понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Фрушка света гора није у туристичкој понуди Србије

Црква је урадила своје, али је изостала реакција државе, указује Новосађанин Душан Којичин који је био међу покретачима идеје да се ова планина са 16 манастира прогласи, у црквеним круговима, светом гором
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 08.08.2017. у 08:42
Манастир Бесеново (Фото Танјуг)

Нови Сад – Фрушка гора последњих 14 година има верски статус свете горе због 16 средњовековних манастира на обронцима ове планине усред војвођанске равнице. Светом гором ју је прогласио, на основу одлуке Синода Српске православне цркве, епископ сремски Василије. Било је то на Михољдан, 12. октобра 2003, у Сремским Карловцима. Тада се чинило да би овај „знак” могао да допринесе и развоју такозваног верског туризма.

Прва помисао била је Света гора на грчком полуострву Атос, где се налази двадесет православних манастира, међу којима и српски Хиландар. Али грчко море, историја велике цивилизације и верски туризам често су у основи један исти туристички пакет који је, у том смислу, тешко поредити са понудом у равници. У православном свету постоји и трећа света гора, на Синају, где је манастир Свете Катарине.

Они склони лењиру и шестару указују да поменуте три светиње на географској мапи леже на истој прави, а они који пак више знања имају у маркетингу и неопходној промоцији туризма у томе би даље већ требало да се снађу...

„Света гора синајска је далеко, у срцу синајске пустиње; на Свету гору атонску не могу жене; а Фрушка гора је у срцу Европе и могу да је посете и жене и мушкарци”, каже Душан Којичин, Новосађанин који је био међу покретачима идеје, окупљеним око Удружења поштовалаца Свете горе атонске, да се Фрушка гора у црквеним круговима прогласи светом гором.

Он је последњих неколико година издавач и бави се туризмом кроз велику производњу и продају сувенира који се туристима нуде у локалима „Самарије” у срцу Новог Сада и Сремских Карловаца. Ту чува и оригиналну повељу владике сремског Василија о проглашењу Фрушке горе светом. Каже, само три таква примерка постоје, а један је код њега.

„Црква је урадила своје, али је изостала реакција државе. Очекивали смо да се за Фрушку гору више заинтересују и туристичке организације Србије, Војводине и Новог Сада. Међутим, то од 2003. године више нико и не спомиње. Ми само причамо о развоју туризма, а наша лепа Фрушка гора се не налази на списку ни 20 дестинација Туристичке организације Србије”, наводи.

Пошто су, како каже, видели шта се дешава, покушали су да скрену пажњу на тај бисер природе и споменика културе књигом „Упознајте свету Фрушку гору пешице”, где је искусни планинарски водич и некадашњи руководилац планинарских савеза Боривоје Вељковић детаљно описао 23 стазе до фрушкогорских манастира. Припремили су и пројекат обележавања укупно 28 пешачких стаза, јер Фрушка гора, истиче Којичин, није баш мала планина, дугачка је око 60 километара и има густу шуму.

У једној од новосадских туристичких агенција која има сталне туре за Гргетег, Крушедол и друге фрушкогорске манастире сазнајемо да туристи долазе и са Далеког истока.

„Имали смо ходочаснике из Кине који су долазили да спавају у манастирима, а обилазили су и Фрушку гору и централну Србију”, каже Страхиња из агенције „Магелан”. По његовим речима, људе које занима религија често знају више о таквим дестинацијама него туризмолози и лако се одлуче да дођу, а информишу се, додаје он, преко интернета.

Туристичка организација Новог Сада на свом сајту препоручује гостима да виде и Фрушку гору, јер су ту и национални парк и манастири као значајни споменици културног наслеђа.

„Туристи се углавном распитују за активни туризам на Фрушкој гори и чуде се што се улаз у национални парк не наплаћује. Винске туре су такође популарне. Код нас дођу припремљени информацијама о Фрушкој гори, а распитују се како да дођу до ње. Трудимо се да им олакшамо сналажење, такође их упућујемо на агенције које имају организоване туре за обилазак манастира”, каже портпаролка ТОНС-а Данијела Јокановић.

Министар Расим Љајић поручио је недавно да ће држава промовисати и подржати верски туризам. Србија, по његовим речима, има потенцијал за развој верског туризма, али треба порадити на унапређењу инфраструктуре и маркетингу тих дестинација.

„Проблем је лоша инфраструктура. Постоје манастири до којих је тешко стићи”, казао је Љајић на конференцији „Верски туризам и савремено туристичко тржиште”, наводи се на сајту Министарства трговине и туризма.

 


Коментари6
085ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Tomašević
To što je episkopu sremskom Vasiliju palo na pamet da Frušku goru preimenuje u Frušku svetu goru besmislica je koja, nadam se, neće nikad zaživeti. Besmislica je maštovita, ali Fruška gora je samo to što jeste, ma koliko na njenoj teritoriji bilo manastira. Maštovite, srednjevekovne ideje i sumnjivi zanosi ne pripadaju 21. veku. Sâm Tirol ima deset-petnaest puta više samostana i crkvenih zadužbina starih šest-sedam vekova i nikome od katolika nije palo na pamet da Tirol nazovu svetim Tirolom. Ljudi tamo čuvaju prirodu i ona im je jedino sveta. Fruška gora je beznadežno zapuštena teritorija Republike Srbije, bez drumova i seoskih a kamoli carskih, sa medjugradskims saobraćajem bez voznog reda. To što se na njenoj teritoriji nalazi petnaest-šesnaest manastira nije odlučujuće da se ista planina nazove svetom, osim medju ljudima koji vide rajeve i tamo gde ih nema. S druge strane, da se ulaz u nacionalni park Fruška gora naplaćuje - danas i ovde takav kakav jeste - to bi bila pljačka.
Aleksandar
Crkva samoproklamuje čitavu planinu kao svoju teritoriju! Fruška Gora je i nacionalni park, po odluci države, iako nema uslove da to bude zbog naseljenosti i saobraćaja.
Драган
Вучић се одрекао Војводине, то ће објавити одмах након што призна, и званично, независно Косово.
Живко
Да поставимо главно питање.. а ко формира ту листу туристичке понуде?? Туристичка понуда би морала бити формирана на основу броја посетилаца, односно заинтересованости конзумената. А тај, што је формирао ту листу евидентно није подмазан да обогати ту листу, или му нешто смета код српских манастира у Фрушкој гори. Добро би било чути тог ''креатора''. Нема нам спаса кад смо сами себи најгори непријатељи!!
Jeremija
I bolje da nije. Turizam upropaštava. Pogledajte šta je učinjeno od Ostroga! Kome to treba?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља