среда, 16.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13

Деценија светске економске кризе

Аутор: Тања Вујићуторак, 08.08.2017. у 22:00
Крах је почео на америчком тржишту некретнина, а шокирао је берзе широм света (Фото Ројтерс)

​„Тамо изгледа да уопште нема новца.” Том поруком акционарима француска банка БНП Парибас 9. августа 2007. године – потезом неповерења без преседана на Волстриту – замрзла је пословање своја три инвестициона фонда на америчком хипотекарном тржишту.

У том тренутку тржиште акција јефтине станоградње у САД – од почетка миленијума примамљив мамац за банке, пензионе фондове, осигуравајућа друштва и приватне акционаре широм света – због обећаних фантастичних профита (до 25 одсто на уложени новац) номинално је вредело више од 1.200 милијарди долара.

Француском БНП-у требало је пуних пет дана да заустави све трансакције споменутих фондова, довољно времена да се широм финансијских тржишта, од Волстрита до Франкфурта и Хонгконга, разлије општа паника. Питање је било ко је све улагао, јавно као и тајно, и ко се све, колико дуго и чијим новцем, коцкао на америчком хипотекарном тржишту, рачунајући да ће привременим прихватањем ризичних кредита – једном кад буду исплаћени – остварити огромну зараду.

Најјаче америчке, британске и европске банке, стратешки важна осигуравајућа друштва и пензиони фондови преко ноћи су стављени не само под лупу солвентности, већ и пред питање како су ушли у високоризичне послове које нису објашњавали ни клијентима, а ни домицилним државама.

Аларм француске банке БНП Париба на хипотекарном тржишту САД покренуо је ревизију глобалног поретка утемељеног на финансијској доминацији Запада

Брижљиво негујући мит да сваки Американац треба да има кућу, тамошњи инвестициони кругови разрадили су сложен систем давања кредита за станоградњу готово свим заинтересованим клијентима, без много распитивања о њиховој стварној платежној способности. Након одобравања таквих кредита, амерички зајмодавци паковали су их у сложене дужничко-поверилачке аранжмане, које су – уз обећање огромних зарада – продавали заинтересованим купцима широм света.

Упркос бројним сигналима, већ од 2004, да је америчко тржиште станоградње прецењено, тек у лето 2007. постало је јасно да су хипотекарни кредити дељени шаком и капом, као и да су Американци толико осиромашили да не могу у догледној будућности да их врате.

Глобално отрежњење од тадашњег „финансијског срозавања идола” било је болно, док су последице краха, који је највише коштао Запад, измениле свет.

Суочени с могућим неслућеним губицима, финансијери су већ од јесени 2007. драстично престали да зајме новац, лишавајући преко ноћи државе, економије и милионе људи широм света могућности да помоћу кредита остваре део својих новчаних и животних потреба. Да спасу системски најважније банке, зауставе паничне јурише народа на банке, оживе замрле привреде... државе широм света почеле су са масовним доштампавањем новца, али и опсежном истрагом о томе како се могло десити да банке имају танке резерве капитала, да берзе функционишу без много надзора, да стране банке мешетаре око курса девиза или вредности злата, док агенције за кредитни рејтинг олако деле високе оцене за пословање...

Америка је на том реформском путу 2012. године увела чувени Дод Франков закон – најрадикалнији од времена Велике рецесије – ради заштите свих актера финансијског трговања, а не само оних најјачих. Упоредо, у појединим деловима света, увелико тече потрага за кривцима за кризу која је изазвала ланчану реакцију.

„Свет је угрожен похлепом Запада. Систем заснован на његовој доминацији још од Другог светског рата распао се у овој кризи као кула од карата: срушена је догма о неприкосновености диктата слободног тржишта и непожељним интервенцијама државе у свету финансија”, поручио је у јеку кризе ондашњи председник Бразила Игнасио Лула да Силва. Водеће земље у економском развоју: Кина, Русија, Индија... пред крај прве деценије овог века често су спомињале крах на Волстриту 2007–2008. као кључни фактор њиховог нововековног зближавања с циљем да реформишу глобални финансијски и друштвени поредак, почев од стварања Брикса и Азијске банке за инвестиције у инфраструктури.

У међувремену, првобитни отпор лидера Запада да признају размере кризе – која је банкротом америчке банке Лиман у јесен 2008. стекла статус најтеже глобалне финансијске кризе од Другог светског рата – убрзо је заменила свест о неопходном здруживању с осталима (нарочито промоцијом Форума Г-20), ради обуздавања рецесије, краха поверења и трагања за путем изласка из незабележеног и папреног кошмара. ММФ је 2009. проценио да су инвеститори у првом удару кризе 2007–2008. године „ошишани” за више од 4.000 милијарди долара директних и индиректних улагања повезаних с хипотекарним тржиштем САД). Америчку привреду ова криза коштала је укупно више од 22.000 милијарди долара, процењивао је још пре четири године званични Вашингтон.

Данас је већина институционалних актера кризе из 2007–2008. године (од оних који су избегли банкрот или национализацију) подвргнута радикалној реформи, док су односи Запада и остатка света у привредном салду темељно промењени. Док је развијени свет од Другог светског рата до 2007. био перјаница глобалног економског раста, од краха хипотекарног тржишта САД однос снага се променио, истиче ММФ. Наиме, од периода 2007–2014. земље у економском успону остварују 69 одсто укупног глобалног привредног раста. Учинак најразвијенијих земаља света у привредном напретку света после 2007. износи око тридесетак посто.

ММФ је данас веома опрезан у процени да ли је свет – без новог рецепта за општи привредни раст, смањење незапослености и повећање зарада и кредитне недаће бројних земаља у развоју – нашао начин да избегне неку следећу финансијску кризу глобалних размера. У међувремену, нова администрација у Вашингтону увелико размишља да укине Дод Франков закон против ризичног финансијског пословања, док је страним банкама наплатио укупно 150 милијарди долара казне због мешетарења на Волстриту.


Коментари14
1f5c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srecko
Evo vica koji nije daleko od istine a u cijem svetlu se moze sagledati prosla i buduce ekonomske krize. Ekonomija je jedina naucna oblast u kojoj se moze dobiti Nobelova nagrada u razmaku za dve godina gde onaj potonji dobija Nobelovu nagradu tvrdeci nesto sasvim suprotno od onog koji je dobio nagradu prethodne godine. Kraj vica. Realnost je cini mi se jos strasnija - cela tzv svetska ekonomija je dzinovska piramidalna sema.
Ljubisa
Super je vic. Kao neko ko komentarise samo ekonomske teme samo da primetim: Stiglic nobelovac u poslednjih 3. g. nekiliko puta e prognozirao slom evra, ali je ' Nobela' dobio za teoriju asimetricnih informacija, sto nema asocijativne veze ( sistem kvaliteta) sa perspektivama valuta, konkretno evra. U ekonomiji, u razvoju, u poslovanju bitne su ' ex-ante' ocene i stavovi o pojavama i stanjima a skoro da su nebitne ( sem za ekonomsku istoriju) ' post-festum' saznanja ( naknadna saznanja). Toliko o datoj temi naslova.
Препоручујем 0
Sinisa
Bankari samo koriste ljjudsku pohlepu da bi se bogatili,a ne mogu oni da je stvore.Koliko je glupo optuzivati banke koje su ti dale kredit po unepred utvrdjenim uslovima sa kojima si bio upoznat da su one sada krive sto ti ne mozes da vracas ili sto si ostao bez posla.
Гордана Стојановић
То је било 2007. А колико јуче је објављено да је дуговање американаца преко платних картица достигло рекодни износ и да је веће него пред чувену кризу 2008.
Velja
kakav je život sa penzijama od 200-400eur u državama ,,dužnim ko grčka,, mogli su da vide svi koje je interesovalo a letovali su u Grčkoj, to je posledica krize koju je izazvala bankarsko birokratsko kleptomanska družina bahato se odnoseći prema ljudima, gledajući na njih kao na ,,farmu,,.
Sasa Trajkovic
Lako je kriviti banke ali da li je bas tako ...ili je u pitanju ljudska POHLEPA i GRAMZIVOST to su upravo one slabosti na kojim pociva bankarski sektor, naravno danas je sve mnogo sofisticiranije banke su poboljsale mehanizme zarade na prodavanju magle ... jer i u nasem primeru sve je u domenu apstraktnog novac koji dobijete je cesto samo iluzija jer i banke cesto nemaju POKRICE za novac koji plasiraju ali kamata i svi ostali troskovi su i te kako stvarni, u tom vrzinom kolu novac koji dobijete od banke na KRAJU uvek zavrsi ne u vasem dzepu vec u BANCI. Ono sto niko nevidi je moc koji bankari imaju i to je pokazala ova ekonomska kriza OHOLOST i BAHATOST ali i aroganciju jer su krizu izazvali svojim mahinacijama a onda su gradjani koji su zrtve toga kroz drzavne fondove to opet platili u saniranju propalih banaka.
Ненад
@Milivoje Radaković Глупост. У том случају је све апстрактно, а не само новац.
Препоручујем 3
Milivoje Radaković
Sav je novac apstraktan, Trajkoviću. Dovoljno je da s punim buđelarom ogladnite u sred pustare da Vam to postane jasno...
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља