понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Руско-европско надметање за Либију

Док Италија и Француска заговарају опречне рецепте против мигрантске кризе, Москва мерка нафтни бизнис од пре „арапског пролећа”
Аутор: Тања Вујићчетвртак, 10.08.2017. у 22:00
Италијански ратни брод „Тремити” укотвљен јуче у Триполију (Фото Ројтерс/ Исмаил Зитуни)

Шест година након избијања „арапског пролећа” у Либији, Русија ових дана најављује војно-економски повратак у урушену државу са највећим доказаним резервама ултраквалитетне нафте на Црном континенту.

„Планирамо да оживимо уговоре склопљене у време власти Муамера ел Гадафија, у области транспорта, енергије, електрификације и бројне друге”, изјавио је руском дневнику „Комерсант” Лев Денгов, шеф преговарачког контакт-тима Русије за Либију.

Истовремено, Либија је заинтересована за куповину руског оружја, открио је Денгов, уз стриктну назнаку да Москва поштује шестогодишњи ембарго УН на лиферовање ратне опреме заинтересованим купцима у тој земљи.

„Не стајемо ни на чију страну у том конфликту и не желимо да наоружавамо једне на рачун других”, истакао је Денгов, не објашњавајући ко је све у држави три сукобљене владе (две у Триполију и једне на истоку земље) данас заинтересован за руско наоружање.

Не зна се шта су све Гадафи и његови руски саговорници договарали 2008. године, током последње визите либијског лидера Москви. Прецизни детаљи недостају, али су „теме за дискусију” делимично ипак познате, и обухватају – изградњу руског нуклеарног реактора, градњу приморске железничке пруге дуге 550 километара између Сирта и Бенгазија, трговину оружјем, модернизацију бушотина и рафинерија... Све заједно: утаначени послови Русије и Гадафијеве Либије били су вредни више од 6,5 милијарди долара, али су осујећени избијањем „арапског пролећа” 2011. године.

Новообјављене руске пословне амбиције у Либији имају међутим једну непознаницу.

Наиме, како ће Москва обновити бизнис у Либији (лањска трговинска размена износила је оскудних 74 милиона долара) ако у тој северноафричкој држави још има купаца оружја, док УН тамо шаље већ шестог специјалног изасланика од 2011. године да издејствује мир између истока и запада земље са само шест милиона становника?

У Либији је данас још и више од 850.000 миграната (званични  Лондон тврди: више од милион) који гледају да се што пре одатле домогну Европе.

И док се Америка у овој фази либијских војно-политичких ковитлања држи упадљиво по страни, Европа мир у тој северноафричкој држави посматра у функцији разрешења мигрантске кризе. Поглед Европе на Либију у том контексту је разрок.

Наиме, колико крајем јула, француски председник Емануел Макрон састао се у Версају са Фајизом Сераџом, шефом прелазне владе Либије која има подршку УН, и маршалом калифом Хафтаром, који из базе на истоку земље не признаје режим у Триполију. Макрон је том приликом успео да издејствује обећање Сераџа и Хафтара да ће у Либији идуће године (без прецизирања тачно када) бити одржани први општи избори од 2014. године.

На вест о овом договору у Паризу, званични Рим већ данима оштро критикује Макрона због уплитања у „либијски случај”.

„У Либији је исувише много посредника и посредовања, а резултат је нула”, одсекао је ове седмице Анђелино Алфано, италијански шеф дипломатије.

Да пресече такав тренд и заустави плиму миграната, некадашњи колонијални управник Либије – Италија – од почетка августа предузела је серију одлучних корака. На захтев Триполија парламент у Риму је одобрио војнопоморску мисију унутар територијалних вода Либије.

Гасам Саламе, најновији специјални изасланик УН за Либију, тим поводом истиче да је сарадња Триполија и Рима „веома конструктивна”.

„Било би потпуно нереално игнорисати озбиљност изазова који представљају нерегуларне миграције. Свака земља има апсолутно право да контролише своје границе, а најбољи начин за то је кроз сарадњу са суседима”, истакао је Саламе, иначе некадашњи министар културе Либана.

Лидери режима на истоку Либије оштро су се изјаснили против уласка италијанске ратне морнарице у територијалне воде те афричке земље. Рим истовремено критикује Париз што француске базе у Нигеру не ставља на располагање европским настојањима да се мигранти још јужније у Сахари одврате од уласка у Либију.

„Разрешење нестабилности у Либији је апсолутни приоритет: УН треба тим поводом да преузму улогу снажног предводника”, сматра Алфано.

Либијска превирања и мигрантска драма на централном Медитерану можда ускоро стигну на дневни ред УН. Судбина некадашњег руско-либијског бизниса може са тим бити тесно повезана.


Коментари8
4a9be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мића Кичкила
@Petar Leković Све сте лепо написали, само имај један проблем - ништа није тачно. Нити оно прво да је Гадафи "огромним делом радио са Русима". Да је радио огромним делима са Русима био би жив и здрав, а Либија сачувана. Помињете Србију и бомбардовање 1999. А што нас није бранила рецимо Немачка или Француска или Кина? По ком основу је требала Русија да нас брани? Да ли можете да наведете иједан једини међудржавни уговор Србије и Русије и онда а и данас где Русија има обавезу војног реаговања у Србији? Е па, нема тога. Какве су везе биле Србије, а и данас, са Русијом па да може да се потеже Русија и руска војска у одбрани Србије? Нема веза! Ни онда, а ни сада (тренутно власти Србије немају никакве контакте са Москвом). И онда и сада Србија је гледала на запад, западу давала и уговоре и сва могућа права (па да им и војска гази српску земљу). Зато, не помињите Русију. Руси су спасили Сирију, са којом имају Војно-технички уговор (савез) - имају сва права да бране (и одбранили су) Сирију.
Petar Leković
Imate mnogo teksta bez ikakve faktografije. Suprotno tome, sve što sam napisao je istina potkovana činjenicama. Da nije tako, verovatno ne biste ovako ni reagovali. Prvo tržište bogato naftom koje su Rusi izgubili je bio Irak, drugo Libija; tek su kod Sirije reagovali zato što su bili ugroženi njihovi a ne srpski ili bilo čiji drugi interesi, i zato što su videli da gube sve pozicije. Kod nas su jeftino kupili NIS i imaju sav monopol koji iz toga proizilazi, a nikakve obaveze spram države i naroda, što se vidi iz cene i kvaliteta derivata u Srbiji. Nismo mi bogati naftom kao pomenute zemlje, pa ne bi sa nama ni pravili nekakvu "odsudnu vojnu saradnju" (kakav apsurd!?). Jeste li čuli za onu: "Teško onome koga drugi hrane a treći brane". Pa da li vi mislite da sve u politici funkcioniše isključivo kroz ugovore? Poslednjim rečenicama ste sve rekli. I Bogu hvala da nas ne brane i ne spašavaju kao Siriju! Ne nadajte se džabe, svi koji to želite napaćenoj Srbiji. Daleko su od nas.
Препоручујем 6
Zlatko P S
@ Snezana, pa danas Novi Sad I Kragujevac ne poznaju se ,I ne mogu da pregovaraju.Nema Vise;Rakovice,Galenike,Minela,Zastave ,Zmaja,Ikarusa Energoinvesta,ko da pregovara,dodje mi da placem!
Божидар
То да се Русијa надмеће нисам баш нашао у штампи али постоји надметање између Француске и Италије. Текстови у италијанској штампи нису баш на нивоу на коме се Либија третира као самостална држава. Стекао сам утисак као да кажу - шта тражи Француска и Макрон у Либији која је некада била наша! Интересантно је како бивши колонијалисти још увек гледају на бивше колоније и рекао бих да се мало тога променило.
Petar Leković
Radi tačnosti informacija treba reći: severozapadni deo (Tripolitanija) je kroz istoriju bio italijanski; severoistočni engleski (Bengazi i Kirenaika) dok je jugozapadni, kontinentalni deo, bio francuski (Fezan). Te su tako i Francuzi i Italijani i ostali u nekom momentu bili kolonisti, pa su različite uprave i dovele do dela današnjih podela koje opstoje među Libijcima danas. Ovo pak nema nikakve veze sa naftnim aranžmanima koje je pukovnik Gadafi ogromnim delom radio sa Rusima. I sami Libijci su bili šokirani kako su ih Rusi lako, tokom tzv. arapskog proleća "pustili niz vodu". Zvuči poznato? Pa jeste, liči na prištinski aerodrom, braću Ruse i događaje iz 1999. godine. Danas Putin kontrira zapadu i pokreće svoje haotične akcije u haosu razjedinjene Libije, sve ne bi li se bolje nagodio u novoj podeli sveta sa zapadom. Da li i to zvuči poznato? U se i u svoje kljuse ako smo pametni, neće nam sa istoka doći nikakva pomoć, kao što neće ni Libijcima. A sukobi nam ne trebaju.
Препоручујем 6
Данило
Пусти снови. Једно је планирати а друго ....И ми смо са Гадафијем планирали на дуго и широко. Тамо више Гадафија нема, кад га је требало бранити Руси су се правили тоше као и обично.
zarije bulatović
da li si zaboravio da je Gadafi zatvorio rusku bazu u Bengaziju, da je davao pare i berluskoniju i sarkoziju za izbore, da je umesto rusima otvarao vrata amerikancima, verujući pred kraj da će ga prihvatiti. zašto bi ga branili, a zašto su branili asada
Препоручујем 77
Snezana
Bilo bi dobro kada bismo i mi obnovili naše ugovore i obnovili saradnju sa ovom energentima bogatom zemljom. Naravno, uz poštovanje bezbedonosne procene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља