петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Сем Шепард, јаки и тихи човек

Неколико година после сусрета у Кану, срео сам га опет прелазећи Прву авенију у Ист Вилиџу на Менхетну. Први ме је угледао, осмехнуо се и вратио се да ме пита да ли сам прочитао ону књигу о Босни коју ми је препоручио
Аутор: Момчило Мрдаковић*четвртак, 03.08.2017. у 22:00
(Фото Бета)

Први пут сам плакао за неким глумцем када ми је мама на повратку из обданишта рекла да је умро Гари Купер. Као дете сам обожавао филм Тачно у подне, где Гари Купер игра шерифа у малом граду, чији га грађани остављају самог да се супротстави банди која долази. Излази сам на прашњаву улицу тачно у подне, висок, јак и тих.

После толико година, ове недеље сам поново пустио сузу због једног глумца, Сема Шепарда.

Отишао је последњи од јаких и тихих. Он није играо у Тачно у подне, а могао је. Био је тај тип глумца и човека. Таквих више нема. Ни у Америци, ни у Холивуду, нигде нажалост. А потребни су и Холивуду и Америци и свету, више него икад. Лепо је то рекао Тони Сопрано у првој епизоди чувене серије: „Шта се десило са људима као што су Гари Купер. Јаким и тихим типовима. То су били Американци. Ћуте и раде, оно што треба да раде.” Додао бих, и не твитују будалаштине по цео дан.

Таквог Сема Шепарда сам упознао и ја. Ишао је улицом, смркнутог лица, као да носи муку целог света на леђима, а притом је корачао Кроазетом, улицом коју је прославио Кански фестивал. Нисам одолео да га не упитам: „Живот је срање и свет пропада, али погледај ово сунце, море, палме, лепе жене, чему онда такво кисело лице?” Он се осмехнуо, застао и пружио ми руку. Рекао је да сам у праву и тако смо се упознали. Питао је одакле сам, шта радим и сличне ствари. Препоручио ми је неку књигу о рату у Босни и нестао у гужви састављеној од локалних радозналаца и људи са филма свих фела, продуцената, дистрибутера мање и више познатих глумаца и глумица са свих страна света. И нико се није осврнуо, нико га није препознао. Питао сам се како је то могуће, гледајући све остале који су се толико трудили да буду уочени и можда препознати. Вероватно зато што је Сем Шепард ишао улицом као тихи, високи скромни човек, а не као филмска звезда.

После неколико година, срео сам га опет прелазећи Прву авенију у Ист Вилиџу на Менхетну. Први ме је угледао, осмехнуо се и вратио се да ме пита да ли сам прочитао ону књигу коју ми је препоручио. То ме је, наравно, изненадило. Знао сам да људи као он свакодневно срећу безброј људи који им се обраћају из најбесмисленијих разлога. Било ми жао да га разочарам, па сам га слагао да сам прочитао књигу, а истина је била да сам заборавио тачан наслов и нисам могао да је нађем. Као да је осетио мој страх од неког његовог питања у вези са књигом, прешао је на другу тему. Одахнуо сам. Затим смо се растали и опет је непрепознат нестао у маси. Само што у Њујорку то никада не можеш да знаш. Сви су толико кул да никада не би ни показали да су препознали неку познату личност, макар поред њих прошла и сама енглеска краљица Елизабета Друга. Јуче сам пустио сузу и за том проклетом пролазношћу свега, за тим што никада више никада нећу моћи да га спонтано сретнем, ћаскам на улици, и питам га за наслов те књиге.

Сем Шепард је био много тога – врхунски писац, глумац, режисер, музичар, песник и наравно каубој. Родио се на ранчу и умро на ранчу на средњем западу (5. новембар 1943, Форт Шеридан, Илиноис – 27. јули 2017, Мидвеј, Кентаки), а између тога годинама је лудовао у Њујорку, где и данас круже многе легенде о њему. Једна од њих је да је имао обичај да, после непроспаване ноћи, скочи на хаубу таксија у покрету и тако се одвезе кући. Живео је из све снаге и то се све урезало на његовом лицу. А та појава, то лице и тај глас би сваки филм у коме је играо подигли на потпуно нови ниво. Он је рекао за Харија Дина Стентона да је један од ретких глумаца који зна да његово лице све говори, да је прича само по себи. Као да је то рекао о себи. Припадао је класи таквих глумаца као што су били Роберт Мичам, Стив Меквин, Џон Вејн, Ли Марвин и наравно Гари Купер.

Постао је холивудска икона, мада томе уопште није тежио. Јер ваљда је Холивуду понестало тих „јаких и тихих”, па су морали да посегну у њујоршку алтернативну сцену где је Шепард царевао годинама. Јер која друга холивудска звезда је написала 44 позоришна комада и режирала многе од њих. Добивши притом 10 Оби награда, Пулицерову награду, награду ПЕН центра…. за драме као што су Покопано дете (1978), Проклетство гладне класе (1978), Прави запад (1980), Луд за љубављу (1983), итд.

Стигао је 1963. у Њујорк, са мало новца и жељом да буде музичар, што му се и остварило. Свирао је бубњеве у рокенрол бенду и упознао Пати Смит. Водили су њих двоје панк живот много пре појаве панка и заједно написали комад Каубојева уста још 1971. године. Данас, у ери политичке коректности и конзервативизма, обоје би вероватно били разапети за тврдње да су рок звезде као Боб Дилан или Мик Џегер нови богови. „Ми земаљски људи и стари свеци не идемо више заједно. Бог је сувише далеко и он више не представља нашу бол. Његове речи не могу нас протрести више. Било која велика рокенрол песма нас може уздићи много више него Библија”, каже се у њиховој драми.

А после таквог живота дошао је Холивуд, али га никад није припитомио. Да није играо само по својим правилима, могао је постати и много већа звезда, али то вероватно није хтео. Зато је и толико трајао. Играо је у 71 филму и ниједног није морао да се стиди, као многи други. Био је номинован за Оскара за улогу у Пут у свемир (1983), где је играо пилота Чака Јегера, иако се бескрајно плашио летења и то није скривао. О томе је чак написао и драму Икарусова мајка.

И поред свега тога сматрао је глуму само као своје споредно занимање. Једном је рекао да свака његова улога на филму плати за његових 16 позоришних комада. Писање му је било опсесија, па је поред толиких позоришних комада написао и 27 сценарија за филмове, од којих су и два легендарна – Забриски поинт (1970) у режији Микеланђела Антонијонија и Париз Тексас (1984) који је режирао Вим Вендерс.

И ко би други него Сем Шепард могао да се ожени глумицом која је одиграла најеротичнију сцену у историји филма. Срео је Џесику Ланг на снимању заједничког филма 1982, само годину дана после њене улоге у филму Поштар увек звани двапут (1981), у коме она и Џек Николсон играју поменуту сцену. .

У реалном животу, никада нисам срео неког ко толико личи на усамљеног каубоја који сам одјаше у даљину на крају сваког доброг вестерна, као што је Сем Шепард изгледао мени тог дана када сам га угледао међу многобројним пролазницима. Он је то изгледа и био, јер ево шта је рекао о себи пред крај живота: „У суштини ја живим у мом камиону. У њему се осећам највише код куће, што је тужно рећи, али је истина.” И тако је отишао последњи каубој којег смо сви волели. 

*Редитељ


Коментари2
7c398
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladica
E Momcilo, nisi naucio puno od Separda. Mamaros ti je ocajan film.
Branko
Pre nekoliko dana pročitao sam oproštajnu poruku Pati Smit na Peščaniku. Izvanredno prevedeno od strane Djordja Tomića. Možda i najdivniji tekst koji sam pročitao ove godine. Ovaj oproštaj je na istom nivou iako su emocije drugačije pozicionirane. Momčilo, vaše poštovanje i ljubav osećaju se u svakoj rečenici. Sem je zaista bio jedinstven.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља