среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53
ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ ЗА ПАРИГУЗ

Хотел за спортисте и кружна бициклистичка стаза на језеру

Зелену оазу са отвореним спортским теренима предвиђа нацрт планског документа за уређење ресничке лепотице на којој због близине далековода није препоручљиво купање и пецање
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 12.08.2017. у 14:30
Паригуз ће ускоро постати спортско-рекреативни рај (Фото Д. Јевремовић)

Рај за спортисте – „забрањено воће” за пецароше и купаче. Између те две крајности предвиђено је уређење раковичког језера Паригуз, будућег спортско-рекреативног центра „Језеро” у Реснику. Бројни отворени терени за одбојку, рукомет, тенис, хотел намењен искључиво спортистима са спа центром и затвореним базеном, хала, бициклистичка стаза око језера и пешачке које ће пресецати подручје од 24 хектара адути су предвиђени нацртом плана детаљне регулације који би требало да привуку професионалне спортисте и рекреативце.

Садашње главне посетиоце пецароше који годинама маштају о сређивању језера разочараће вест да њихов хоби новим планским документом није препоручљив, као ни брчкање у језеру када оно буде коначно очишћено. Разлог је безбедносни – територију пресеца пет далековода напона 110 и 120 киловолти испод којих није дозвољена изградња објеката, купање нити дуже задржавање, каже Божидар Бојовић из Урбанистичког завода, руководилац израде плана детаљне регулације центра „Језеро” који је на јавном увиду до 29. августа.

– У плану нигде не пише да су купање и пецање забрањени, али водене површине испод далековода нису виђене за пливање. На парцелама испод њих биће велике заштитне зоне ниског растиња ширине веће од 30 метара где је градња чак и отворених спортских терена забрањена. Испод далековода ће моћи да се прође. На делу територије такође не може да буде градње због другог ограничења, а то је магистрални гасовод који сече локацију – објашњава Бојовић.

Садашња улица која без путоказа води до Паригуза и у којој једва могу да се мимоиђу два аутомобила неће бити главна веза са језером. На њу ће се надовезати такозвана комунална стаза са северне стране језера испод које ће бити провучена канализација како фекалије из породичних кућа не би директно отицале у језеро и загађивале га што је вишегодишња појава. На том коридору уз водену оазу биће пешачка и бициклистичка стаза са паркингом. Једина возила која ће моћи да користе комуналну стазу су ватрогасна и кола Хитне помоћи.

Главни приступ центру биће нова саобраћајница, надовезаће се на постојећу Брестовачку улицу и протезаће се изнад будућег комплекса. На њеном крају налазиће се окретница јавног превоза, а уз њу паркинзи.


(Фото Д. Јевремовић)

Хектаре између те нове улице и језера урбанисти су поделили на четири целине. У првој, најближој брани, планирани су отворени терени са спортском салом, а спортска игралишта осмишљена су и на парцели поред. Трећа целина доживеће највећи градитељски процват јер је не каче важни инфраструктурни објекти због којих је градња у другим деловима ограничена. У њој би могао да никне хотел до 9.000 квадратних метара што је половина укупне површине планираних садржаја, као и затворени и отворени спортски полигони. Спорт под отвореним небом са пратећим садржајима попут свлачионица, бифеа, магацина за спортску опрему дозвољен је и у четвртој целини.  

Атракција ове природне лепотице, за чију воду пецароши тврде да је хладнија од Савског језера јер се у њу улива седам извора и да је богата кленом, штуком, бабушком и сомом, биће бициклистичка стаза кроз  шуму са јужне стране Паригуза. На супротној страни бране планиран је пешачки мост који ће повезати шуму и целину најудаљенију од бране, односно данашњег прилаза језеру. Чак и раковички Паригуз једним детаљем подсећаће на „Београд на води” односно његову Савску променаду.  

– Простор уз језеро испод комуналне стазе оставили смо за клупе и монтажне платформе на којима би могли да се нађу кафићи и теретане на отвореном – додаје Бојовић.

Највећа препрека која ће морати да буде савладана пре него што почне реализација овог пројекта биће решавање имовинских проблема на земљишту које окружује језеро. Парцеле на 20 метара од воде припадају општини, а да би комплекс могао да се гради потребно је много више земљишта које је у рукама приватних власника. Власници су, како су раније говорили за наш лист челници Раковице, условљавали општинаре да откупе њихове парцеле, за шта општина није имала новца.

Та зачкољица могла би да буде превазиђена тако што би се власницима парцела у замену за плац понудио део простора у будућем комплексу. Друга варијанта је да град откупи њихово земљиште и прода га инвеститору. Ко је бацио око на Паригуз челници Раковице још не откривају. Раније су тврдили да су за ту локацију пре свега заинтересовани страни улагачи, али да су чекали усвајање планског документа који је предуслов за њихов долазак. Он би у градском парламенту требало да буде усвојен до краја године.

Лична карта језера

Паригуз је настао крајем осамдесетих година прошлог века у Реснику изградњом вештачке бране да би се зауставиле честе поплаве.

Удаљен је 17 километара од центра града, шест од аутопута Е 70 и километар од обилазнице.

Језеро је дуго 600 метара, широко 120, а дубина достиже и до 18 метара. Дивље патке и барске корњаче његови су становници.

Постоје две легенде о настанку имена Паригуз. Према једној, прозвано је по заседи коју су Срби поставили Турцима у време Првог српског устанка и куршумима им „потпрашили” задњицу. Друга прича каже да се ту некада налазило лековито блато којим су још Римљани лечили шуљеве.

 


Коментари1
dbeae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Стојановић
Зашто не забране једноставно спортски риболов потпуно, и да завршимо причу. Ја мислим да су спортски риболовци заостали људи који коче прогрес, развој наутичког спорта, урбанизма, угоститељства, скутерства. А ноћу сметају криволовцима да несметано струјаре, бацају динамит, тј. снабдевају ресторане свежом речном рибом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља