Глумац, редитељ и књижевник Тома Курузовић преминуо је јуче у Београду у 87. години живота, оставивши за собом богато уметничко дело. Рођен на Бистрику изнад Принциповог моста у Сарајеву у најранијем детињству осетио је страст театра будући да су му родитељи радили у позоришту: отац као фризер, власуљар и шминкер, а мајка као кројачица.
Тако је Курузовић већ са пет година почео да игра најмлађе улоге у позоришту. Непосредно после Другог светског рата Курузовић завршава Учитељску школу и запошљава се као учитељ и управник школе у Чаракову код Приједора, али га љубав према позоришту није напуштала. Давне 1949. године стиже у Београд и уписује се на Академији за позориште и филм у класи професора Јозе Лауренчића. Као студент играо је у Југословенском драмском позоришту.
Први глумачки ангажман добио је у Сарајеву где је био и један од оснивача малог позоришта (Театра 55), затим се враћа у Београд где је добио ангажман у Савременом драмском позоришту, односно Београдском драмском позоришту у којем је радио до пензије. Оснивач је алтернативног позоришта „Сунце” у новобеоградском блоку 45, као и студија „Тајна глуме” при АД „Ђуро Салај”.
Једна од Курузовићевих најзапаженији адаптација била је монодрама „Петар Пепо Бандић” коју је сам тумачио. Урадио је више од 40 режија и већи број позоришних комада. Био је поносан и на своје јунаке Николетину Бурсаћа, Кнеза Ваљушка, Ћора, болничара Пере, Јанка Шафарика, Опанчара Чолака, Мисирца, трговца Кујунџића... Адаптирао је и драматизовао дела Петра Кочића, Бранка Ћопића, Косте Трифковића, Меше Селимовића, Јована Стерије Поповића. Једна од последњих Курузовићевих улога била је у телевизијском филму „Оно мало части” из 2016. године, снимљеног у продукцији РТС-а.
Песме Томе Курузовића објављене су у три антологије поезије: „Узалуд је будим” од Растка Петровића до Бранка Миљковића, Антологија српског песништва за децу и младе „С оне стране дуге” од Захарија Орфелина до Љубивоја Ршумовића, Пере Зупца и „Песме о мајци” Б. Бојића. Носилац је више значајних еснафских признања. Датум и место сахране Томе Курузовића, као и датум комеморације биће накнадно објављени.
Горан Султановић: Занесењак, заљубљеник уметности, позоришта. Пред крај живота је почео да пише. Са Томом Курузовићем сам провео век у Београдском драмском позоришту, са човеком који је цео свој живот посветио, жртвовао зарад уметности. Отишао је драг човек, драг глумац и јако ми је жао због његовог одласка.
Иван Бекјарев: Био је један од значајнијих глумаца. Прославио се, поред осталог, својим Николетином Бурсаћем, јунаком за којег је био везан и кога је тумачио са посебним жаром. Имали смо дивну професионалну комуникацију. У последње време је пискарао понешто, био заљубљеник у уметност, и надасве добар човек.
Јелена Чворовић Пауновић: Жалим због одласка драгог колеге. Томин последњи део живота је био тежак зато што је губио своје најмилије. Имао је страст према глуми, позоришту, као да је почетник. Никада није престао да жели да игра, и то много и свим срцем. Људи се пред крај каријере углавном уморе, Тома се никада није уморио.
