субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.08.2017. у 19:10 Г. З.

Сабор чува традицију Левча

(Фо­тографије Г. Зор­кић)

Рековац – Порта средњовековног манастира Каленић и подно Гледића протеклог викенда одзвањала је песмом и игром 19 културно-уметничких друштава из Србије и региона, мирисала је на старинска јела каја су припремиле жене неколико удружења, а пажњу окупљених несумњиво су привукли и здравичари који су се надметали у казивању здравица на дводневном 48. Сабору „Прођох Левач, прођох Шумадију”.

За најлепшу саборицу проглашена је Мирјана Павловић (17) из Великих Крупаца, прва пратиља је Дана Фелбаб из Новог Сада, а друга пратиља је Емилија Бажаљева из Луга. Најбрк сабора је Зоран Лазаревић (77) из Ниша, чији су бркови дуги 160 сантиметара, који је и прошлогодишњи победник са 140 сантиметара. Најдужу плетеницу, 148 сантиметара, имала је Милена Лукић (28) из Јагодине, а у млађим категоријама најдуже кике имале су Кристина Стишић (12) из Милутовца, 138 сантиметара, и Кристина Петровић (7) из Јасиковице код Крушевца, 89 сантиметра, у категорији до 7 година.

Најлепша саборица 
Мир­ја­на Па­вло­вић

(Фо­тографије Г. Зор­кић)

Најлепшу женску народну ношњу имала је Јелена Павловић из Новог Пазара, а најлепшу мушку носио је Саша Николић из Плажана. Повеља „Бративоје Марковић” уручена је Слободану Савићу из Надрља, који је допринео очувању фолклорног наслеђа и покретачу многих културних манифестација, и ЈКП „Главеја” из Рековца.

– Најтеже је одржавање бркова, јер морају да се перу сваког другог дана. Пошто су веома дуги, везујем их иза увета – наводи најбрк Сабора.

Милена Лукић, која је имала најдужи плетеницу, каже да се није шишала четири године, колико и побеђује на овој јединственој манифестацији. Најтеже јој је, каже, да осуши косу јер не користи фен да је не би оштетила.

– Повезали смо историју и одржали традицију по којој је сабор препознатљив у Србији. Ово је ретка манифестација која доприноси оживљавању рековачке општине. Првог дана је одржано такмичење аматера Србије у певању „Златни глас” Србије, а сала је била претесна да прими све љубитеље народне музике – оценио је Александар Ђорђевић, председник општине Рековац, и изразио задовољство што је упркос великим врућинама сабору присуствовао велики број посетилаца, али и разочарање што Министарство културе није помогло његово одржавање, већ је новац обезбедила општина уз помоћ спонзора.

 

Старинска јела

Посетиоци су уживали и у гастрономским специјалитетима удружења из Рековца и Пирота. Рековчанке су биле најпоносније на бобове пихтије и погаче без адитива, а Пироћанке на сарму од виновог листа, пеглану кобасицу и погачу с ајваром.

– Жене које живе на селу труде се да негују традицију на све начине. Припремамо стара јела како се не би заборавила, већ да бисмо их преносили с генерације на генерацију, али и због тога што су здравија од брзе хране – каже Јасмина.

Коментари3
abba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... ovaj Sabor hvala Bogu jos dobro se bori ...a u crkvu manastirsku svakako ide mnogo naroda tih par saborskih dana ...a Levac kao prelep kraj Bogom dan za mnoge poljoprivredne kulture ... nazalost nije na mapi nijedne vlasti ... valjda ce to biti bolje ...
Драган
Могли сте, у тексту, нешто рећи и о манастиру Каленић, у чијој порти је одржан сабор. Овај манастир је архитектонски бисер Моравске школе , а изузетно вредне фреске у њему спадају у најочуваније фреске из 15-ог века. Манастир и Сабор чине целину, што се из текста не види, јер је пажњу усмерио на естрадни део манифестације (најдужи брк, најдуже плетенице...) а не на њену суштину, а то је прожимање духовности и народне традиције.
Levčanin
Nažalost, malo se zna za ovaj sabor u Srbiji. Iako je Rekovac srce Srbije i nalazi se u šumadijskoj pitomini, svi ga zaobilazi u širokom luku. Malo je prezentovan pozitivno u javnosti. Otuda i nebriga države i ministarstva kulture koji treću godinu za redom ne daju ni dinar za ovu manifestaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља