недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.08.2017. у 11:30 Ми­лош Ла­зић
СЕНКЕ ДРАГАЧЕВА

Неизмирен дуг

„Политика” међу оснивачима и гостима (Фото Раде Крстинић)

На те­сном тр­гу у цен­тру ма­ле и не­кад за­ту­ре­не ва­ро­ши­це, ко­чо­пе­ри се Спо­ме­ник тру­ба­чу. Не јед­ном, већ сви­ма ко­ји су про­де­фи­ло­ва­ли кроз Гу­чу а Дра­га­чев­ски са­бор уз­ди­гли до ви­си­на на ко­ји­ма је и да­нас. Ако је, ва­ља се, и због на­род­них му­зи­ча­ра, и због за­хвал­них Дра­га­че­ва­ца. У вре­ме Са­бо­ра бар по­ло­ви­на од не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да го­сти­ју по­же­ли да се фо­то­гра­фи­ше у сен­ци спо­ме­ни­ка, а срећ­ни­ји­ма се та же­ља и оства­ри! Због то­га је тај трг са спо­ме­ни­ком јед­но од нај­по­се­ће­ни­јих ме­ста то­ком над­ме­та­ња ду­ва­ча.

А ипак, ту као да не­што не­до­ста­је?

Дра­га­чев­ски са­бор је, и ина­че, јед­но ве­ли­ко чу­до. Уза све оста­ло, то се от­кри­ва и у то­ме што, ка­ко го­ди­не од­ми­чу, из­ра­ња све ви­ше „осни­ва­ча” тог чу­ве­ног пра­зни­ка срп­ских ду­вач­ких ка­пе­ла. Као да ни­ко у Гу­чи и Дра­га­че­ву кра­јем пе­де­се­тих и по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка ни­шта дру­го ни­је ни ра­дио већ сми­шљао ду­вач­ки са­бор? За­то би по­вре­ме­но и њих и го­сте ва­ља­ло под­се­ти­ти ка­ко је по­че­ло. Јер, ста­ри­ји су већ за­бо­ра­ви­ли, док мла­ђи још ни­су до­зна­ли.

Осни­ва­чи Дра­га­чев­ског са­бо­ра би­ли су Бла­жо Ра­ди­во­је­вић, у то вре­ме но­ви­нар ча­чан­ског „Гла­са”, доц­ни­је но­ви­нар и уред­ник „По­ли­ти­ке”, Бран­ко В. Ра­ди­ће­вић, књи­жев­ник, а та­да из­ве­штач „Ду­ге”, и Сло­бо­дан Пе­не­зић, ко­ји је, уза све оста­ло, био и пот­пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је. 

Иде­ја да се Ве­ли­ко­го­спо­јин­ски ва­шар у Гу­чи оки­ти над­ме­та­њем ду­ва­ча из­не­дре­на је за сто­лом ча­чан­ске ка­фа­не „Код Ла­зо­ви­ћа”, из ко­је су Бла­жо и Бран­ко кре­ну­ли да оби­ја­ју пра­го­ве ко­ми­те­та, скуп­шти­на оп­шти­на, удру­же­ња, ра­зних се­кре­та­ри­ја­та и дру­гих кул­тур­них ба­сти­о­на, не би ли ис­ку­ка­ли ма­кар по­др­шку за свој на­ум. А ка­кво су рас­по­ло­же­ње иза­зва­ли, до­бро је те их ни­су по­хап­си­ли, или сме­сти­ли на за­тво­ре­но оде­ље­ње пси­хи­ја­три­је... а би­ва­ло је и то­га у оно до­ба!

Ни­ка­да ни­су при­зна­ли ка­ко су се до­мо­гли Сло­бо­да­на Пе­не­зи­ћа, али он их је при­мио и са­слу­шао, па уме­сто да их из­мар­ши­ра из кан­це­ла­ри­је, за­ћу­тао и уто­нуо у озбиљ­но пре­ми­шља­ње. По­сле не­ког вре­ме­на са­мо је про­мр­мљао:

– До­бро, али не­мој да чу­јем да је би­ло не­ка­квог ср­бо­ва­ња...

До­вољ­но! Та­ко се и он упи­сао у по­вест Дра­га­чев­ског са­бо­ра, а ка­кво је вре­ме би­ло, ње­го­ве су за­слу­ге мо­жда и нај­ве­ће!

На­жа­лост, пр­вом Са­бо­ру Кр­цун ни­је при­су­ство­вао, имао је ваљ­да не­ка пре­ча по­сла, Бран­ка је у по­след­њи час из­да­ла хра­брост, па је част да про­гла­си пр­вог по­бед­ни­ка пр­вог Са­бо­ра при­па­ла Мир­ку Бо­ји­ћу, та­да но­ви­на­ру „Ду­ге”. До­го­ди­не је пре­шао у „Илу­стро­ва­ну По­ли­ти­ку”, но­се­ћи у скром­ном пр­тља­гу и Дра­га­чев­ски са­бор, па је наш нај­ста­ри­ји и нај­чи­та­ни­ји илу­стро­ва­ни ча­со­пис де­це­ни­ја­ма био по­кро­ви­тељ овог над­ме­та­ња и пи­сао о ње­му на­ши­ро­ко, а сва­ке го­ди­не по­бед­ни­ци­ма до­де­љи­вао тру­бу и бу­бањ.

До­бро де, мо­жда Кр­цу­ну, Бла­жи и Бран­ку не при­ли­че брон­за­на по­пр­сја на та­квом ме­сту да не за­зи­ва­ју сит­не па­ко­сти ве­се­ли­јих го­сти­ју Са­бо­ра, али би бар ка­ме­но­ре­зац мо­гао у мер­мер да укле­ше њи­хо­ва име­на, и крат­ку по­ру­ку о осни­ва­чи­ма Са­бо­ра и хе­рој­ским по­че­ци­ма, па да ту пло­чу ока­че на­до­мак оног спо­ме­ни­ка, не­где на обо­ду тр­га, ко­ли­ко да се зна. Јер тај дуг се, кад-тад, мо­ра вра­ти­ти. 

Коментари0
334e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља