уторак, 21.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:40

Бечки конобар који није купио диплому

У опуштеној атмосфери „Маренга“, некада еминентном угоститељском објекту а данас економски скоро руинираном ресторану, сједимо и ћаскамо Азра, куварица, Рајко и Бесим, конобари, и ја, дипломирани инжењер који је потражио срећу и плату у кафани
Аутор: Александаруторак, 01.08.2017. у 11:59
Беч ноћу (Фото Пиксабеј)

Иако велики град за који би се могло рећи да никада не спава, ипак и Беч има периоде дана када је изузетно миран, а то се посебно примијети у угоститељству. Таква је недеља вече. После осма увече ријетко ко или скоро нико не уђе у ресторан у коме радим. Чак ни шеф, који може да уђе било кад са својим препознатљивим репертоаром псовки, не долази недељом увече.

Опуштена атмосфера у „Маренгу“, некада еминентном угоститељском објекту а данас економски скоро руинираном ресторану. Сједимо и ћаскамо: Азра, куварица, Рајко, конобар, Бесим, који такође ради као конобар али није на дужности, пошто живи у истој згради у којој се налази ресторан свратио да прекрати вријеме јер, како каже, то је једино што има у животу; и ја, дипломирани инжењер, мало игром судбине а мало сопственом вољом, потражио срећу и плату у кафани.

Кафана у центру Беча (Фото Пиксабеј)

Бесим је шездесетогодишњак о чијем пропадању би се могао роман написати. Још му црте лица и ватрене плаве очи одају некадашњу љепоту, али су на истом том лицу непроспаване пијане ноћи и кафански дим оставили дубок траг. Његов отац је још седамдесетих година прошлог вијека имао ресторан у Бихаћу, а он је у то вријеме возио мерцедес и како тврди мијењао три кошуље дневно, да би годинама касније његовом немарношћу и великом заслугом алкохола све то отишло у неповрат а он се обрео у Бечу.

И вечерас као и неколико претходних дана расправљамо о мојој дипломи. Иако сам им показао диплому ФОН-а, он тврди да је диплома фалсификована. Јер сам ја, како он каже, толико глуп да је просто немогуће да сам завршио факултет. И ако сам већ завршио факултет, зашто сам дошао у Аустрију?

Мене боле његове ријечи, али ме још више боле бачене године студирања и хиљаде потрошених тада њемачких марака у Београду. Све то данас ништа не вриједи. Док Азра мудро ћути, што обично није био случај, Рајко, искусни кафански човјек који се вјероватно у каријери наслушао много оваквих расправа, својим досјеткама само додаје уље на ватру.

Кафе на углу (Пиксабеј)

Дискусија је достигла скоро врхунац па Бесим сад констатује да, не само да нисам завршио факултет, него с обзиром на то како сам глуп вјероватно нисам завршио ни средњу школу, него сам тамо негдје у мом селу чувао овце. И у том тренутку, кад атмосфера достиже тачку кључања, кажем колеги конобару:

Рајко, дај ти нама нешто овде да попијемо!

Азра наручује „кока колу”, ја „фанту”, а Бесим каже: Ја ћу пиво.

На то ја додајем:

– Рајко, донеси господину два пива!

Бесим, окрећући се према мени, подиже поглед и вели:

– Професоре, а шта сте Ви оно студирали?

Азра и Рајко су праснули у смијех, а ја сам од тог дана постао „Професор”.

 

Александар, Беч

 


Коментари6
9f584
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Пик-лон
Кад сам дошао аутостопом до Амстердама још тамо далеке 81.године прошлог века ,нестало ми пара и решио сам да радим не би ли имао за пут до Калифорније где сам кренуо.Ушао сам у први ресторан питајући за шефа.Одмах је дошао,понудио кафу и питао ме ста може за мене да учини.Ја наиван ,тек пристигао из Београда кажем да сам студент филозофије и тражим посао.Све сам очекивао али не тако бруталну реакцију.Рекао је нее,нее,неее,узео ми је кафу из руку.Отишао сам без поздрава.То ми се догодило тог дана двадесетак пута.Закључио сам да нешто није у реду са мојим престављањем.Срећом имам још да обиђем око 2000 ресторана.Променио сам причу и код следећег газде сам рекао да сам месар по струци и да по природи ствари знам да печем месо.Искрено сам прижељкивао посао са месом да бих био у његовој непосредној близини.Многи ће ме разумети.Одмах ме је примио као су-шева,асистента главном кувару.Још увек после толико година ми иде вода на уста кад се сетим дебелих ентрекота које смо пржили на роштиљу!!!
Natasa
Moja sestra je sa istom diplomom i istim fakultetom koju vi imate postala web marketer u Americi i zaradjuje 100.000 dolara godisnje (60.000 posle poreza). Uvek mozete da radite u struci, samo verujte u sebe i svoje sposobnosti. Diploma je ponos, a ako vas zbog toga mrze, to samo treba da vas motivise da se borite za bolju karijeru. Srecno!
Aleksa
Bravo! Uvek se treba truditi i ici napred.
Препоручујем 28
Амир Чамџић
Александре пријатељу, криј од људи а посебно од радних колега тамо да си завршио факултет, кад сазнају постану сто пута више зли јер увек ће бити мржња средњошколаца према факултетски образованим људима.
Амир Чамџић
Они који купе факултетску диплому купе и радно место.
Zoran Markovic
Radno mesto ide gratis, kao poklon, uz kupljenu diplomu. "A od kuma..."
Препоручујем 32

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља