недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47

Обвезнице – исплативија штедња за грађане

Држава спрема штедне обвезнице и за сада је познато само то да ће ови вредносни папири моћи да се купују директно, а не као до сада преко брокера
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 05.08.2017. у 22:00

Држава ће ускоро омогућити грађанима да купују штедне обвезнице. Тако нешто најавила је пре неколико дана гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић, а разлог њиховог емитовања је да грађани добију већи принос на капитал од штедње у банкама.

Иако је штедња грађана достигла 9,1 милијарду евра, због ниских камата зарада је тренутно занемарљива.

„Банке грађанима на штедњу плаћају од 0,8 одсто до један одсто, осим једне која даје мало више. Због тога припремамо инструменте који ће стимулисати грађане да купују хартије од вредности што ће им бити исплативије – рекла је Табаковићева недавно на одбору Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

На емитовању штедне обвезнице ради Министарство финансија које спрема измене прописа које би грађанима омогућиле директну куповину државних хартија од вредности (ХоВ) по повољнијим условима. Сада се хартије могу купити преко брокера који наплаћују провизију, а ту су и трошкови Београдске берзе и Централног регистра ХоВ.

Ненад Гујаничић из „Вајзброкера” каже да је главна предност куповине државних дужничких хартија управо њихов низак ризик, да су оне најбоља алтернатива за штедњу у банци и да носе нешто већу зараду. Иначе, инвестирање у државне дужничке хартије почело је интензивније да се развија од 2009. године када је држава почела њихову масовнију продају. Оне носе најнижи ризик пошто се средства губе тек банкротом државе, па је самим тим и принос нижи у односу на све друге врсте дужничких хартија.

Било динарске или у еврима ослобођене су плаћања пореза, а могу се продати на Београдској берзи и пре рока доспећа, са припадајућом зарадом до момента држања. Пре две године Београдска берза омогућила је свакодневно куповину раније емитованих државних хартија на секундарном тржишту.

Да би неко купио ове хартије мора да има рачун код брокера или брокерског одељења у банци и депонован новац у одговарајућој валути. Државне дужничке папире могуће је купити на два начина: директно од државе у примарној емисији или на секундарном тржишту путем Београдске берзе. Уколико се неко ипак одлучи да финансира државу може да купи чак 50 одсто обима аукције. Ограничен је минимални износ куповине и то на 50.000 динара и 5.000 евра. Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг емитује хартије од вредности у апоенима од 10.000 динара и 1.000 евра, а минимална количина коју по аукцији може да купи једно лице је пет комада. У случају куповине и продаје код брокера предмет трговине може да буде и само једна обвезница. Јасно је да је зарада могућа тек на већим улагањима јер су камате и код обвезница релативно ниске.

У НБС кажу да су каматне стопе банака на девизну штедњу грађана на врло ниском нивоу у дужем временском периоду. „Ово је резултат пре свега дужег периода ниских, чак и негативних каматних стопа у еврозони. У том смислу, грађани имају на располагању више алтернатива за улагање које доносе већи принос од тренутних каматних стопа на девизну штедњу. То су државне ХоВ, јединице пензионих и инвестиционих фондова, осигуравајућа друштва, акције. Такође, НБС указује да је динарска штедња атрактивнија у односу на девизну јер су каматне стопе више, а приход од ове штедње се не опорезује, за разлику од штедње у девизама.

 

И инвестициони фондови алтернатива штедњи

Иако инвестициони фондови постоје већ десет година и даље је мало познато да и физичка и правна лица имају прилику да штеде на овај начин, односно инвестирају новац и остваре приход. Тренутно у Србији постоји 12 инвестиционих фондова и један затворени инвестициони фонд, који су регистровани код Комисије за ХоВ. Укупна вредност нето имовине регистрованих инвестиционих фондова на крају 2016. године износи 21,1 милијарду динара. У Рајфајзен банци, која има три таква фонда, кажу да у условима смањених камата на штедњу у банкама, новчани инвестициони фондови могу бити добра алтернатива депозитима банака, уз виши принос, али и уз дневну доступност новца. – Оваква улагања погодна су за оне улагаче који нису склони ризику, јер имовину улажу у краткорочне депозите у банкама и краткорочне дужничке папире, и тако обезбеђују високу сигурност улагања, каже Раде Бјелобаба, директор Рајфајзен Инвеста. По његовим речима, инвестициони фондови су погодни и за континуирани вид штедње, односно добар начин да се кроз мања месечна издвајања („штедни план”) улагањем обезбеди новац за будућност (школовање деце, аутомобил, стан). Приноси на уложени капитал варирају између фондова. Новчани фондови обично прикупљена средства улажу у државне ХоВ, где се може очекивани нижи ризик, али и нижи принос у односу на друге врсте инвестиционих фондова који више инвестирају у акције. Њихови приноси зависе од стратегије улагања, као и од тржишних кретања.


Коментари10
22f12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zdenka djurić
Za vlasnike slobodnih novčanih sredstava, atraktivne mogu da budu samo kratkoroćne obveznice. Dugoročne obveznice su sa fiksiranom kamatom su narodni zajam, što će reći, gubitak za investitora.
Јован Скерлић
Да ли неко зна где да наплатим обвезнице Републике Србије иу 1990. године?
Саша
Некада је нормална камата увек била око 2-4% изнад инфлације али Евро/Долар поборници већ преко 5 година добијају 90% мање него што би требало. Питање настаје зашто?! Па зато да би ви моји народе вратили туђе дугове и минусе тј преко Евра/Долара/Франка/Фунте извршена је једна од највећих пљачки овог века који Језда и Дафина само могу завидити. Орочити мање суме новца на годину или две за 4 или 5% Динарске штедње је рационално ок избор јер у супротном боље је да купите нешто па продате за коју годину.
S.Vasic
Nije samo niska kamata u Srbiji nego svugde cak i u Americi 008% . Kome Ameri vracaju dugove ? hehehe Tako da se za ovo ne moze optuziti Vlada Srbije da pljacka svoj narod . Ako cemo tako onda su svi na zemaljskoj kugli opljackani . Gde je to kamata bar 1% na ulog ? Nigde
Препоручујем 4
goran staric
Između Scile i Haridbe - država ili banka ipak biram državu. Kad su neke banke propale (recimo Metals ili Agro banka) država je preko fonda rizika ipak te pare vratila. Da li znate da su mnoge banke kupovale državne obveznice po povoljnim kamatama i taj novac pozajmljivala građanima a razliku strpale u svoj profit
Milan
80tih proslog veka je bio aktuelan Zajam za preporod Srbije,pa su dosli otkupi stanova za devize,pa Jezda,pa Dafina,pa neuplacivanje radnicima penzionog staza itd itd.Ne danke,meni je dividenda BASF,Siemens itd draza

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља