понедељак, 25.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:43

Када ће Србија добити енциклопедију

субота, 12.08.2017. у 08:00
Зграда Матице српске у Новом Саду (Фото comons.wikimedia.org)

Колико је мени познато, Србија је вероватно једина европска земља (са изузетком можда Албаније, Црне Горе, Македоније и БиХ) која још увек нема своју националну енциклопедију, тј. скуп свеобухватних знања једног народа о његовој култури, уметности и наукама. Неко је лепо рекао „народ без своје националне енциклопедије је попут човека без крштенице”.

Иницијатива да Србија добије своју националну енциклопедију по први пут у својој историји потекла је од САНУ и Матице српске, још 1990. године, да би Закон о српској енциклопедији био усвојен тек 2005. године. Тада су две поменуте националне институције закључиле уговор са Министарством за науку и технолошки развој да оно сваке године финансира пројекат са 25 милиона динара. Планирано је било да изађе укупно десет томова у наредних десет година (значи до 2015. године). То би значило да би држава уложила у тај капитални пројекат око 250 милиона динара (тј. негде око 2,2 милиона евра, по садашњем курсу). Поређења ради, негде сам прочитао да је Хрватска у свој одговарајући национални пројекат уложила пет милиона евра!

Што је најважније и најтужније, овде се не ради само о новцу, већ о нечему много озбиљнијем. Наиме, та иста Хрватска је радила на својој националној енциклопедији заиста само десет година (1999–2009) и тај посао завршила са издатих 11 томова. Словенија је своју националну енциклопедију радила у период 1987–2002. и завршила са издатих 16 томова. Србија је за ових протеклих 12 година издала два тома Српске енциклопедије (у три свеске). Ако би се рад наставио том динамиком, комплетну Српску енциклопедију могли бисмо да добијемо тамо негде око 2030. или 2040. године?!

Питам се, после свега наведеног, и мислим да је крајње време да у јавност са својим ставовима у вези са Српском енциклопедијом, изађу две националне институције које на њој раде (САНУ и Матица српска), али и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство културе и информисања и Министарство финансија. Бојим се да ће јавност, односно сви ми, остати ускраћени за одговарајуће реакције и активности поменутих институција и државних органа. Ако тако и буде, наздравље нам свима било!

Младен Обрадовић


Коментари20
88421
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mikajlo
Srbija ima svoju Medicinsku enciklopediju. I zamislite, autori su je sami napisali bez dinara pomoci od drzave. I stampana je bez drzavnih para, takodje.
Prohor
U kom veku vi, covece, zivite? Zemlje nemaju svoje nacionalne enciklopedije. Velike kulture imaju vise enciklopedija iz vremena kada je to bilo moderno. Fino je imati ukoricen pregled lokalnih odrednica, dogadjaja, ljudi, ali nuzan element nacije to svakako nije. Stavise, izdati tomovi srpske enciklopedije su toliko graficki ruzni, da je pametnije bilo nista ne izdavati.
Vladislav Marjanovic
Cemu enciklopedije na papiru u vreme interneta i elektronike? Ko jos kupuje silne tomove raznoraznih nacionalnih enciklopedija kada podaci u njima zastarevaju jos pre nego sto izadju iz stampe? U predigitalnom dobu one su jos imale smisla. Danas, medjutim, tu je funkciju odavno preuzela elektronika, a u prvom redu Vikipedija. Naucni rezultati u oblasti nauke i kulture svih zemalja moraju biti dostupne svakoj zainteresovanoj licnosti bez obzira gde zivi, a to omogucava upravo digitalna tehnologija. Pa i Britanci su odustali od stampanja svoje cuvene enciklopedije, jer im se to vise nije isplatilo. Umesto skupih, prestiznih publikacija, akademije nauka svih zemalja ukljucujuci srpsku bi bolje uradile da se usredsrede na podsticanje naucnih istrazivanja, na zastitu polozaja istrazivaca pogotovu u oblasti drustvenih nauka, na izgradnju sistema vrednovanja naucnih rezultata i na afirmisanju profesionalne etike jos uvek ugrozene politickim, privrednim, ideoloskim i verskim pritiscima.
Vladislav Marjanovic
R.Tosicu: Nisam suprotstavio Vikipediju nijednoj enciklopediji vec sam samo napisao da je funkciju enciklopedije vec odavno preuzela elektronika, u prvom redu Vikipedija. Misljenje da bi enciklopedije trebalo da iznesu zbnanja i cinjenice koje ne zastarevaju je tesko ostvariva jer se saznanja u svim oblastima upotpunjavaju i menjaju. Stoga i enciklopedije zastarevaju, danas jos brze nego u ranijim vremenima. Otud se stampoanje enciklopedija na hartiji vise ne isplati. Prednost digitalnih enciklopedija je da se podaci mogu brzo i efikasno aktualizovati. Naravno, savrsenih enciklopedija nema. Nije to ni Vikipedija. Sve su one, svaka na svoj nacin, tendenciozne, ukljucujuci i Vikipediju. Ali, svidelo se kome ili ne, i Vikipedija je efikasna polazna tacka za produbljenija informisanja o odredjenim temama, ni bolja ni gora od Larusa, Bertelsmana ili Britanike. Ko to ne uvidja, pokazuje potpunu nekompetentnost za bilo kakvu raspravu o ovom pitanju.
Препоручујем 1
R. Tošić
Nije ovde pitanje da li će encklopedija biti na papiru ili digitalna. Svakako bi trebalo da bude i digitalna. Svrha enciklopedije i jeste da izloži znanja i činjenice koje ne zastarevaju. Ali ako vi jednoj takvoj enciklopediji suprotstavljate Vikipediju, onda pokazujete potpunu nekompetentnost za bilo kakvu raspravu o ovom pitanju.
Препоручујем 22
DjordjeS
Добро је да је покренуто ово питање и надам се да ћемо добити одговоре на њега од прозваних надлежних институција. Мало је безвезе да се питања оваквог значаја покрећу из новина и рубрике "Међу нама", али је макар и то начин да се до одговора дође.
Драган Пик-лон
Још је Крлежа однео Крмчију од Светог Саве у Ѕагреб да пише Југо-енциклопедију.Догурали су до слова п.Но Крмчија још увек чами у Лијепој Њиховој!Бојим се да ће је прогласити за хрватску културну баштину!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља