понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Трошимо 60 одсто више струје од Европљана

Када би наша земља имала пет пута већу потрошњу електричне енергије од европског просека, како се бомбастично истиче, то би значило да тамо само пале сијалице, што није реално
Аутор: Ј. Петровић-Стојановићсубота, 12.08.2017. у 22:00
Ста­ри про­зо­ри је­дан од раз­ло­га ве­ће по­тро­шње стру­је (Фото Пиксабеј)

Потрошња струје у Србији јесте већа од европског просeка, али не пет пута како се то последњих дана бомбастично наводи у јавности. Просечна месечна потрошња по домаћинству у нашој земљи је око 400 киловата.

Да је тачно да је пет пута већа од европског просека то би значило да Европљани месечно троше мање од 100 киловата, што није реално, каже за „Политику”, проф. др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике.

– Када бисмо трошили 100 и мање киловата то би значило да Европљани само пале сијалице. Не укључују фрижидере, машине, климе, компјутере, што није могуће – објаснио је Ружић.

Европски просек потрошње струје је око 250 киловата, што реално јесте мање од српског, али не треба заборавити да се код нас и даље велики број грађана греје на струју, што у Европи није пракса јер је струја знатно скупља и не исплати се.

– У Србији се последњих 15 година потрошња уопште није мењала. Онај ко се греје, или догрева на струју, наставио је то да чини и даље. Још увек системски није решено питање грејања у свим деловима Србије. Осим тога, није се достигао ни планирани ниво гасификације где је било планирано да се око 450.000 домаћинстава у Србији прикључи на гас. Овај енергент користи око 250.000 корисника што је такође разлог веће потрошње струје код нас, истиче наш саговорник.

Један од разлога веће потрошње струје је и лоша енергетска ефикасност зграда, односно, лоша изолација, стари прозори кроз који одлази и до 30 одсто енергије, па се и они који имају централно грејање, зими догревају на струју, истиче он и додаје да на већу потрошњу утичу и стари, дотрајали кућни апарати.

Најновије анализе показују да је око 35 одсто грађана у последњих неколико година уградило нову столарију и топлотну изолацију што је свакако смањило потрошњу. Истраживање „Нинамедије” показало је да 62 одсто грађана нема уграђену изолацију и то највише у Београдском региону, а као основни разлог за штедњу електричне енергије 86 одсто њих наводи мањи рачун па самим тим и мање пара за плаћање струје. На питање шта би их додатно мотивисало да штеде струју, трећина грађана Србије није знала да одговори.

Рачуне диктира потрошња, па је више од трећине испитаника навело да води рачуна да не улази у црвену зону и да више користи јефтиније тарифе, плаву и зелену. Ако се бојлер укључује само ноћу када је струја четири пута јефтинија може да смањи и до 30 посто рачун за струју.

Стефан Сикимић, инжењер електротехнике, говорећи о начинима како свако домаћинство у Србији може да уштеди рационалним коришћењем кућних апарата, истиче да само један центиметар леда у фрижидеру повећава потрошњу овог апарата за десет одсто, те је неопходно, поручује, редовно отапати фрижидер.

– Најосновније је и да обичне сијалице заменимо штедљивим лед сијалицама које трају и до шест пута дуже и могу да се рециклирају. Телевизор, на пример, иако је искључен троши 24 одсто енергије, те га је потребно искључити из струје након изласка из стана – објаснио је он.

На питање колико је у овом часу реална цена струје у Србији, Ружић каже, да треба објаснити шта је то реално.

– Реална цена није и тржишна, која зависи од односа понуде и тражње, па је киловат пре неколико година на берзи коштао 14 центи, а када је почела економска криза пао је на осам или девет. Када се говори о економски оправданој цени то значи да је реч о цени која осим тога што покрива трошкове производње струје из угља или воде и трошкове запослених и механизације, омогућава у овом случају ЕПС-у да од те цене може нешто и да инвестира. Код нас то није случај – каже он.

Економски оправдана цена струје требало би у Србији да буде око 7,5 до осам центи. Она је сада око 4,5 за домаћинства и око 5,9 за индустрију. Подаци показују да је у ЕУ струја најскупља у Данској, најјевтинија у Бугарској. Према куповној моћи струја за домаћинства најскупља је на Кипру, у Немачкој и Пољској, док је релативно јевтинија у Француској и Румунији.


Коментари24
71b29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сретен
По статистикама холандских енергетских компанија просечна четворочлана породица (отац, мајка и двоје деце) троши 4700 киловат-часова електричне енергије и 1720 кубних метара гаса годишње.
Mladen Branković
Ja sam , u centralnom grejanju i toploj vodi u Novom Sadu , leti 120kWh a zimi zbog dogrevanja do 220kWh , manje nije moguće !
Jeremija
Jest, moguće je. Teoretski.
Препоручујем 2
Бранко тесла
Да ли је струја роба или сервис још увек се расправља, можда нешто комбиновано?
милица новаковић
Шта вреди да штедимо (а штедимо) кад мало-мало па сви читачи бројила у Србији случајно погрешно прочитају бројила и то тако да је потрошња већа од стварне.
Миша Милас
Теме је актуелна и добро је да се пише, али АНАЛИЗА се ради на основу свеобухватних елемената, а не само на основу сумарних статистичких извештаја. Прво, потрошња о којој је реч односи се на индустрију која због застареле технологије троши више струје по јединици производа. Друго, у Србији имамо станоградњу која није по европским стандардима, тако да за грејање станова трошимо око 30% више енергије због лоше изолације и фалпш столарије. Треће, у Европи се троши много више гаса за грејање, што аутоматски повлачи мање рачуне за струју. Четврто, ми смо познати по недомаћинском односу према свему оном што је заједничко, па и лично. Пето, код нас се струја краде навелико! Причају о неким грађевинским предузимачима на Бановом Брду који у троспратним кућама имају подно грејање, али струја за њега "заобилази" бројило. Шесто, пренос струје има велике губитке. То су чињенице, веровали у њих или не. Забадање главе у песак није решење. Пренос струје је такође проблематичан јер има много губитака.
Nataša
Još da dodam da se kod nas svaki dan kuva, a u Evropi imaju pauze za ručak i hrane se po ekspres restoranima i sl.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља