субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Велики повратак Карла Маркса

Oн није покопан под рушевинама Берлинског зида. Тек сада се појављује у свој својој величини и значају. Још би се могло догодити да постане најутицајнији мислилац 21. века”, пише Франсис Вин, аутор књиге о настанку и потоњем животу „Капитала”
Аутор: Ана Оташевићчетвртак, 10.08.2017. у 22:00
(Д. Стојановић)

Када се крајем осамдесетих у средњим школама у Београду бежало са часова марксизма, док су се на Берлинском зиду стварале прве пукотине, а Совјетски Савез одбројавао последње тренутке, ко је могао да помисли да ће 2015. године на Бијеналу у Венецији један од централних догађаја бити јавно читање „Капитала”.

„Далеко од тога да је покопан под рушевинама Берлинског зида, Маркс се тек сада појављује у свој својој величини и значају. Још би се могло догодити да постане најутицајнији мислилац 21. века”, пише Франсис Вин у књизи о настанку и потоњем животу „Капитала” коју је управо објавила издавачка кућа „Мали врт”.

Јанис Варуфакис (Фото Ројтерс) и Славој Жижек (Фото Википедија)

Шта је тајна Марксовог ускрснућа када се његово име дуго доводило у везу са доктринарним, бирократским и репресивним апаратом, било да је у питању совјетски, југословенски или кинески модел?

Вин, британски новинар који је и аутор Марксове биографије, наводи разговор који у октобру 1997. године преноси економски новинар „Њујоркера” Џон Касиди са једним британским банкаром запосленим у Њујорку. „Што сам дуже на Волстриту, то сам убеђенији да је Маркс био у праву”, рекао је овај банкар.

На другој страни некадашње „гвоздене завесе”, Светлана Алексијевич, белоруска новинарка и књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност, у једном интервјуу из 2014. године за специјални број француског „Филозофског магазина”, посвећен питању да ли је комунистичка идеја преживела историју, објаснила је да је у источној Европи народ постао носталгичан за комунизмом, упркос томе што су под претходним режимом толико пропатили.

„Деведесетих година, након пада Совјетског Савеза, ми, либерални интелектуалци, имали смо романтичну представу. Веровали смо да се слобода налази иза прозора и да је довољно да се отарасимо комунизма да би је досегнули.  (…) Сањали смо о народу који је антикомунистички, либерални и демократски. Он је постојао само у нашим главама”, објаснила је стремљења генерација либералних интелектуалаца из источне Европе који су у Западу видели оличење слободе којој су тежили.

Позивање на Маркса је данас шик међу младима, чији су идоли Жижек и Варуфакис. Много више марксиста је, међутим, на Западу него у бившим комунистичким земљама, што је само наизглед парадокс

Данас признаје да нису били спремни за оно што ће уследити, затварање фабрика, незапосленост, маргинализовање интелектуалаца, дивљи капитализам у коме су се најбоље снашли дојучерашњи припадници поражене комунистичке елите. „Сама идеја рушења (комунизма) нам је изгледала као гаранција слободе. Нисмо имали никакво искуство грађења нормалног друштва, искусили смо само насиље”, рекла је белоруска књижевница.

Да ли комунистичке идеје имају будућност? Девет година након велике економске кризе која је оголила деструктивну страну савременог капитализма који се назива неолиберализмом, питања радничке борбе, равноправне расподеле капитала и експлоатације су у центру политичких и филозофских дебата. Одговор на потресе које је проузроковао неконтролисани финансијски капитализам, чији су крах из 2008. године највише осетили најсиромашнији у Европи, Америци и широм света, били су антикапиталистички покрети и партије нове левице које су марксистичким идејама дале нови замах.

Позивање на Маркса је данас шик међу младима, чији су идоли Жижек и Варуфакис. Много више марксиста је, међутим, на Западу него у бившим комунистичким земљама, што је само наизглед парадокс. Док је у комунистичким државама од Албаније до Зимбабвеа дефиницију марксизма установљавала влада, примећује Вин, на Западу су идеје које је развио Маркс у својим делима током 20. века биле предмет озбиљних студија, жестоких полемика и изнијансираних покушаја превредновања.

Зато не звучи анахроно када мислиоци попут Антонија Негрија, Бадијуа или Жижека у својим делима и јавним наступима доказују да комунистичке идеје нису изгубиле на снази и да је другачији свет могућ.

Бадију и Жижек су 2009. године у Лондону организовали скуп на тему „Комунистичка хипотеза”, који се наредних година поновио у Берлину, Њујорку, Сеулу, са мотом „Историјски комунизам је пропао, спасимо идеју!”. За најпознатијег савременог француског филозофа, чије идеје су надахнуле покрете попут „Окупирај Вол стрит” у Сједињеним Државама и „Огорчени” („Индигнадос”) у Шпанији, „само комунизам нуди алтернативу ‘капитало-парламентаризму”, подразумевајући под тим увреженост капиталистичке економије и парламентарне демократије.

За његове критичаре идеја комунизма је шик, али јалова. „У медијско-робној клими у којој пливамо, комунистичка хипотеза је попут атрактивног бренда, етикета која продаје и по којој се њени следбеници издвајају”, одговорио је Бадијуу француски филозоф и историчар Марсел Гоше, бранилац либералне демократије, у укрштеном интервјуу у поменутом броју „Филозофског магазина”. За директора једне од најпрестижнијих француских школа за високо образовање (ЕХЕСС) и утицајне ревије „Дебата”, савремени капиталистички модел мора да се измени из корена, да се разбије његова доминација, али је то могуће урадити унутар постојећег демократског модела. За Бадијуа и неокомунисте таква трансформација је немогућа из разлога што смо од осамдесетих година наовамо „сведоци готово потпуне фузије између економских центара моћи и наводних политичких ‘представника’”. Док Гоше, који се у свом последњем делу бави укрштеном анализом фашизма, нацизма и комунизма, инсистира на „тоталитарној” природи комунистичких режима у 20. веку, Бадију говори о државном комунизму као оксиморону. За њега, као и за многе данашње неомарксисте који комунизам и стаљинизам виде као антагонистичке, немачки филозоф би се тешко препознао у колективистичким режимима његових совјетских наследника који су уместо пролетерске револуције извели бирократску контрареволуцију.

Још један интелектуалац чији утицај далеко превазилази границе његове земље, Негри, идол алтермондијалиста, објашњава да „бити комуниста данас значи подржавати да се богатство врати онима који су допринели да се створи”. Дакле  радницима.


Коментари18
ea7c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Autor o kojem je rec u ovom tekst, Fransis Vin (Francis Wheen), je podrzavao NATO bombardovanje Srbije. Toliko o njegovom levicarstvu...
David U.
Lepo je sanjati o Luju Vitonu kada se posmatra samo u izlogu. Marks je objasnio šta stoji izmedju čoveka i te skuplje torbe. U Marksovo vreme većina je ipak sanjala o malo hrane i prozoru na podrumskoj sobi u Londonu. Negirati ljudski rad najgori je oblik mizantropije. Ali i gluposti! Zato što svaka vrednost u ekonomiji potiče iz ljudske aktivnosti (alokacije resursa).
Milivoje Radaković
Šta podrazumevate pod resursima? Ugalj, gvožđe i šta još?
Препоручујем 1
Zvonko
MRadakovič ne priznaje marketing u ljudski rad koji povećava vrednost robe, a toliki novac se ulaže u njega, Očigledno ne poznaje ni Marksovu filozofiju. Ono o čemu govori MR je ideologija marksizma koja je napravljena za neke druge potrebe koje uključuju i iskazane strasti.
MiljanV
Kako vi Radakoviću možete da Marksa nazovete šarlatanom, a on izabran na glasanju u Engleskoj za mislioca milenijuma, pazite u najburžoaskijoj naciji 19. veka! A doktorirao je filozofiju u Jeni! Ne razlikujete vrednost i prometnu vrednost, totalno neznanje (jer pominjete nekakve Guči torbe)! Po načinu napada na klasike marksizma rekao bih da pripadate sitnoj buržoaziji, tako da je vaše društveno biće kivno na Marksa nerazumevajući da je za vaš položaj, propadanje malograđanske klase i prelazak u proletarijat ili lumpenproletarijat kriva krupna buržoazija, tj. monopolski kapitalizam!
Aleksandar Veljović
Čestitam Ani Otašević i Politici za tekst "Veliki povratak Karla Marksa"! To je rehabilitacija Marksa. U udžbenicima filozofije (za sve đake u Srbiji) i ne spominju Marksa - "najuticajnijeg mislioca 21. veka". Srdačan pozdrav, Aleksandar Veljović, profesor sociologije u penziji Kraljevo
Milivoje Radaković
Marks zaista beše najuticajniji u prethodnom veku, Veljoviću, ali ne zbog posebnog kvaliteta svoje filozofije, nego šbog oružane sile Savjetskago Sajuza! Štaviše, ta je filozofija prostačkog materijalizma neprikosnoveni primer za ubersimplifikaciju i falš-naučnost, no upravo zahvaljujući tome je našla poklonike... Prelistejte gradivo još jednom i uverite se da se nijedno njegovo "naučno" predviđanje nije ostvarilo!
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља