среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

ТРЕБА ЛИ ПРИВАТИЗОВАТИ ДРЖАВНЕ МОНОПОЛЕ?

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 07.04.2008. у 22:00

Путници који имају ту несрећу да годинама користе лондонски аеродром „Хитроу” вероватно нису свесни да се пред њиховим очима свакога дана одржава час економије који би се пригодно могао насловити „због чега не треба приватизовати државне монополе”.

На аеродрому „Хитроу” недавно је отворен нови, пети терминал. Његово увођење у саобраћај требало је да означи крај мукама и малтретирању које годинама траје и коме су путници дневно изложени. Догодило се супротно – многи летови сe отказују, а количина изгубљеног пртљага поприма застрашујуће размере. Иако нису познати сви узроци ове мучне ситуације, дискретно се наговештава да је реч о недовољном броју запослених, поготово особља које брине о пртљагу. Власник аеродрома покушава да уштеди где год се може, а сва је прилика, и тамо где се не би смело.

Британски аеродроми су, наравно, приватизовани у име ефикасности и боље услуге путницима. Тај априорни став (фраза, парола ако више волите) претворен је у фарсу баш на аеродрому „Хитроу”. Компанија која је власник седам аеродрома у Британији, укључујући и „Хитроу”, рутински остварује профит од преко милијарду долара годишње. Путници, такође, рутински добијају једну од најгорих услуга у развијеном свету. За разлику од компанијског профита који се педантно мери, муку и изгубљено време путника нико не обрачунава, и нико не надокнађује.

Тржиште ефикасно функционише када потрошач може бирати од кога ће купити робу или услугу. Тада се продавац и купац понашају рационално, па се непрекидно успоставља равнотежа између профитног интереса продавца и интереса купца. Када је тржиште монополисано или картелисано, када конкуренције нема или се конкуренција глуми, предности приватног власништва престају да важе – за потрошача. Монополиста све своје промашаје може без последица превалити на купца и при томе још и добро зарадити. Он то најчешће постиже комбинацијом високих цена, ниских инвестиција и обарањем квалитета робе или услуга.

Влада Србије (сада у оставци) најавила је да ће, у пакету са највреднијим државним предузећима, приватизовати и београдски аеродром. Тиме се отварају врата за формирање нових приватних монопола. Оправдање за овакав приступ би се пре нашло у потреби тренутка, него у педантној економској и емпиријској анализи. Потребе тренутка, у Србији тако честе, нису потребе државе и друштва, већ партија којима требају гласови и/или новац.

С друге стране, алтернатива која се намеће, гора је од приватизације. Државно предузеће је партијска играчка, па се овом изузетно вредном играчком свако може забављати себи на корист, док је на власти. Важно је међутим разумети да то није законитост модерне парламентарне државе и није искуство модерних демократија. Напротив, реч је о ненормалној пракси која опстаје само у нереду – у друштву, држави и главама. Веома ефикасна и успешна државна предузећа постоје у Европској унији. Кина, такође, годинама демонстрира да државно власништво није препрека ефикасности и тиме разбија уврежене неолибералне стереотипе.

Квалитет државних предузећа више говори о карактеру и квалитету државе него о супериорности једног или другог својинског облика, бар када су у питању тржишта на којима је конкурентност редуцирана.

Проблем аеродрома је само илустрација феномена који се може применити и на остале државне монополе. Тамо где се монопол не може укинути, било због специфичне делатности било због технологије, приватизација неће дати резултат. Ефикасност државних монопола се не може решити приватизацијом, али може професионализацијом.

Један од важних проблема државног предузећа је регрутовање квалитетног управљачког кадра. Када се са терена доктринарне економске и идеолошке дебате пређе на нешто приземнији терен, одговор није тешко наћи. До кадрова се најлакше долази – огласом. На исти начин на који приватни власник скрупулозно бира свој руководећи кадар, тако би и држава морала бирати кадар за своја предузећа. Државно предузеће мора радити по свим правилима економског рачуна и у томе не сме бити ометано зарад политичких циљева власти. Држава може интервенисати само онда када предузеће злоупотребљава своју монополску позицију. Једна од кључних предности државног монопола и јесте у томе што се његове злоупотребе могу сузбити лакше него злоупотребе недодирљивих, приватних монопола.

Будућа влада би морала још једном да размисли о мудрости најављене приватизације свих јавних предузећа. Ово би могла бити и занимљива предизборна тема. Са митских или европских висина, политичка дебата би се могла дотаћи земље и реалног живота. Било би боље да странке говоре о својим плановима за наредне четири године уместо о плановима за вечност. Ко год да буде изабран, за свог вакта неће вратити Косово, нити ће ући у Европу. Нову владу ћемо пре памтити као ону која ће сачувати и унапредити јавна предузећа, или пак као ону, која ће дозволити стварање нових приватних монопола.


Коментари16
79cdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Stojcev
Kao i uvek g. Katic je ostao dosledan otkrivanju velikih problema i njihovih implikacija u buducnosti.Ja bih svima savetovao da procitaju knjigu"Globalna ekonomija"-Erik Rejnart.Knjiga se cita u jednom dahu i briljantno je objasnjena srz ekonomije.Sto se tice Srbije svi znamo da mnogo toga ne valja ali mi nije jasno dokle mogu da traju ocigledne gluposti.
Драган Николић
Царство новца је на мала врата, уз "мало" крви, ушло и код нас. Питање за нашу садашњу, будућу-1, будућу-2 и ... владу, је да ли ће успети у страном и домаћем протоку новца, који се неминовно дешава, најзад препознати И националне интересе. Једно мало подсећање за поштоване стрпљиве читаоце. Не тако давно, пре другог светског рата, многи национални ресурси су били у поседу страних власника. Тадашњи власници борских рудника, нису били заинтерсовани да решавају питање загађења ваздуха и природе, што је изазивало многе проблеме грађанима. Коментар за колумнисту, г-дина Катића. "браво Мајсторе"
james bond
Ovo sto je Gosn.Katic pomenuo samoje vrh ledenoga brijega.Ko ima vremena da prelista http://www.bls.gov/oco/cg/cgs035.htm o industriji zdravstva.Ovako troskovno ekstenzivno poredane su industrije jedna do druge.U US godisnje mandrkne oko 2,5 meliona prvi uzrok smrti zakrecenji krvni sudovi, drugi rak na petom mjestu medicinsko osoblje cijom greskom umre 300 hiljada ljudi.Prvi uzrok gresaka medizinskoga osoblja je njegov nedovoljan broj zbog stednje na troskovima...Zdravstvo je najveca industrija u US...
Дејан Михаиловић
Рајко, моћжда је требало да мало пажљивије прочитате чланак, поготово претпоследњи пасус.
Rajko
Gospodina Katica treba dovesti u srbiju i upoznati sa direktorima javnih preduzeca, predsednicima i clanovima UO javnih preduzeca. Treba mu predociti kako finansijske tako i operativne rezultate tih preduzeca i broj "zaposlenih" u njima. Posle takvog iskustva treba od gospodina Katica traziti da napise tekst u Politici. Problem Hitroa nije jednostavan problem javni privatni monopol vec problem lose definisanog ugovora i zastite javnog interesa. Ali mnogo je prijatnije za usi ubedjenih socijalista iznositi ovakve stavove nego dublje analizirati pojave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља