понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Зашто банке наплаћују неосноване рекламације

У НОПС-у кажу да нечије право да се жали на услугу не може да се наплаћује, јер се тиме крше Закон о заштити потрошача и Закон о заштити корисника финансијских услуга
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељнедеља, 06.08.2017. у 22:00
(Фо­то Жељко Јовановић)

Банке у Србији наплаћују грађанима накнаду за неосновану рекламацију и на овај начин крше закон. Увидом у тарифнике које банке објављују на својим сајтовима, редакција „Потрошача” пронашла је да то чини најмање десет банака које послују на овом тржишту. И поред упозорења НБС да би накнаде требало да прилагоде стварним трошковима, оне уводе ову таксу која је супротна и закону и логици.

Притом, наплаћују је од најмање 500 до 1.000 динара, а неке иду још и даље па на већ постојећу таксу додају и износ такозваних стварних трошкова. Једна банка ову услугу тарифира као 20 одсто рекламираног износа.

Према мишљењу Националне организације потрошача Србије, НБС би морала хитно да реагује јер је реч о кршењу и Закона о заштити потрошача и Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Према прописима, сваки потрошач који сматра да је услуга коју је добио од банке несаобразна има право да уложи рекламацију, а банка је дужна да му у предвиђеном року достави одговор и образложење. Дакле, нечије право на жалбу не може да се наплаћује, па ни у случају да је неосновано. То је противзаконито, а Народна банка Србије би требало да санкционише овакво понашање, каже за „Потрошач” Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а, и додаје да је очигледно да тарифници које банке објављују очигледно нису усклађени са законом.

НБС раз­ли­ку­је при­го­вор од ре­кла­ма­ци­је 
У НБС на­по­ми­њу да тре­ба раз­ли­ко­ва­ти ре­кла­ма­ци­ју од при­го­во­ра на рад фи­нан­сиј­ске ин­сти­ту­ци­је, јер у скла­ду са чла­ном 42. За­ко­на о за­шти­ти ко­ри­сни­ка фи­нан­сиј­ских услу­га, бан­ка не мо­же под­но­си­о­цу при­го­во­ра на­пла­ти­ти на­кна­ду ни­ти би­ло ко­је дру­ге тро­шко­ве за по­сту­па­ње по при­го­во­ру.Уви­дом у та­риф­ни­ке ба­на­ка, као и у то­ку по­сту­па­ња по при­го­во­ри­ма ко­ри­сни­ка Цен­тру за за­шти­ту ко­ри­сни­ка фи­нан­сиј­ских услу­га, утвр­ђе­но је да су нео­сно­ва­не ре­кла­ма­ци­је упу­ће­не на на­кна­де ба­на­ка по осно­ву ко­ри­шће­ња плат­них кар­ти­ца. – Бан­ке ове на­кна­де на­пла­ћу­ју у скла­ду са усло­ви­ма ме­ђу­на­род­них кар­ти­чар­ских ор­га­ни­за­ци­ја („Vi­sa”, „Ma­ster­Card” и сл.) и то у слу­ча­је­ви­ма ка­да те ком­па­ни­је утвр­де да је ко­ри­сник зло­у­по­тре­био кар­ти­цу или је ни­је обез­бе­дио па је до­шло до зло­у­по­тре­бе – на­во­ди се у од­го­во­ру НБС.

Он додаје да је интересантно да се НБС оглашава у неким случајевима, попут оправданости плаћања рачуна у име других лица, а када је реч о основним правима сваког корисника ћуте.

У удружењу „Ефектива”, које се бави и заштитом права корисника финансијских услуга, кажу да су у последњих шест година имали искуство да су и изразито основане рекламације банке оцењивале неоснованим правдајући се тиме да су клијенти потписали уговоре или да су се на неки други начин служили условима који им се нуде. Зато сумњају да ће банке наплаћивањем ових такси умањити број притужби, а и онима који се дрзну и жале банци наплатити то што су се жалили.

– Ко је банка да она одређује шта је основана, а шта неоснована рекламација када оне ионако све жалбе одбијају и квалификују као неосноване. Њима оваква могућност мора да се укине. Она је дужна да сваку рекламацију размотри и одговори да ли има основа. Ако има, решаваће, ако нема, клијент се упућује на НБС или суд – каже Дејан Гавриловић из овог удружења и додаје да је у разговору са колегама из региона сазнао да се овакве накнаде не наплаћују у другим земљама у региону.

У потрошачким организацијама кажу да нису у скорије време имали овакве жалбе грађана којима су банке наплатиле ту накнаду, али се слажу да само постојање овакве могућности наведене у тарифницима банака подразумева да оне могу да посегну за њом.

Правници кажу да ово захтева хитну реакцију Народне банке Србије јер уколико оне заиста наплаћују накнаду за неосновану рекламацију, онда би НБС морала да изврши не само хитну контролу банака већ и да испита да ли су се стекли услови да се банкама које то раде одузме дозвола за рад у смислу члана 130 Закона о банкама због чињенице да су теже и трајније повредиле Устав и законе. 

– Чланом 42 Закона о заштити корисника финансијских услуга изричито је забрањено наплаћивање било какве накнаде за изјављивање приговора. Ако банке условљавају коришћење законских права корисника финансијских услуга макар и условном уплатом одређеног износа, онда оне не само да поступају супротно Закону о заштити корисника финансијских услуга већ и супротно гаранцијама ССП-а и Европске конвенције о заштити људских права – каже адвокат Војин Биљић, стручњак за европско право.

Како објашњава, приговор корисника представља правно средство у смислу члана 13 Европске конвенције, а право на подношење приговора основно људско право сваког потрошача. Зато свака радња, тврди, која је усмерена на онемогућавање или одвраћање потрошача од коришћења права на приговор представља вид ограничења овог права. Он напомиње да је чак и чланом 147 Кривичног законика прописано да се спречавање другог у подношењу правног средства сматра кривичним делом. 

– Прописивање накнада за неоснован приговор је неспорно радња спречавања, односно одвраћања корисника у заштити својих, законом гарантованих права на приговор – каже наш саговорник.

Подразумева се да пословне банке ово знају, пошто су дужне да поступају као добар стручњак у односима са својим клијентима. Ако и једна од њих свесно крши прописе, предузимајући овакве радње, то захтева реакцију НБС. 

– Уколико контрола централне банке утврди да се ово спречавање корисника у праву на подношење приговора заиста дешава у пракси, НБС би најпре морала да преиспита могућност чланова управних и извршних одбора банака које су то чиниле да и даље обављају своју функцију. Ако се утврди да су ове радње, које се свакако могу сматрати тежим повредама закона, предузимане у дужем периоду, и да одлучи да ли би таквим банкама требало одузети дозволу за рад – закључује Војин Биљић.


Коментари7
75a29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Banke zastrasuju klijente da se ne bi zalili na uslugu. To je protivpravno.
Miljana
Za Vladimira Novi Sad Ko je dozvolio stranim bankama da budu u zemlji?
Marija
Banca Intesa, prema "mestu" nastanka reklamacije: Srbija 1000 rsd, Inostranstvo 15eur. A vi onda pre nego sto podnesete reklamaciju bacite pasulj, pa procitajte da li vam je reklamacija "osnovana" ili "neosnovana".
Teodor
Sto bar ne objaviste imena banaka, makar ove sto uzima 20 odsto. Sve banke su gulikoze i bahatost treba javno zigosati. Ovako, bez imena, clanak je informativan i nema funkciju da zastiti gradjane.
vuk grujic
pa drzava im je to omogucila

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља