субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46
Анкета – најутицајнији интелектуалци данашњице

Има ли још гласова, сем Чомског

Које се личности усуђују да кројачима либералног капитализма и највећим светским силама кажу истину у лице или су одлучили да и сами прекрајају токове историје и капитала, рећи ће наредних дана наши познати интелектуалци и уметници
Аутор: Мирјана Сретеновићсубота, 12.08.2017. у 21:44
Драган Стојановић

У доба либералног капитализма интелектуалци су неретко виђени као највећи губитници. Утицај им је потцењен, а њихова реч као да нема више превелику тежину, иако је више него вероватно да ће за петнаест или двадесет година сада актуелни политичари почети да цитирају њихове књиге и тада позивају на њихове идеје.

Глас ангажованих интелектуалаца желимо да чујемо и у време мира и у време социјалних протеста, у доба економских криза, разних транзиција и осталих „пролећа”, посебно грађанских ратова.

Они сагледавају појаве и њихове узроке, и важније – упозоравају на друштвена кретања и могуће далекосежне последице. Глас су разума који отвара неке нове видике. Синоним за критички став и одговорност, проницљивост, храброст и етику.

Придаје им се улога при избору оних на власти, али приписује и „заслуга” у пропадању државе, распиривању национализма и етничких конфликата. „Рат не почиње бацањем бомби и паљењем кућа, већ полако и поступно – прво се створи непријатељ и представи као претња”, навела је књижевница Славенка Дракулић у једном свом тексту, објављеном у „Сарајевским свескама”, где помиње да су „управо песници, новинари и интелектуалци” узбуркавали националистичка осећања, учвршћивали предрасуде и рат у Југославији учинили могућим. „Све и кад не бих њиховим речима давала превелики значај, јер све речи ипак нису меци, они су били веома учинковити у припреми рата”, истакла је ова ауторка.

Амерички часопис „Форин полиси” у сличним анкетама на првом место по утицају ставио је муслиманског проповедника Фетулаха Гулена, оснивача покрета Гулем, познатог по отварању школа у више од 100 земаља света.

Није, међутим, јасно како највећи светски интелектуалци од Чомског до Пинтера нису успели да спрече ниједну од војних акција НАТО-а, укључујући бомбардовање СР Југославије, док су писци и песници са Балкана успели да запале читав регион. Јесу ли то наши интелектуалци тако моћни или су, можда, наши владари сасвим немоћни?

У комунизму су „јавни” интелектуалци прогањани и затварани као дисиденти, а касније, с плурализмом мишљења, елегантније су склањани у запећак. Данас, са приметним слабљењем левице, њихов глас је све тиши.

Како стоје ствари, која то имена спадају у најутицајније мислиоце овог доба – тема је наше анкете која ће у наредним данима на страницама „Политике” изнети гледиште познатих уметника и „друштвењака” на ову тему. Сазнаћемо чије мишљење цене, чије чланке прате, кога у својим радовима најчешће цитирају и које се личности данашњице, по њиховом мишљењу, усуђују да кројачима либералног капитализма, јавности и највећим светским силама кажу истину у лице.

Према Индексу цитата у уметности и хуманистичким наукама, Американац Ноам Чомски је још у периоду 1980–1992. био најцитиранији живи научник на свету.

Име које већини прво пада на памет вероватно је Американац Ноам Чомски (88), према Индексу цитата у уметности и хуманистичким наукама, још у периоду 1980–1992. највише је цитирани живи научник. Чомски, који себе описује као либералног социјалисту, критичар је спољне политике САД-а и њених двоструких стандарда, што за последицу има, како сам каже, масовно кршење људских права. Овај „највећи светски мислилац”, по оцени „Њујорк тајмса” из 2005, најоштрије је осудио и НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Очекивано је да није поборник америчких медија за које каже да служе као део пропаганде владе САД-а.

Британски магазин „Проспект” сваке године бира 100 глобалних мислилаца, на основу њиховог доприноса у јавној сфери, као и способности да пренесу идеје у дело, које мењају и обликују свет. Међу њима су, на првом месту, француски економиста Тома Пикети, аутор бестселера „Капитал у 21. веку”, у чијем средишту је неједнакост као акутан проблем капитализма; некадашњи министар финансија Грчке Јанис Варуфакис, канадска интелектуалка Наоми Клајн, чија књига „No logo” критикује искоришћавање радника и расправља о облицима отпор против доминације великих корпорација.

Утицајна је и Арундати Рој, индијска књижевница позната по критици спољне политике САД-а, као и амерички економиста и добитник Нобелове награде 2008. Пол Кругман, затим Хенри Кисинџер и Марио Варгас Љоса. И сви они који коментаришу социјалне покрете и неправде, еколошка загађења, рад ММФ-а, старе сукобе и оне на помолу.

Прво место на листи британског магазина „Проспект”, који сваке године бира 100 глобалних мислилаца, заузима француски економиста Тома Пикети, аутор бестселера „Капитал у 21. веку”, а ту су и Јанис Варуфакис, Наоми Клајн, Арундати Рој, Пол Кругман, Хенри Кисинџер и Марио Варгас Љоса.

Амерички часопис „Форин полиси” у сличним анкетама на првом место по утицају ставио је муслиманског проповедника Фетулаха Гулена, оснивача покрета Гулем, познатог по отварању школа у више од 100 земаља света. Некада савезник Реџепа Тајипа Ердогана, Гулен живи у егзилу у САД-у, јер се терети за покушај државног удара у Турској...
На светским листама „Савремени филозофи које треба читати”, поред познате Џудит Батлер налази се и Славој Жижек – једино име из овог региона. Словеначки психоаналитичар промишља теме постмодернизма, људских права, мултикултурализма... „Када ме људи питају шта да раде са економијом, шта дођавола, ја знам. Задатак људи попут мене није да дамо одговоре, већ да поставимо права питања”, каже Жижек.

У последње време, на појединим универзитетима у свету увршћени су курсеви под називом „Глобално мишљење”, а неке од лекција односе се на промене у светској економији, на американизацију и вестернизацију планете, глобализацијске трендове. Звучи као кратак курс за учлањење у политичку партију. Док се не појави неки нови Чомски који је, успут речено, студирао лингвистику.

У сутрашњем броју

Миша Ђурковић Моћ муслиманских интектуалаца Гулена и Јунуза, Игор Штикс Водич кроз светску елиту, творце Сиризе и Подемоса


Коментари7
f7002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beba
Ratko Boyovic, uvek je kritican prema vlastima, a na fin nacin.
Verica
Da,nesporno licnost od integriteta.
Препоручујем 2
Sasa Radojev
Ima ih, dosta, ali ih mediji nerado prikazuju. Comski je ok, a imate jednog manje poznatog P. Virilioa, dosta ga citira nasa prof. Divna Vuksanovic, u svojim knjigama. A od nasih - pa prof. Djuro Susnjic, ni njega nema u medijima, itd, itd. Ili, imate onog mladog kolumnistu iz Danasa, pise odlicne tekstove. Slobodan Antonic, da ne nabrajam dalje.... Treba se poturditi, a ne provoloptaski.
Vladislav Marjanovic
Dobro je znati da intelektualaca (jos) ima. Mnogi od njih lepo i vispreno zbore, ali na zalost, malo ili nista tvore. Ideje im ne idu daleko, jer alternativu postojecem poretku zapravo i ne traze. Sistem to koristi pa drzi intelektualce na uzdi bilo awards-ima (vulgo: nagradama), bilo medijatizacijom i sponzorisanjem. Posledica svega toga je stvaranje one vrste inteligencije koja se nekada zvala "postenom", a danas "politicki korektnom". Kada bi, medjutim, intelektualci znali svoj dug, onda bi se oduprli iskusenju Mamona i suprotstavili se kolaboraciji sa politickim i privrednim darodavcima. Pisali bi i stvarali radi prosvecivanja covecanstva, a ne radi njegovog zaglupljivanja izvitoperenim lazno levicarskim idejama kojima se pasivizira kriticki duh, onemogucuje socijalna solidarnost potlacenih, zavadjuju privilegovane manjine sa vecinom ili izmedju sebe i ucvrscuje jednoumlje. Konac delo krasi, a ne "awards"-i.
spasenija kolček
Šta je sa Dzulijanom Asanžom? Gde je on u ovoj gužvi? Ili, ipak odlučuju određeni kriterijumi, koji su blaži od kritičnosti, oštrine, hrabrosti i otvorenosti u borbi za bolji, iskreniji i kreativniji svet od ovog našeg, a koje je ispoljio i ispoljava i danas, u svom zatvoru Ekvadorske ambasade - Dzulijan Asanž?
MilanS'
Ko su ustvari intelektualci kao društvena skupina?Citiram Dr Đuru Šušnjara u fragmentima("Društveni uslovi i kulturno stvaralaštvo" Encyclopedia moderna 1971). "Intel. su specijalizovana skupina u društvu čije je posao da skuplja, čuva,interpretira,širi i stvara najrazličitije ideologije i vrednosti.Intelektualci vuku poreklo iz svih društveni grupa.Intelektualci nisu sami klasa,ali se u pogodnom trenutku vežu za neku klasu,oni se sastaju,ali se ne mogu organizovati,oni glasaju ali retko kad imaju svoje kandidate na izborima,oni pišu sve moguće programe,ali nemaju svog vlastitog,oni ukazuju na centre moći u društvu,ali ih ne mogu kontrolisati,oni misle, ali nemaju jedinstvene ideologije... Oni nisu revoluc. grupa,ali idejno pripremaju revoluciju,oni istražuju sve i svašta,ali su sami sebi ostali nepoznanica,oni predstavljaju ponašanje svojih društveni grupa,ali ne mogu svoje vlastite,oni su najsvesniji deo društva, ali bez jasne svesti o svom položaju,ulozi i mogućnostima..."ETC

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља