петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:58

Томина друга младост

Да би господин Тома и у сну догледао своју младост, подметну му госпођа Персида под јастук онај пакет новчаница у суми од двадесет хиљада динара и на том пакету слатко захрка
Аутор: Бранислав Нушићсреда, 02.08.2017. у 18:53
Бранислав Нушић, карикатура из 1926. године

Од увек они тако дочекују нову годину. Господин Тома још у рану зору купи на пијаци пуначко и бело као снег прасенце, госпођа Персида га спреми и пошаље на фуруну те печено обеси о прозор да се цео дан мрзне. Припреми уз то још и мало салате од целера, па кад дође вече, а њих двоје седну, омасте се и заложе чашицом стара вина, па онда играју партију табланета све до поноћи, да виде ко ће са добитком ући у нову годину.

И тако годинама бива. Док су били млађи, дочекивали су другаче, у друштвима или на забавама, уз пиће или уз музику али, од како су се повукли, а без деце, задовољавају се сами са собом. Јер, господин Тома још три четири године па ће ускочити у седамдесету а госпођа Персида, ма да много млађа од њега, већ се ближи педесетој иако то „нико не би рекао“, што каже њена комшијка, госпођа Ната, која јој свако јутро свраћа на кафу.

И тако то годинама бива, па тако је и прошле године било. Прасе било нешто мало масније но других година али су га, уз салату од целера, слатко повечерали иако је госпођа Персида опомињала господина Тому да не једе много масно јер му може нашкодити. После вечере, уз кафу, поделили су карте и почели партију табланета, нестрпљиво ослухујући кад ће на цркви одзвонити поноћ.

Кад се о поноћи супрузи пољубише, господин Тома завуче руку у унутарњи џеп од капута, извади отуд пакетић увијен у танак плави папир и пружи госпођи Персиди уз оно уобичајено:

– У здравље да га носиш, Персо!

То је био свилени шалић баш какав је одавно желела госпођа Персида. Задовољна поклоном она не похита ни мало да узврати већ поче некако свечано:

– Хвала ти, Томо, на пажњи. Бог зна како ти хвала али, шта мислиш, какав сам дар ја теби спремила?

Тома заусти да нагађа али га она пресече

– Никад не можеш погодити! – и оде те отвори орман, диже са једне полице рубље и извади испод рубља дебели свежањ банкнота од по сто динара.

– Равних двадесет хиљада – рече предајући му их.

 Тома се изненади.

– Какав је то дар?

 – Седи, Томо, налиј чашу вина па да ти објасним какав је ово дар. И седоше заједно за сто те госпођа Персида поче на дугачко и на широко да објашњава свој поклон. Вели:

– Одвајала сам од уста, штедила сам, укидала сам сама себи што ми је најнужније, заложила сам чак и нешто свог накита, заложила сам и оно мало акција ратне оштете и створила сам ових двадесет хиљада динара. Рачунам толико је доста.

– Ама зашта ће ми то? – изненађује се господин Тома.

– За операцију!

– Какву операцију?

– Па да се подмладиш.

Господин Тома испусти шољицу пуну кафе те замрља бели чаршав на столу.

– Ама шта ти говориш жено; јеси ли ти при себи? – ишчуђава се господин Тома не могући да дође к себи од изненађења.

– То што ти кажем! Читала сам и читала све новине редом од горе до доле. Гдегод сам штогод о томе нашла ја сам прочитала и размишљала сам, врло сам размишљала о свему. Ти захрчеш као да стружеш пањеве а ја бдим по целу ноћ и мислим се и размишљам. Па ето, Томо, размисли и сам. Ми немамо деце, немамо за ког да штедимо, па зашто не би још коју годину проживели мирно и спокојно и задовољно, онако као што је Господ Бог наредио?

– О, о, о, о!... – ишчуђава се господин Тома и не може никако да дође себи.

– И рекох – наставља госпођа Персида – зар могу бољи дар да ти учиним за нову годину него да ти дарујем младост.

– Ама, жено по Богу, говориш ли ти то озбиљно? – ишчуђава се још увек господин Тома.

– Зар ја откидала себи од уста, ишла гола и боса и мучила се само да уштедим, а он још пита је ли то озбиљно. Знаш да си ми летос дао паре да купим сунцобран па нисам га купила, преча ми је била твоја младост, знаш да си ми дао паре да купим себи нове кошуље па нисам их купила. Велим шта ће ми кошуље кад си ти млад.

– Па јест! – додаје господин Тома испијајући у расејаности и четврту чашу вина, преко свог обичаја.

Кад сркну и пету чашу а њему засјаше очи и у њима се јави нешто што га потсети на младост и на уснама му заигра осмех задовољства. Он пружи руку, узе са стола оно парче хартије на коме су мало час бележили поене при игрању табланета, узе писаљку и опљуну је те без икаквог устезања и потпуно измирен са госпа Персидиним намерама, узе да пише.

– Чекај молим те, да видимо је ли то доста двадесет хиљада?

– Распитивала са се ја па, кажу,  не би скупље коштало – вели госпођа Персида.

– Ама остави ти то што си распитивала; не вреди ништа то тако на памет, него да видимо ми то црно на беломе. Ево, пиши ти а ја ћу да диктирам! – и господин Тома предаде материјал за писање госпођи Персиди, а он докапи пету чашицу и пође узбуђено да шета по соби.

– Запиши прво: један мајмун пет хиљада динара.

– Ју – учини госпа Перса – па то скупље него крава.

– Па скупље дабоме. Крава нема жлезде и после не мислиш ваљда да купимо каквог циганског мајмуна, од ових што иду по вашарима. Ако ћу већ да имам са мајмунима посла онда нека је бар мајмун прве класе.

– Па то јесте – додаје убеђено госпођа Персида – боље нека је прве класе.

– Запиши дакле; мајмун прве класе пет хиљада динара.

Госпођа Персида записа.

– Е, сад, запиши пут до Беча и натраг опет пет хиљада динара.

– Записала сам.

– Запиши још и награду лекару опет пет хиљада динара.

– Записала сам.

– Добро. Запиши сад још и трошкови у болници пет хиљада динара. Ето, таман двадесет хиљада динара, ни пара више ни пара мање.

 

    Госпођа Персида записа, подвуче, сабра па се замисли.

– Па ипак, Томо, може ту да буде и неке уштеде.

– Какве уштеде?

– Па ето, није ти на пример потребан цео мајмун. Кажу један мајмун је довољан за два човека.

– Ама немој молим те на томе да штедиш. Запиши ти мени целог мајмуна, кад се подмладим нека се подмладим.

И госпа Персида одмах истакну цифру од пет хиљада динара па наставише и даље разговор о путовању, о пасошима, о самој операцији, те богами, тај разговор потраја дуго иза поноћи и замори их добро те уморни и задовољни легоше да преспавају ноћ између старе и нове године.

Да би господин Тома и у сну догледао своју младост, подметну му госпођа Персида под јастук онај пакет новчаница у суми од двадесет хиљада динара и на том пакету слатко захрка.

Бранислав Нушић 

Ко зна у који сат али вероватно близу зоре, господин Тома на један мах дрекну у сну и пробуди се а кад се расвести мало, поче гласно да псује сам себи оца и мајку.

Госпођа Персида, која је вероватно сањала како је сретно пласирала своју уштеђевину, трже се из тога пријатног сна, збаци са себе покривач и престрављено се наднесе над супругом.

– Шта је по Богу, Томо?

– Несрећа, ето, несрећа – Никад ми се то у животу није десило!

– Да нису што ружно уснио?

– Па јест и то, а изгледа да је и прасе било сувише масно… Добро ти рече мени да не једем много.

– Па добро, реци шта је било; шта си уснио?

– Сањам ја – стење господин Тома не дижући покривач са себе – сањам ја, као метнули ме већ на операциони сто, мене и мајмуна. Гледам ја мајмуна, гледа он мене… после и ја и мајмун као гледамо доктора и поче да нас подилази нека језа. Али не онако језа у костима него нека језа у стомаку. Док тек уједанпут доктор извади нож, ја претрнух, дрекнух и… ето, ето, од онога страха ваљда а јео сам синоћ масно, па десило се оно што ми се никад у животу није десило.

И код тих речи господин Тома диже покривач и госпа Персида виде на чаршаву господин Томину другу младост и затисну прстима нос.

Пошто је госпођа Персида обавила дужност коју у оваквој прилици свака добра мајка обавља, уз облигатну грдњу коју све мајке у таквим приликама исказују – она с презрењем погледа мужа, пљуну и бесно завуче руку под његов јастук, шчепа грчевито пакет са новчаницама, стрпа га под свој јастук, додајући јетко:

– Много боље да ја овај новац дам у Управу фондова са шест од сто интереса!

 

    (Политика, 6. јануар 1928. године)

 


Коментари3
e06aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ива
И тад је била награда лекару...
Евгеније К. Милорадовић
Један је Нушић! Непоновљив!
Вукица
Наш стари, добри, вечито актуелни Бен Акиба, виртуозни познавалац људских и мана и врлина! Да нас подучи, и да нас од срца насмеје, јуче, данас и за сто година!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља