петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

​Пожртвована маћеха

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићсубота, 05.08.2017. у 08:08
Бо­жа Ђа­ја и Ана фон Зигл (Фо­то приватна архива)

У време незаборавног Belle Époque, наш поморски и речни капетан Божидар Божа Ђаја (1850–1914) имао је болесну супругу Делфину (дев. Depoix-Anger; 1861–1902), чија је капетанска плата добрим делом ишла за скупе лекове и лечења. Други, велики део новца ишао је на школовање деце (три сина и ћерка), не рачунајући ту још и многа новчана оправдана задуживања за лекове и остало.

Током летњег одмора, после Делфинине смрти (1902), капетан Божа је са децом био као и обично, код својих у Дубровнику, где је упознао бечку бароницу Ану фон Зигл, која је исто била удовица.

Крајем исте те године њих двоје су се и венчали, живећи тако на релацији Београд–Беч–Дубровник. Ана није имала потомства са покојним првим супругом, а децу је необично волела, тако да је сву своју љубав пренела на Божину децу, као да су њена.

Капетан Божа је, неколико година доцније, 1907, морао да се повуче јер је доста рано постао срчани болесник. Изгледа да на крају није уопште успео да од Краљевине Србије и Првог српског паробродарског друштва у коме је дотле радио, стекне икакву пензију(!), иако је он био законити поданик оновремене Србије, који је, рецимо, предложио да се остарели реморкер „Делиград” из темеља обнови и претвори у праву салонску речну лађу, којом је пловио Дунавом 17 година. Као неплаћени пензионер дефинитивно се преселио у Хинтенбрил крај Беча, где је Ана имала кућу, али и због већег броја ондашњих познатих кардиолога који су му били потребни.

Божин првенац био је наш и светски физиолог, члан више академија Иван Б. Ђаја (1884–1957), који је био ђак Прве београдске гимназије „Краљ Александар Први Обреновић“, и 1901/02, полагао велики испит зрелости, под заиста тешким породичним околностима, јер му је мати Делфина, после дуге болести умрла месец дана пре свршетка школе. О почетном школовању на Сорбони бринула се његова бака по мајци, док му је за наставак студија за магистарски и докторски рад штедро помагала маћеха Ана фон Зигл. Завршивши целокупно школовање у Паризу, враћа се у Београд и 1910, оснива на Универзитету Физиолошки институт.

Његов отац, пензионисани капетан Божа Ђаја умире од срца 6. 4. 1914. и бива сахрањен на Централном бечком гробљу. Иван нешто пре свршетка тог семестра одлази да обиђе очев гроб и да се види са маћехом Аном. Међутим, у исто то доба, младобосанци нису могли да дозволе тек тако да прође аустроугарска војна провокација на Видовдан у Сарајеву, што на крају би иницијална каписла Великога рата. Граница између Аустроугарске монархије и Краљевине Србије беше затворена и сви они наши поданици који су се неким случајем нашли у иностранству нису могли да се врате. Уистину су били ретки они који су то успели: сетимо се, примера ради, како се стари наш војвода Радомир Путник вратио кући. Млади Иван Ђаја није био те среће као војвода Путник, него је остао код маћехе Ане у Хинтенбрилу.

Почетних месеци рата Иван није никоме сметао, међутим бечка полиција је на крају покуцала и на Анина врата, тражећи од ње да им одмах преда српског шпијуна, који се крије код ње – слично, као што је било и са нашим академиком Јованом Туроманом, само много уљудније. Иван је покушао да им објасни ко је он, шта је и због чега је ту, али пошто уопште није вредело, није желео маћехи да прави још више неприлика, те се поче паковати да крене са жандармима. Бароница Ана фон Зигл, схвативши веома добро шта ће даље да се дешава, буквално стаде између Фрањиних жандарма и нашег младог научника, заштитивши тако свог вољеног посинка, заклињући се својом чашћу, племством и титулом. Уљудни жандарми ипак устукнуше и Ивана привидно оставише, рекавши да момак, када му то буде згодно, наврати до оближње станице полиције да му издају важећу легитимацију! Било је сасвим јасно куда све то води, те због тога Ана рече:– Као бароница, захтевам да ваши људи пошаљу писара и два сведока да се овде, у мом дому, изда важећи документ за мог пасторка!

Жандарми беху кисела израза лица, али су се ипак повиновали бароничиној вољи. Истог тог дана проф. Иван Б. Ђаја добио је важећу легитимацију монархије. Захваљујући њој, он се од тог тренутка могао потпуно слободно кретати свуда по царевини, што му је помагало да се састаје са тадашњим бечким колегама физиолозима и осталим научницима.

Када се Велики рат завршио и проф. Иван Ђаја намеравао да се најзад врати у знатно проширену отаџбину, ондашњу Краљевину СХС, није имао срца да брижну маћеху остави у Бечу, јер је храбра старица Ана остала потпуно сама. У првом тренутку бароница се нећкала, али када је промислила кренула је заједно са Иваном у Београд! Живела је са сада увелико одраслом децом покојнога капетана Боже, којима је и даље била као права мајка.

Нешто пред избијање Другог светског рата, та храбра и пожртвована жена, бароница Ана фон Зигл се упокојила. По својој жељи почива у породичној гробници у Бечу.


Коментари2
7dfa1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Stojiljkovic
Pratim tekstove povodom 100 godina od velikog rata i ovaj je po svemu sudeci ubedljivo najslabiji.Nit je poucan niti je stilisticki bogat,ama bas nista.S druge strane ostali tekstovi su za anale.Hvala
nikola andric
Problem je u tome da nema dovoljno baronica kao Ane von Zigl za sve nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља