Како се носити са људима које сврставамо у категорију „психопате”? Најбољи савет је: избегавати их у широком луку. Ако сте занимљиви неком психопати, то значи да на вас гледа као на неку врсту плена, да очекује неку добит. Зато је најбоље не ступати у однос, одбијати позиве за комуникацију, јер са успостављањем и одржавањем односа психопата себи даје нека „права” над другом особом.
Проблем са горњим саветом јесте у томе што многи људи веома касно препознају да су у односу са психопатом. Некада психопата крије своје право лице иза маске нормалности или, чак, изузетности. Њега или њу други доживљавају као „дивну особу”.
Онда када неко схвати да је у односу са психопатом, излазак из таквог односа је најбоље решење. Када постоје тешкоће око изласка, особа треба да укључи рођаке, пријатеље, државне органе, како би имала заштиту и помоћ.
Све док особа комуницира са психопатом, комуникација ће се одвијати према његовим правилима. „Игре моћи” треба избегавати, јер у играма „ко ће кога” побеђује онај ко може да иде даље, а то је онај ко је „луђи” – психопата. Решење је потпуни и трајни прекид комуникације.
Све док је особа занимљива психопати, он не прихвата прекид претходног односа, нити жели да се осећа одбаченим губитником. Зато се или претвара да однос није завршен или улаже пуно енергије да га обнови. Може показивати рањивост, представљати се као жртва, тврдити да се променио, молити за опроштај, слати скупе поклоне, љубавне поруке итд. Иако покушава да изазове сажаљење, дужности и захвалност, застрашивање је његова основна тактика.
Када особа која жели да изађе из овог односа верује да се психопата може променити или сумња у своју оцену његове личности, она му се може враћати. Повратак особе у везу са психопатом посебно иритира оне треће људе који су особи понудили помоћ и заштиту. Да би заиста изашла из односа, особа мора бити уверена да је добро проценила и да се психопата неће променити.
Постоји још једна стратегија, а то је да особа која жели да изађе из односа са психопатом промени своје понашање како би он изгубио интересовање за њу. Психопате привлачи узбуђење, драма, конфликт, осећање важности итд. Њему су људи као играчке, а неке играчке могу постати досадне. Када особа постане апатична, неизражајна и њему досадна, он губи мотив да одржава контакт. На пример, она одговара смирено, монотоно и кратко; не говори о себи; не показује интерес за психопату; не гледа га у очи; не наседа на његове провокације којима тражи узбуђење и драму; говори само о незанимљивим темама итд. То све треба радити суптилно, како психопата не би посумњао да је то тактика која треба да га „победи”.
