петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:46
ПРЕУРЕЂЕЊЕ ДЕЛА ЈЕЗГРА ГРАДА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ

Нови Трг републике, стари „Стакленац”

Прва фаза преуређења дела централног градског трга почиње 2018. – „Стакленац” још није виђен за одстрел. – Аутобуска стајалишта на Тргу републике требало би да буду уклоњена
Аутор: Далиборка Мучибабићсубота, 12.08.2017. у 21:33
Пе­шач­ки део Тр­га ре­пу­бли­ке сре­ђи­ва­ће се без ра­ди­кал­них ин­фра­струк­тур­них за­хва­та. Би­ће по­пло­чан гра­ни­том де­бљи­не де­сет цен­ти­ме­та­ра и ди­мен­зи­ја ме­тар са ме­тар

Вла­сни­ци 40 ло­ка­ла у ТЦ „Трг ре­пу­бли­ке”, по­пу­лар­ном „Ста­клен­цу”, уга­си­ће 30 све­ћи­ца на ро­ђен­дан­ској тор­ти 2019. јер до та­да обје­кат ко­ји је 1989. са­гра­ђен као при­вре­ме­ни, не­ће би­ти по­ру­шен. 

Го­ди­на­ма се при­ча о ње­го­вом укла­ња­њу што је зва­нич­но по­твр­ђе­но 2015. по­бед­нич­ким ре­ше­њем ур­ба­ни­стич­ко-ар­хи­тек­тон­ског кон­кур­са за уре­ђе­ње Тр­га ре­пу­бли­ке ко­је на том ме­сту пред­ви­ђа кул­тур­но зда­ње са га­ле­ри­ја­ма, књи­жа­ра­ма и са­ла­ма за кон­фе­рен­ци­је, док би ис­под ње­га тре­ба­ло да бу­де га­ра­жа са 500 пар­кинг ме­ста. Да­тум из­град­ње но­вог објек­та за­сад ни­ко са си­гур­но­шћу не мо­же да по­твр­ди, а од ње­га за­ви­си ка­да ће по­пу­ца­ти ста­кле­не но­ге тр­жног цен­тра, а цен­трал­ни бе­о­град­ски трг ко­нач­но би­ти ре­гу­ли­сан.

Об­но­ва Тр­га Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја за две године
Ре­кон­струк­ци­ја Тр­га Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја пре­ма про­јек­ту ар­хи­те­ка­та Зо­ри­це Са­ви­чић и Зо­ра­на Дми­тро­ви­ћа по­че­ће 2019. го­ди­не, на­ја­вљу­је Ми­лу­тин Фо­лић, град­ски ур­ба­ни­ста. Овај ар­хи­тек­тон­ски дво­јац пред­ви­део је да се по­сто­је­ћа фон­та­на на Тр­гу Ни­ко­ле Па­ши­ћа за­ме­ни во­до­ско­ком са мла­зни­ца­ма из по­да и она ће за­у­зе­ти ма­њу ква­дра­ту­ру од са­да­шње. Де­ко­ра­тив­но под­но осве­тље­ње на ула­зу у Дом син­ди­ка­та на­гла­си­ће зна­чај ове кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је, а клу­пе ће би­ти ре­ди­зај­ни­ра­не. Ис­пред До­ма На­род­не скуп­шти­не осми­сли­ли су рас­ко­шну фон­та­ну док би ауто­мо­би­ле са пар­кин­га из­ме­сти­ли у под­зем­ну га­ра­жу ко­ја ће се гра­ди­ти у Влај­ко­ви­ће­вој ули­ци. Гу­сти др­во­ре­ди улеп­ша­ли би обе стра­не Те­ра­зи­ја, а об­но­вље­ни под­зем­ни про­ла­зи по­ста­ли би но­ви ин­фо пунк­то­ви пре­сто­ни­це.

Али се зна да пр­ва фа­за сре­ђи­ва­ња Тр­га ре­пу­бли­ке, од­но­сно про­сто­ра из­ме­ђу На­род­ног му­зе­ја, До­ма штам­пе и На­род­ног по­зо­ри­шта стар­ту­је сле­де­ће го­ди­не. Нај­пре се об­на­вља 10.000 ква­драт­них ме­та­ра, по­ја­шња­ва Зо­ри­ца Са­ви­чић, ар­хи­тек­та ко­ја је са Зо­ра­ном Дми­тро­ви­ћем осво­ји­ла пр­ву на­гра­ду за уре­ђе­ње три цен­трал­на јав­на про­сто­ра – Тр­га ре­пу­бли­ке, Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Те­ра­зи­ја. 

– Пе­шач­ки део Тр­га ре­пу­бли­ке сре­ђи­ва­ће се без ра­ди­кал­них ин­фра­струк­тур­них за­хва­та. Би­ће по­пло­чан гра­ни­том де­бљи­не де­сет цен­ти­ме­та­ра и ди­мен­зи­ја ме­тар са ме­тар. Пред­ви­де­ли смо и укла­ња­ње жар­ди­ње­ра јер до­дат­но бло­ки­ра­ју иона­ко ма­ли про­стор за пе­ша­ке. Од­ре­ђи­ва­ње га­ба­ри­та не­ка­да­шње Стам­бол ка­пи­је ко­ја се на­ла­зи­ла у том про­сто­ру мо­гло би да успо­ри об­но­ву јер су по­треб­на ар­хе­о­ло­шка ис­пи­ти­ва­ња. Не оче­ку­је­мо да на­ђе­мо остат­ке ка­пи­је, али ће­мо зна­ти ода­кле до­кле се про­сти­ра­ла и тај про­стор ће би­ти дру­га­чи­је по­пло­чан ка­ко би по­ло­жај ка­пи­је из вре­ме­на ка­да је Бе­о­град био опа­сан шан­цем био уоч­љи­ви­ји – ис­ти­че Са­ви­чи­ће­ва. 

Да би Трг ре­пу­бли­ке по­стао трг и цар­ство за пе­ша­ке, осим но­вог кул­тур­ног објек­та на ме­сту „Ста­клен­ца” ар­хи­тек­те су
пред­ло­жи­ле из­ме­шта­ње ауто­бу­ске окрет­ни­це и по­ста­вља­ње др­ве­не кал­др­ме до До­ма вој­ске
(Фо­то Д. Јевремовић)

Ауто­бу­ска ста­ја­ли­шта на Тр­гу ре­пу­бли­ке тре­ба­ло би да бу­ду укло­ње­на, је­ди­но би тро­леј­бус у пр­вој фа­зи мо­гао да са­о­бра­ћа уста­ље­ном тра­сом све док се не из­ме­сти окрет­ни­ца са Сту­дент­ског тр­га, а Ва­си­на ули­ца пре­тво­ри у пе­шач­ку.

Да би Трг ре­пу­бли­ке за­и­ста по­стао трг и цар­ство за пе­ша­ке, осим но­вог кул­тур­ног објек­та на ме­сту „Ста­клен­ца” ар­хи­тек­те су пред­ло­жи­ле из­ме­шта­ње ауто­бу­ске окрет­ни­це и по­ста­вља­ње др­ве­не кал­др­ме до До­ма вој­ске. Бу­ду­ће кул­тур­но зда­ње има­ће 15.000 ква­драт­них ме­та­ра и би­ће исте ви­си­не као На­род­но по­зо­ри­ште. Без об­зи­ра на то што ар­хи­тек­те Са­ви­чић и Дми­тро­вић на ме­сту „Ста­клен­ца” ни­су ви­де­ли згра­ду опе­ре, ни­је ис­кљу­че­но да бу­ду­ћи обје­кат бу­де дом и за опе­ру и за га­ле­ри­ју. 

– Си­гур­но је да ће згра­де ко­ја ће за­ме­ни­ти „Ста­кле­нац” би­ти на­ме­ње­на за кул­ту­ру што је по­твр­ђе­но и план­ским до­ку­мен­том. За­то пре­го­ва­ра­мо са Ми­ни­стар­ством кул­ту­ре ка­ко би­смо до­шли до нај­бо­љег ре­ше­ња, а у игри су опе­ра, ба­лет и га­ле­ри­ја па чак и ком­би­на­ци­ја не­ких од тих са­др­жа­ја. Мо­жда ак­ти­ви­ра­мо ста­ре иде­је за ту ло­ка­ци­ју. Ни­је не­из­во­дљи­во и да се рас­пи­ше но­ви кон­курс за бу­ду­ће зда­ње кул­ту­ре на Тр­гу ре­пу­бли­ке – об­ја­шња­ва Ми­лу­тин Фо­лић, град­ски ур­ба­ни­ста. 

Ако из­бор пад­не на опе­ру, на до­бит­ку ће би­ти за­го­вор­ни­ци ини­ци­ја­ти­ве ста­ре по­ла ве­ка да се на том ме­сту на­ђе баш та­кав обје­кат. За то се бо­ри­ло и Удру­же­ње „Опе­ра на Тр­гу ре­пу­бли­ке” са Жи­ва­ном Са­ра­ман­ди­ћем на че­лу. Оно је при­хва­ти­ло про­је­кат ар­хи­тек­те Ми­ла­на Па­ли­ша­шког (пре­ми­нуо про­шле не­де­ље) ко­ји је на Пла­тоу Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа пред­ви­ђао оба објек­та: га­ле­ри­ју и опе­ру. 

Зда­ње опе­ре пре­ма ње­го­вој за­ми­сли има­ло би сце­ну, гле­да­ли­ште и гар­де­ро­бу и би­ло би по­ве­за­но под­зем­ним про­ла­зом са На­род­ним по­зо­ри­штем. Но­ви­је ам­би­ци­је за про­стор да­на­шњег Пла­тоа Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа и „Ста­клен­ца” у фо­кус су ста­ви­ле га­ле­ри­ју за ко­ју је пре 13 го­ди­на ор­га­ни­зо­ван кон­курс а опе­ра је од­ба­че­на јер се сма­тра­ло да је про­стор не­до­вољ­но ве­ли­ки за та­кву згра­ду. По­бед­нич­ко ре­ше­ње по­ди­гло је ве­ли­ку ме­диј­ску пра­ши­ну и су­ко­би­ло ар­хи­тек­те, што ни­је не­у­о­би­ча­је­но и пре је прак­са не­го из­у­зе­так. За­то се ре­ше­ње за тај део Тр­га ре­пу­бли­ке тра­жи ду­же од шест де­це­ни­ја.  

 

При­вре­ме­на за­ме­на при­вре­ме­ним објек­ти­ма 

(Фото Д. Ћирков)

„Ста­кле­нац” је по­диг­нут као за­ме­на за дру­ге при­вре­ме­не објек­те – ме­тал­не ки­о­ске ко­ји су до 1988. го­ди­не би­ли на том ме­сту. У то вре­ме ре­кон­стру­и­са­но је и На­род­но по­зо­ри­ште јер је тре­ба­ло улеп­ша­ти град за са­мит По­кре­та не­свр­ста­них 1989. го­ди­не. Из­град­ња ТЦ „Трг ре­пу­бли­ке” по­ве­ре­на је „Енос Енер­го­про­јек­ту” ко­ји је фи­нан­си­рао тај по­сао, био из­во­ђач и про­јек­тант објек­та од око 2.500 ква­драт­них ме­та­ра са ста­кле­ном фа­са­дом. Све до­зво­ле су из­да­те на де­сет го­ди­на, а ло­ка­ли су про­да­ва­ни за по 4.000 та­да­шњих не­мач­ких ма­ра­ка, ка­же Ду­шан Па­де­жа­нин, управ­ник „Ста­клен­ца”. Вла­сни­ци обје­ка­та, до­да­је он, ни­ка­да ни­су до­би­ли зва­нич­но оба­ве­ште­ње да ће тр­жни цен­тар би­ти по­ру­шен, а сва­ка ме­диј­ска об­ја­ва на ту те­му не­га­тив­но се од­ра­жа­ва на по­сло­ва­ње „Ста­клен­ца”. 

– Чим се по­ме­не ру­ше­ње, за­куп­ци от­ка­зу­ју и тек по­сле два-три ме­се­ца успе­ва­мо да из­да­мо ло­ка­ле. „Ста­кле­нац” до­бро по­слу­је, са­мо је­дан ло­кал је пра­зан. Обје­кат ре­дов­но одр­жа­ва­мо, про­ме­ни­ли смо ке­ра­ми­ку на ула­зу, ре­флек­то­ре, оти­ра­че, спу­сти­ли смо пла­фо­не… Пла­ћа­мо по­рез на имо­ви­ну у екс­тра зо­ни, обез­бе­ђе­ње, за­јед­нич­ку стру­ју – на­бра­ја Па­де­жа­нин.  

Вла­сни­ци ло­ка­ла по­ку­ша­ли су да ле­га­ли­зу­ју обје­кат, али у то­ме ни­су успе­ва­ли за­то што при­вре­ме­на гра­ђе­вин­ска до­зво­ла ни­је до­каз о ре­ше­ним имо­вин­ско­прав­ним од­но­си­ма, а без сво­јин­ске осно­ве не мо­же се из­да­ти на­кнад­на гра­ђе­вин­ска и упо­треб­на до­зво­ла ко­ју би до­би­ли да ло­ка­ле мо­гу да оза­ко­не.     


Коментари4
72bae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

citallac Politike
protestvujem sto nisete objavili moj komentar od juce.Pridruzujem se protivnicima kaldrmisanja trgova i ulica u centru, i citirao napise iz rubrike Medju nama gde se trazi da se ostavi drvece i saobracaj u centru,jer to sve cini zivot a ne samo prostor za setnju!
arh. Mitar Mitrović
Ko ukloni fontanu sa trga Nikole Pašića taj stvarno nije čist!
Marina
Ако Трг Републике буде изгледао као на приказаној слици, биће то још једна безлична камена површина као што је то урађено са Цветним тргом (потпуни промашај). Жардињере нису никада сметале пешацима, зеленило оплемењује сваки простор, а омиљеност овог трга је управо у томе што се ту осећа пулсирање живота. Овако ће постати безличан, донекле грандомански, поглед ће да лута по празним каменим плочама, изгубиће душу коју сада има. Да ли ико пита Београђане шта мисле о том пројекту? Можете ли бар једном да их питате?
Miloss
Arhitekte cija se cela valorizacija sastoji iz uklanjanja autobuskih stanica, ne zasluzuju naziv arhitekata. Trg republike najlepse je izgledao dok je bio ziva saobracajna celina. Postoje mesta nastala pre automobila i tramvaja kao Dubrovnik ili neki rimski gradovi, koji su unisteni saobracajem. I postoje mesta i prostori razvijena sa kolima, tramvajima, automobilima, ogromnim masama ljudi. Takva mesta se unistavaju prikracivanhem linija, izmestanjem stanica..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља