петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Још више истог

Аутор: Зоран Миливојевићсубота, 12.08.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Како је живот динамичан, неизбежно је да се у личном, професионалном и друштвеном животу стално појављују разноразни проблеми. Када је појединац или група људи суочена с неким важним проблемом, тада размишља како га је најбоље решити. Након што дефинишу решење које би требало да буде најбоље за дати проблем, људи га спроводе у пракси. Међутим, шта се дешава када настане „немогућа ситуација” и покаже се да решење које је изабрано као најбоље – не решава проблем?

Интелигентно би било закључити да зато што не доноси жељени резултат, „најбоље” решење и није тако добро, те да би требало променити приступ, друкчије дефинисати проблем и покушати нешто друго. То би било интелигентно, али сувише често се дешава нешто сасвим супротно: упркос томе што „најбоље решење” у пракси не даје жељени резултат, људи настављају да га примењују покушавајући да докажу да је оно заиста најбоље.

Разлог томе је што људи не воле да нису у праву. Они размишљају: пошто је решење заиста најбоље оно мора дати резултат. Зато и даље инсистирају на неделотворном решењу.

Шта се дешава када настане „немогућа ситуација” и покаже се да решење које је изабрано као најбоље – не решава проблем?

Иако постоји више имена за овај психолошки процес, вероватно је најпознатији назив „когнитивна дисонанца”. То једноставно значи да када су чињенице у супротности са оним што неко верује, тим горе по чињенице. Да би оправдали своје претходно уверење, људи у оваквим ситуацијама изводе разна искривљена тумачења. Чињеница да покушано решење не даје резултат бива протумачена на један искривљени начин чији је циљ да га оправда и докаже да јесте најбоље.

Два су начина на који људи неучинковито решење оправдавају као „најбоље”. Један је логичка грешка „још више истог”. Тврде да дато решење јесте најбоље, али да није дало резултат само зато што није примењено у довољном интензитету. Из тога следи да га је потребно применити много енергичније. Такође тврде да решење није дало резултат зато што није било довољно дуго примењивано. Из тога следи да га треба још дуго примењивати како би дало резултат.

Други начин оправдавања јесте тврдња да jе применом „најбољег” решења спречeно да проблем постане много већи и прерасте у катастрофу. Тада је аргумент: а шта би тек било кад не бисмо радили ово што радимо.

Што је више особа уверена у своју способност, што је већи ауторитет у датој области, то јој је теже да прихвати да њено решење није делотворно. Посебан проблем су групе и организације у којима доминантни члан намеће своје „најбоље” решење као став групе.

У свакодневном животу обичног човека, у економији, политици итд, можемо видети многобројне примере како покушаји решења уместо да решавају, у стилу „још више истог”, одржавају или појачавају постојеће проблеме.


Коментари16
8989f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natasa
Ovaj tekst je napisan za mene. Uvek se upinjem da isteram svoje pa cak i kada je to na racun moje stete. Moja ce mi gordost doci glave.
Goran T.
Svi ljudi hoće još istog. Samo što se isto razlikuje za razne ljude ili za iste ljude u različito vreme. To je u prirodi čoveka. Neki oblici istog su vrlo retki, a neki su masovni. Socijalno prilagodjavanje je masovni oblik istog. Suprotstavljanje čestim oblicima istog je redji oblik istog.Vecina ljudi ne voli da rešava probleme.
Slavka T.
U traganju za svojim izgubljenim vremenom, dosla sam do zakljucka da je kod mene u resavanju problema "jos vise istog" bilo zato sto se nisam pridrzavala zlatnog zivotnog pravila: "Pametni uce na tudjim greskama, a oni drugi na svojim". Koliko sam vremena igubila robujuci sopstvenim losim navikama: rutinski i povrsno prilazeci resavanju problema; plaseci se da im pridjem na potpuno nov nacin, plaseci se da ne pogresim. Kada sam prelomila okrenula sam se buducnosti i ucim od drugih. Vracanjem u proslost -"kako bi bilo da je bilo"- samo gubimo dragoceno vreme. Ako nismo u stanju sami da resimo neki licni ili porodicni problem, onda je nuzno da bez predrasuda potrazimo strucnu pomoc ( psiholog, pedagog, lekar, advokat, hausmajstor i dr. ), jer uvek "ima ko to bolje zna", ko ce naci odgovarajuce prilaze i koristiti adekvatne metode. Tako cemo ustedeti dragoceno vreme koje mozemo na mudriji nacin iskoristiti. Tako cemo sacuvati nase i porodicno zdravlje kao najdragocenije stvari na svetu.
Petar V. Terzic
Albert Ajnstajn je mnogo drzao do radoznalosti. Otuda njegova preterano skromna izjava: "Nemam nikakav poseban talenat, samo sam strastveno radoznao". Takodje je govorio da je u njegovim istrazivanjima njegova istrajnost bila neprocenjivo vazna: " Nije to zbog toga sto sam tako pametan, ja samo ostajem duze sa problemima". Kljucno je pitanje: koliko "dugo ostati sa problemima" da bi se resili? Svakako "ostati u meri" - ne preterivati. A. Ajnstajn je "rusio" isorijske naucno-filozofske autoritete, da bi, gle apsurda, i sam postao "neprikosnoveni autoritet", sto ga nije ucinilo srecnim. U Americi (Prinston) je ulagao nadcovecanski napor da zasnuje Jedinstvenu teoriju polja. Tako je posle 30 godina mukotrpnog istrazivanja dosao do sumornog zakljucka: "Ovuda je put ili ga uopste nema!" Paradoksalno je to da se tvrdoglavo drzao ovog zakljucka koji je u direktnoj suprotnosti sa njegovom porukom-nemojte se ponavljati: "Ludost je raditi istu stvar non stop i ocekivati drugacije reziltate".
Nebojša Jakovljević
Retko se možemo phvaliti nekim koga priznaju za autoritet a da to stvarno jesti. Vi ste jedan od primera Zorane. Zar je Vaš predlog za rešavanje nekog problema danas neko prihvatio? Sve više ste Don Kihot. Postoje ljudi koji znaju da rešavaju probleme. I ima ih pumo. Samo njih sve ređe ih čuju a kamoli poslušaju. Pitanje je zašto? Voleo bih da pročitam Vaš sud o tome. Naravno ja svoje mišljenje imam i odavno mi jasn besmisao iznošenje svog mišljenja. S poštovanjem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља