среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Дан жалости у Врбасу

Аутор: Петко Копривицанедеља, 06.04.2008. у 22:00
Александар Хорњак, Александра Глазер, Дејан Ковачевић, Раде Марчета и Саша Латиновић

Врбас – Поводом трагичне погибије петоро младих људи – једне девојке и четворице младића у саобраћајној несрећи, која се догодила у суботувече у Врбасу, локална самоуправа данашњи дан је прогласила даном жалости. Уједно је на седници најужег општинског руководства одлучено да се породицама настрадалих додели једнократна новчана помоћ у износу од по педесет хиљада динара, а представници локалне самоуправе свима су упутили и најискреније телеграме саучешћа.

У стравичном удесу какав се не памти на овим просторима у једном трену живот су изгубили Александар Хорњак (26), Саша Латиновић (26), Дејан Ковачевић (21), Раде Марчета (16) – сви из оближњег села Куцуре, и Александра Глазер (22) из Врбаса. Они су страдали када је „опел суза“, којим је управљао Хорњак, под за сада неутврђеним околностима подлетео под аутобус ЈП „Врбас“, а пошто је њихово возило претходно „очешало“ један аутомобила паркиран на ивици десне стране друма којим су се кретали у улици Светозара Марковића, из правца суседног Бачког Доброг Поља.

Од тренутка када се десила ова трагедија, у Куцури надомак Врбаса, завладао је мук. Житељи овог места су шокирани сазнањем да су заувек изгубили четворицу својих млађаних мештана, који су у селу словили за вредне, поштене и часне момке. У домовима ожалошћених фамилија плач и лелек... Родбина, комшије и пријатељи у немој тузи изјављују саучешћа унесрећеним родитељима, браћи и сестрама погинулих младића. Општа жалост од суботњег предвечерја влада у овом селу са око четири хиљаде становника.

Скрушени и болом опхрвани Радмила и Рајко Марчета, родитељи шеснаестогодишњег Рада, као и његов брат Горан и сестра Вишња, једва успевају да прозборе коју реч. Скамењени су од бола и туге, суза сузу стиже на њиховим уморним образима, јецајима нема краја... Окупљени народ у њиховом дому, такође, занемео – од туге, од несреће.

– Несретник је пошао у Нови Сад по плату, радовао се сваком динару који зарађује као помоћни радник у грађевинарству, штедео је, покушавао и нас да помаже...Није стигао ни цркавицу од кукавне му дневнице да потроши...А, ето, шта га је задесило, и њега и нас – испрекидано кроз јецаје говори ожалошћени отац Рајко, иначе теча Дејана Ковачевића, младића који се дружио и живот скончао заједно са његовим сином Радом.

А у читавој овој тужној причи судбина Дејанова је готово невероватна. Само неколико минута пре злокобног удеса он је са својом пријатељицом Александром Глазер сео у аутомобил који их је, све петоро, одвео у смрт. Његов брат од стрица Далибор, испричао је за наш лист, како је Дејан са Александром, чекао у Врбасу, у кући код свог ујака, другаре – Хорњака, Латиновића и Марчету – да му донесу плату из новосадске фирме „Комар градња“, где су били запослени да би, тужном иронијом судбине, заједно с њима отишао у неповрат.

И у унесрећеном дому породице Хорњак све је занемело од бола. Александрови родитељи, брат, ужа родбина и суседи окупљени око одра погинулог младића размењују изгубљене и очајничке погледе, још не верујући да се могла догодити оваква трагедија. Чујемо да је покојник био примеран, марљив и добродушан момак. И као возач, кажу, био је вешт, сналажљив, отресит, па никоме није јасно како му се могло десити да се са „опел сузом“, којом је у кобном тренутку управљао, нађе под тешком каросеријом аутобуса.

Истоветна слика и у кући Драгана Латиновића, брата погинулог Саше. Сјатио се комшилук, дошли и родитељи – мајка Анка и Милорад, који од 1995. године као прогнаници живе у Јањи код Бијељине. Туга, бол, јад, сузе, јецаји... Ова фамилија избегла из села Горњи Петровићи, код Босанске Крупе, сада је дотучена још једним неизлечивим бременом...Заувек је уснуо њихов миљеник Саша. Скрушени отац Милорад вели да се надао да ће до јесени доћи у Куцуру сину на свадбу. Печалбарио је, каже, Саша не би ли приштедео нешто новца да заснује породицу, да се скући, а желео је поврх свега да темеље свог дома подигне у родном селу подно Грмеча...Све је то сада, рече нам покојников брат Драган, отишло у неповрат.

Посмртни остаци четворице младића биће сахрањени данас на сеоском гробљу у Куцури, док ће се сахрана њихове другарице Александре Глазер обавити у родном месту њених родитеља, у Фекетићу код Врбаса.


Коментари0
9d2de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља