петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.08.2017. у 22:00 Јелена Церовина

Обележавање акције „Олуја” распламсава и економски рат

Док једни славе други тугују: скуп у Београду 5. августа прошле године (Фото Иван Милутиновић)

Три дана уочи 22. годишњице „Олује” Београд и Загреб су поново готово на „ратној нози”. Овога пута повод за узавреле страсти нису политичке изјаве, већ одлука Хрватске да драстичним повећањем такса практично блокира увоз производа из Србије. Због осетљивих односа две земље овај економски рат могао би да има и политичке последице. И то не би било први пут.

Истовремено – и Београд и Загреб приводе крају припреме за обележавање „Олује”. Београд је пре три године и формално установио Дан сећања на страдале и прогнане Србе у акцији „Олуја”. Овога пута централна државна манифестација биће одржана 4. августа у Ветернику.

Сећању на жртве „Олује” присуствоваће целокупан државни врх Србије и Републике Српске, председници Александар Вучић и Милорад Додик, премијерке Ана Брнабић и Жељка Цвијановић, патријарх Иринеј, избегли из Хрватске, а присутнима ће се обратити Бранка Максимовић, једна од преживелих из српске избегличке колоне 1995. године.

Централна прослава „Олује” у Хрватској ће се, као и сваке године, одржати у Книну који данас у овој земљи сматрају симболом победе у „домовинском рату”. Међутим, за разлику од прошле године када је прослава окончана концертом Марка Перковића Томпсона на чијем репертоару су песме које величају усташтво, ове године ће у Книну на Дан победе и домовинске захвалности наступити „Прљаво казалиште”. То би, верују у Хрватској, требало да спусти тензије како се не би поновили прошлогодишњи призори на којима је маса Томпсонових поборника узвикивала пароле „За дом спремни”.

Томпсон ће ипак певати, али овога пута у Слуњу. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић позвао је хрватску владу да преиспита своју одлуку о суфинансирању његовог наступа јер његово учешће у обележавању „Олује” „носи јасни усташки предзнак, представља увреду и понижење за све српске жртве”.

Председник посланичког клуба Самосталне демократске српске странке Борис Милошевић сматра да је Хрватска у обележавању војне акције „Олуја” спустила лопту и да жели да избегне немиле сцене које су се догодиле прошле године.

„Влада ће одржати седницу у Книну и свакако жели да избегне сцене које су се догађале прошле године када смо имали певање усташких песама, марш црнокошуљаша, паљење српске заставе, немиле сцене које влада жели избећи”, рекао је Милошевић, а преноси Танјуг. Он сматра да је то што ће Томпсон ипак одржати концерт у Слуњу лоша порука Србима у Хрватској јер је он синоним радикалног национализма, који се исказује мржњом према другима, а не љубављу према свом народу.

Уочи годишњице „Олује” хрватска невладина организација Иницијатива младих за људска права подсетила је на свој пројекат „Извињење” који је покренула прошле године. Реч је о петицији коју је до сада потписало 550 грађана, а којом се од хрватских власти тражи да се извини жртвама ратних злочина за време и после акције „Олуја”, у августу 1995. године.

Координатор Програма помирења Никола Пухарић каже за „Политику” да њихова петиција има за циљ помирење међу државама у региону и суочавање са прошлошћу, а што је најбитније саосећање према жртвама злочина.

„Држава има одговорност да поштује људска права и уважава жртве независно од етничке или било које друге припадности. Сматрамо да је обавеза сваке државе да процесуира све починиоце злочина, а у Хрватској се то није догодило. Минимум је да се држава извини, али то не значи аболирање од судских процеса. То је само оно што треба да претходи процесима”, каже Пухарић и додаје да су потписници петиције до сада углавном били млади људи неоптерећени прошлошћу.

Да нема помирења без суочавања с прошлошћу, посебно ратним страхотама 20. столећа, сматра и Милорад Пуповац, председник Српског националног већа.

„А за то треба времена и посвећености. Времена има, али посвећености је мало или нимало. За почетак би било довољно да се стане с производњом мржње и предрасуда у међусобним односима. То и цркве знају”, рекао је Пуповац како преноси Танјуг.

Он сматра и да би односи Србије и Хрватске много могли да релаксирају живот српског становништва у Хрватској. Уколико су, каже, ти односи усмерени на решавање отворених питања, а која се у највећој мери тичу права Срба из Хрватске. „Али, ти односи већ низ година нису добри. Надамо се да ће од јесени бити прилике да се то почне мењати”, рекао је Пуповац.

Он је упутио и отворено писмо због ометања комеморације у Глини посвећене српским жртвама у Другом светском рату. Подсетимо, десетак хрватских ратних ветерана су пре три дана, уз гласне протесте, упадице и усташке песме, покушали да спрече комеморацију за око 1.200 жртава које су усташе убиле крајем јула и почетком августа 1941. на ширем подручју Глине. У писму Пуповац наводи да је немали број случајева у којима су у последњих двадесетак година Срби у Хрватској били ометани или спречавани у сећању на страдање својих сународника, те да настојање српских институција да то промене иде тешко и нема адекватну подршку ни државе ни јавности.

Међутим, аналитичар из Загреба Давор Ђенеро каже за наш лист да је само питање дана када ће се ствари променити. Он је уверен да ће врло брзо, за годину-две хрватска власт уз прославу „Олује” обележити и страдање цивилних жртава ове акције.

„То је покушао да уради бивши председник Иво Јосиповић, а помагао му је Вељко Џакула. Обојица су покушавала урадити добар посао, али ни време ни клима нису били подесни за то. Мислим да ће већ за прву наредну округлу годишњицу ’Олује’ бити атмосфера да се истовремено прослави акција и одржи сећање на жртве”, каже Ђенеро.

Када је реч о односу Београда и Загреба, он оцењује да однос према српској заједници у Хрватској и однос према Србији у прошлости нису били чврсто везани једно уз друго. Али, сада та два процеса иду паралелно.

„Све мањине па и српска заједница изразито су паметно одиграле у процесу кризе владе и у односу на Пленковићеву администрацију мањине имају пуно већи пондер него што су имале у односу на Милановићеву и Орешковићеву администрацију. У Хрватској је донета политичка одлука да се са Београдом морају створити предуслови за решавање отворених питања и због тога Загреб данас више гледа шта мисли Београд, да било којим непотребним гестом не заоштрава односе у пуно већој мери него раније”, оцењује Ђенеро, а на питање како онда треба тумачити блокаду увоза српских производа, он каже да се економија води својим логикама.

Коментари108
bfd36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav K
Jel' Gjenero lud ? Misli li da Rusi obilježavaju i "njemačke žrtve" kad su konačno, 1944., izbacili okupatora iz zemlje ?
Раде Ковачевић
Хрватски народ нема храбрости да призна злочине које је хрватска држава у два наврата у његово име учинила српском народу. Нису у Другом светском рату сви Хрвати били усташе, али се не може пренебрегнути да је половиниом 20. века српски народ у Хрватској систематски уништаван од стране добро организоване, милитантне хрватске државе и да се хрватски народ није томе супротставио. Бунтовна и пуна неповерења реакција преосталог српског народа у Хрватској деведесетих година 20.века, када се поново почела стварати независна хрватска држава, резултат је процене српског народа да у независној хрватској држави може доживети једино и само наставак тоталног погрома који је започет четрдесетих година 20. века! Када данас чујете неке хрватске историчаре « сазнајете » да Хрвати немају ништа се Павелићевом НДХ, да НДХ није ни била држава, да је католички клер невин, а да некадашње « јаме и казани » за српски народ немају додирних тачака са каснијом « Олујом », збегом и егзодусом српског народа!
Anka
Tacno Rade. To i jeste najveci problem. Zbog toga se i svadjamo. Genocid i egsodus je ucinjen, i ne mozemo, i da hocemo, da ga ponistimo. Sta bi bilo sa Nemackom da nije prisla kroz katarzu? Hrvati moraju da to isto ucine, zbog sebe, sto prvo. Bolestan narod nema buducnosti, i opasan je za okolinu.
miki
Ista ona "okupatorska" vojska sto je pola vijeka BESPLATNO dovodila vodu na siromasne otoke, gradilainfrastrukturu u siromasnim zabitima Dalmacije,Gorskog kotara, Like. I tako su ti mrski okupatori 5 decenija gradili da bi ih nakon tih pola vijeka taj isti narod nagradio opkoljavanjem kasarni, ubija jem golobrade djece na redovnom odsluzenju vojnog roka i cineci SVE da padne krv i da se zarati.Eto vam slobode i radosti i prosperiteta ali ja za ovih 20 godina ne vidjeh da ste ni srecni ni slobodniji ni bogatiji, dapace jadniji ste nego u Krlezinoj baraci 5B. Sretno komsije vase vrijeme za naplatu je proslo a dugovi se gomilaju...
Tomislav K
Sve je to OK- samo ne vidim razloga za neko veliko dokazivanje. Srbi imaju svoju priču o Jugoslaviji i postjugoslavenskom razdoblju, mi drugu- i ne bih rekao da je itko uspio onoga drugoga uvjeriti u bilo što. No, da stvari nisu posve relativne govori i sljedeće: 1) srpska historiografija nema niti jednoga ozbiljnoga rada o tom razdoblju, dok hrvatska ima niz opsežnih i podkrijepljenih (djela Nikice Barića "Srpska pobuna u Hrvatskoj", Ozrena Žunca "Goli život", 1-2, Davora Marijana "Smrt oklopne brigade", "Operacija Oluja", Radelića i dr. "Stvaranje hrvatske države i Domovinski rat",...), 2) svjetska historiografija, u velikoj većini, slaže se s glavnim hrvatskim postavkama.
Радивоје
@Tomislav K Милиони у Немачкој нису Хитлера учинили добром, тако да принцип квантитета по питању литературе не игра никакву улогу када је у питању њена релевантност. Иначе, па наравно да се слаже, када је Запад војнички, логистички и финансијама учествоваво у злочину геноцида над српским народом. Тако да, и да сва светска литература буде унисона, опет ништа не вреди - стварност је мало другачија.
ANTE BAN
SAŠA TRAJKOVIĆ- DRAGAN; uz nadu da će administrator pustiti tekst, želim Vama i ostalima navest samo nekoliko činjenica; 1. Okupatori su bili svi Krajišnici, koji su otetim i poklonjenim oružjem od JNA sprečavali uspostavu pravnog poretka RH punih 5 godina; toliko dugo, da smo sami sebi postali smiješni! 2.JNA nije bila i vojska hrvatskog naroda; koja to vojska napada svoj narod, kao JNA Vukovar, ili UNESKO-ov Dubrovnik,grad bez kasarni i nacionalnih trzavica!3. Ostavljeno oružje, a posebno VBR-ovi i avijacija, govori čija je to vojska bila!4. Razaranje Zagreba i "srpskog Dubrovnika" očit je dokaz da ste planirali crtanje novih granica, i time inicirali rat; svakome, osim onima koji ne vide dalje svog nosa, ili su u 90-tima živjeli na Marsu!
Драган П.
Хрватски народ је НЕЛЕГАЛНО прогласио сецесију Хрватске из СФРЈ и ЈНА је била дужна да штити границе своје државе и да то спречи. Вуковар је "нападнут" зато што су у њему, као и у свим осталим хрватским градовима, хрватске НЕЛЕГАЛНЕ паравојне формације блокирале и напале гарнизон ЈНА, која је тада била једина ЛЕГАЛНА војна сила на тлу Хрватске и целе СФРЈ. Не знам да ли заиста те просте чињенице не можете да схватите, иако су вам речене бар сто пута, или се само правите блесави и провоцирате. Што се тиче цртања нових граница, хрватски народ није имао искључиво право на територију СРХ, јер су, осим њега, конститутиван народ ту били и Срби. Према томе, нису имали право једнострано да одвајају из СФРЈ читаву територију Хрватске, без српске сагласности. Слично и у БиХ, ту су била 3 конститутивна народа (још увек постоје) и 1 или 2 народа нису имали право да приграбе читаву БиХ за себе, као што су покушали. Због тога данас постоји РС, а Хрвати су прокоцкали шансу да створе свој ентитет.
Драган
Ти несретници Крајишници су се сам0 покушали да спрече нешто што се опет назирало.Уплашили су се да ће се поновити оно што се Србима, на њиховим вековним огњиштима која су била близу хрвата, дешавало кад год су хрвати имали моћног монструозног савезника, као у Другом светском рату, на пример. (Или су можда Срби сами себе окупирали и побили у Јасеновцу и побацали у јаме широм Херцеговине?) Шта су могли да очекују од вас који сте хистерично уз Данке Дојчланд прогласили своју државу, коју никад, осим оне НДХ, нисте ни имали. Било би фер да администратор пусти и мој одговор, па да завршимо са овом темом.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља