уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Тако је сликао и говорио Љуба

У проширеној монографији о сликару први пут објављени су и његови есеји о појединим делима, док се у обиљу репродукција истичу две слике великог формата које су први пут публиковане
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 11.08.2017. у 22:00
„Има ли живота после смрти” (2012/2014)

Наш сликар и академик Љуба Поповић преминуо је пре годину дана на данашњи дан. У виду подсетника на великог уметника издато је друго, преуређено и допуњено издање монографије „Љуба”, чији је уредник и приређивач мр Живојин Иванишевић, а издавачи „Париски круг” и Модерна галерија Ваљево.

Осим комплетне Поповићеве биографије, коју прати и један број фотографија из његовог живота, у књизи се налазе и текстови критичара о његовом стваралаштву. 

Срето Бошњак у „Записима о Љуби Поповићу” констатује да његова слика из „почетног, елементарног, готово аморфног стања, без неких чвршћих програмских оквира и строгих стилских одредница, расте – низом метаморфоза – у дело поетске довршености, које потреса и нашу свест и нашу савест, наше морално биће и пољуљани егзистенцијални смисао. Али оно што овде треба посебно нагласити јесте следећа чињеница: Љубина слика није семантички ограничена, затворена у неку врсту дефиниција – она је раскошна структура зрелог и оригиналног ликовног језика”. Дугогодишњи кустос Народног музеја и близак пријатељ великог сликара Никола Кусовац примећује: „Откривати због чега је кренуо трагом Ван Ајка и Холбајна, како је реаговао када се нашао потом пред оригиналним делима Перуђина, али и Далија, односно, знати како је у Шпанији изгледао његов блиски сусрет са радовима Гоје, а посебно како се осећао када је први пут у Паризу крочио у кућу и спомен-музеј Гистава Мороа или видео дела Пиви де Шавана, Пинкиса Марсијаса Симонса, Жана Делвила, Фернана Кнопфа, Хемса Енсора, Арнолда Беклина и тако редом, значи истовремено и откривање пута којим се одвијало недокучиво призивање светлости Љубе Поповића.”

Први пут објављени су и есеји самог аутора о појединим делима, док се у обиљу репродукција (укупно их има 112) истичу две слике великог формата које су први пут публиковане: „Триптих – у част Џејмса Фрејзера” (1976/1978) и „Има ли живота после смрти” (2012/2014).

Пишући о настанку слике „Космичка свест” (1975), Љуба каже: „Те године сам истовремено започео две слике: ’Космичку свест’ и ’Укротитељицу’. Две слике исте величине, исте висине, исте ширине! Када приступа двема сликама у исто време, сликар добија жељу да на различит начин третира тему. Нисам намеравао да сликам диптих. ’Укротитељица’ је одговарала еротској тензији. ’Космичка свест’ инспирисана је трагањима филозофског типа. Онда сам размишљао о односу који се може успоставити између људског тела и универзума.” Опет, говорећи о свом погледу на жене и њихову лепоту, Љуба је забележио о слици „Лепотица дана (1975/76): „Она је посебна прича! Не припада истом поступку који ме је водио при стварању претходних слика. Она је случајност! Одмах морам да нагласим да, упркос мом дивљењу Буњуелу, моја ’лепотица дана’ нема ничег заједничког са оном из наслова његовог славног филма.”

Љуба Поповић
(Фото: Т. Јањић)

О Београду и култури

Нас може да спасе само култура. Од културе живљења, до виших сазнања. Уколико се то помери, ми ћемо се спасти; уколико се не помери, ми тонемо даље. Ми не тонемо из економских разлога. Ми тонемо на нивоу умовања и квалитета сазнања. Наш човек није поносан ако је прочитао књигу или гледао филм, наш човек је поносан ако се напио као свиња и испричао колико је чаша попио.

Ја сам сликар и имам апсолутну слободу. Припадам једном анархистичком свету, никада нисам био члан ниједне партије, нарочито комунистичке, нити било какве организације. У животу нисам имао газду, нисам признавао ауторитете, ни политичке ни друге, сад ни сликарске.

И поред све наше несреће, Београд има снажну креативну моћ. Често је руше, али – како је то записао Павић – све оно што је грађено у њему и данас стоји у ваздуху, у метафизичком смислу. Данас не видимо све те куле и палате које су постојале у историји нашег града, али је остао тај дух, енергија.

Основно је правило – човек је у друштву много интересантнији кад прича о својим неуспесима него о успесима. О успесима морају да причају други, о неуспесима мораш да причаш сам. Човека који прича о успесима код жена страшно је слушати, али човека који прича колико је пута извисио сви слушају, то је забавно, а ако имаш шансу да су други о теби нешто лепо рекли, па немаш комплексе, онда имаш фини однос према стварности који треба неговати.

Некад, у Краљевини Југославији су странци долазили код нас. Мој професор, аутор Брозових новчаница, био је Мато Зламалик, Антон Хутер, који ми је предавао цртање, био је такође Чех. Долазили су Немци и правили пиваре. Политичари би требало да се замисле над чињеницом да се некад на ове просторе долазило, а не одлазило. Политичари би требало да схвате да прво долази култура па онда економија.


Коментари4
34738
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Divna
Neomanirizam i neosimbolizam su stilske odrednice. Jednostavno rečeno, dekonstrukcija sklada u čoveku i svetu. Insistiranje na ružnoj strani lepog. Dijalektika u umetnosti.
DAČA
Veliki Ljuba...medju najmudrijim i najobrazovanijim nasim ljudima...stoga je i mogao biti samostalan u misljenju...treba narocito procitati(i zamisliti se) 'O Beogradu i kulturi' .
Milan
Previše mistifikacija i nedredjenih iskaza (Bošnjak, Kusovac). Kada će se ta magla razići da bi umetnik i njegovo delo bili sagledani realno i analitički. Zašto se ta misterija širi baš oko ovog slikara. Da li je reč o nerazumavanju ili nečem drugom?
Sasa Trajkovic
Kompliment redakciji kulturne rublike Politike na ovom lepo podsecanju na naseg proslavljenog slikara i MONOGRAFIJI kao omazu liku i delu ovog Pariskog umetnika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља