среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Сумрак Византије

Аутор: А. Цвијићпонедељак, 07.04.2008. у 22:00

У Библиотеци „Историјска издања” београдске издавачке куће „Просвета” (уредник Мирјана Милосављевић) објављено је капитално дело рано преминулог византолога Ивана Ђурића „Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога 1392-1448”. Реч је о обновљеном издању, после више од две деценије од првог објављивања (1984), делу које је постало незаобилазно у проучавању Византије и које је преведено на француски, пољски, руски, италијански и немачки језик.

Иван Ђурић, један је од наших и светских најугледнијих византолога. Према речима историчара Радивоја Радића, колеге, ученика и наследника на челу Катедре за византологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, Ђурићево дело „Сумрак Византије” постало је референтно и неопходно у свим даљим проучавањима Византије, а посебно претпоследњег цара Византије Јована VIII Палеолога.

„Сумрак Византије” Ивана Ђурића „Просвета” је штампала у луксузном издању, подстакнута, између осталог, и сугестијама бројних читалаца који ову књигу више нису могли да нађу ни у антикварницама. Овај познати београдски издавач је Ђурићевим делом желео и да обележи деценију од смрти Ивана Ђурића (23. новембар 1997), који је у време драматичних дешавања преласка из комунизма у вишестраначки систем учествовао и на политичкој сцени Србије.

Књига „Сумрак Византије” заснива се не само на византијским већ и западним изворима, посебно венецијанским у којима ја Ђурић нашао многе, до тренутка објављивања његове књиге јавности непознате, податке. Тако је, подвлачи др Радић, нашао и оне који се тичу стварања црквене уније са Ватиканом, у нади да ће се католички свет прикључити одбрани Цариграда од Турака.

Прави подухват учинио је београдски „Филип Вишњић” управо објавивши „Сабрана дела” Алексе Шантића! У помоћ овом агилном издавачу приступило је и ДОБ – Друштво за очување баштине из Гацка, а уредник књиге која износи више од 800 страница је Младен Миливојевић. У књигу уводе речи Јована Скерлића који пише о Шантићу као о песнику који искрено пева оно што осећа, који не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он у стихове, каже Скерлић, меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. „И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и преживео”, закључује Скерлић, хвалећи Алексу Шантића као песника који искрено и топло воли своју домовину и писца који има магију да оживи оно што је дубоко закопано у нашој уморној души: и наше детињство, и мајку, и сјај огњишта, и жал за младошћу, и неутољиву жеђ за слободом. После Скерлића, у књизи је сјајна песма „Епилог” Матије Бећковића, а потом следе стихови, стихови, стихови Алексе Шантића, један за другим, све топлији, снажнији, емотивнији, а ту су и Шантићеве приповетке, и драме. У издање, које се завршава Ћоровићевим текстом о Алекси Шантићу и речима које су критичари и колеге писци – Богдан Поповић, Тин Ујевић, Исидора Секулић, Антун Барац, Миодраг Павловић, Скендер Куленовић, Јован Дучић… написали о њему, увршћене су и до сада необјављене песме, укупно 41.

У преводу Татјане Портман са француског, београдски „Clio” објавио је „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век” Жака Дигаа, француског професора опште и упоредне књижевности на Универзитету у Рену. Период који проучава Дига, са пуно детаља и занимљивих закључака представља прелом у европским друштвима због снажног развоја технике чиме је омогућено ширење различитих, а надасве културних садржаја кроз Европу и зближавање европских земаља. Тако данас постоји, пише аутор, општа сагласност да су многи интелектуални и естетски покрети били уобличени још пре 1914. године: експресионизам и футуризам из периода 1910-1915, на пример, припремали су дадаизам и надреализам… Прекретница векова, како се још назива овај период, више значи континуитет, и то Дига доказује овом књигом у којој ћете сазнати о појави нових културних центара у Европи, новим облицима културне праксе и новим начинима изражавања као што су фотографија и филм…

Библиотека „Алеф” Уметничког друштва „Градац” из Чачка богатија је за још једно дело: „Одговорност уметника” из пера Жана Клера. Клер је, пише у кратком уводу Александра Грубор, преводилац ове књиге са француског језика, тврди заговорник реализма у уметности. У „Одговорности уметника” преиспитује ову тему у одређеним временима, и закључује да једино авангардни покрет у уметности није успео да прихвати критику која му је упућивана, те је и његова естетика остала да, како каже, проповеда у вакууму. Ова књига кореспондира са претходном, из пера Жака Дигаа.

Пер Петешун је прошлогодишњи добитник Импак Даблин књижевне награде за роман „Идемо да крадемо коње” који је управо објавила београдска „Геопоетика” у преводу Предрага Црнковића са норвешког језика. Овај писац се сад први пут представља српским читаоцима, и то баш књигом која је добила велике светске награде: рецимо само да је за прошлу годину у избору „Њујорк тајмса” за књигу године освојио друго место.

Петешун у роману „Идемо да крадемо коње” хипнотише, оцењују књижевни критичари, мајсторским приповедањем чија је потка интимно осећање живота. Њега, пак, творе сећања и сентимент, а нема бољег начина за њихово рађање од природе, под снегом, на сунцу, у зеленилу и облацима мирисних шума…


Коментари1
17ffb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милорад Ђапић
Леп приказ новоиздатих књига. Треба скренути пажњу, а поготово младим људима, којима су овакви текстови и нека врста првих путоказа у "велики свет" знања и уметности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља