петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Ватин одаје тајне

Аутор: Јовица Даниловићнедеља, 13.08.2017. у 11:00
Са ово­го­ди­шњих ис­тра­жи­ва­ња Ва­ти­на (Фо­то Ј. Да­ни­ло­вић)

Вршац – Пројекат истраживања археолошког локалитета Ватин, по коме је названа читава једна култура раног бронзаног доба, а којим руководи музејски саветник мр Драган Јовановић из Градског музеја у Вршцу, приводи се крају. Реч је о вишегодишњем међународном пројекту у којем учествују проф. др Предраг Новаковић и доц. др Тина Милавец са Филозофског факултета у Љубљани (који пружа и материјалну помоћ) уз подршку нашег Министарства културе и информисања.

На пројекту су ангажовани мр Ивана Пантовић, виши кустос из Градског музеја у Вршцу, др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ, и археолог Гордана Топић.

– Најпре смо геофизичким снимањима успели да лоцирамо очувани део насеља, што смо сондом дубоком два метра и доказали, а резултати указују да се ради о вишеслојном насељу (највероватније старо између 3.500 и 4.000 година) које траје кроз више етапа у бронзаном добу, а протеже се преко гвозденог доба и једним делом до античког периода. Културни слој је дебљине два метра, највећи део припада бронзаном добу, а фокус нашег истраживања је једна кућа ватинске културе – каже за „Политику” мр Драган Јовановић, који наглашава да су резултати истраживања насеља веома прецизни, укључујући и његову форму и облик, чак је установљено да је насеље било опасано одбрамбеним дрвеним зидом који је становнике штитио од непријатеља и дивљих животиња.

Наш саговорник каже да је насеље, велико између два и два и по хектара, добрим делом штитила и река Моравица, чије је корито и данас на приближно истој локацији, али је тада ова река била много већа. Ископавањима су пронађени и фосилни остаци крупних примерака сомова и других врста речних риба, а штета је само што је три четвртине насеља, у периоду од половине 19. века, уништено људском руком, вађењем песка или радовима на железници. Ватин, захваљујући археолозима, одаје миленијумске тајне.

– Можемо да кажемо да је ово насеље ватинског хоризонта, грађено по извесним правилима, распоредом кућа поређаних у низу, с пролазима за комуникацију. Куће су пратиле форму одбрамбеног зида, док је централни део насеља био резервисан за неку врсту трга где су се људи окупљали. То се може пратити и на тридесетак километара удаљеном Жидовару и нема дилеме да су становници Ватина и Жидовара, али и удаљенијег Феудвара (археолошко налазиште на Тителском брегу, недалеко од Мошорина) били у тесној вези. Припадају истој култури, вишеслојни су локалитети и заиста изгледа као да су их и исти људи правили. Резултати и подаци наших истраживања потврђују наше хипотезе постављене приликом покретања пројекта, па тако имамо и доказе о постојању стамбеног хоризонта ватинске културе (поједини аутору су то доводили у сумњу). Планирамо да ове године завршимо ископавања, а потом нам предстоји анализа свих података, обрада материјала, додатна интерпретација обављених и необављених анализа и сабирање свих резултата – каже мр Драган Јовановић, који најављује две монографије о овом локалитету: једна ће бити посвећена првим истраживањима Феликса Милекера и материјалу који је он пронашао, а друга ће обухватити анализе резултата истраживања и сва запажања.

 

Издашан локалитет

Ватинска култура представља једну од најраније издвојених материјалних култура, бронзаног доба посебно, на тлу Европе. Захваљујући Феликсу Милекеру (1858–1942), истраживачу који је редовно публиковао огромну количину налаза (златна остава, керамика занимљивих облика и орнаментике) које је сакупљао у Ватину, ти предмети су врло брзо привукли пажњу стручњака из читаве Европе, са којима је он имао добру сарадњу. Градски музеј у Вршцу располаже археолошком збирком са овог локалитета која броји више од 15.000 добро очуваних предмета од злата и рогова животиња, керамичких посуда...


Коментари0
636a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља