понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

И бебе међу затворским зидинама

У КПЗ-у за жене у Пожаревцу тренутно је око 280 затвореница
Аутор: Мирослава Дерикоњићсубота, 12.08.2017. у 21:51
Нај­ви­ше же­на робија због кра­ђа и дро­ге (Фото А. Васиљевић)

Шкрипа, а потом тресак и удар метала о метал – тако приликом померања одзвања велика затворска капија једине српске казнионице за жене. А иза капије – тишинa. Да није високог бетонског зида и правоугаоне, двоспратне зграде смештене стотинак метара даље, ближе другом крају зида, по мало чему би могло да се закључи да је ово затвор. И то јединствен по много чему.

Једини је у нашој земљи у којој казне издржавају малолетнице и жене, оне које одговарају прекршајно и оне којима је због извршења кривичног дела изречена затворска казна... Специфичан је, сигурно, по томе што у њему казну издржавају и жене са бебама, оне које су се породиле непосредно пред упућивање у затвор, али и оне које су родиле у току служења казне...

Од изласка из породилишта бебе су са мајкама у невеликој, али чистој и уредној просторији, у зградици која је физички одвојена од других у затворском кругу. Ту су док не наврше две године живота. Ни дана дуже, јер тако пише у закону.

Тренутно су у женском затвору четири бебе. Овога пута, ни једна од мајки није желела да говори за новине. Доста им је, ваљда, муке која их је снашла...

Радојица Шутовић, управник КПЗ за жене у Пожаревцу, каже да деца те две године живе као сви њихови вршњаци ван затворских зидина. – Овде им ништа не недостаје. Све је обезбеђено: максимална хигијена, храна, одећа за бебе, пелене, козметика, шеталице, колица... Ипак, тужно је да одрастају у оваквој средини – каже Шутовић.

На питање како изгледа растанак мајки и беба после прописане две године, управник уздахну, па слеже раменима.

– Од мог постављења крајем јануара ове године, видео сам два таква случаја. Једна мајка је добровољно предала дете Центру за социјални рад, док је за другу утврђено да ментално није способна да се брине о беби, па је и она предата центру. Верујем, наравно, да постоје и другачији случајеви. Ако је судити по статистици, више од 70 одсто осуђеница када изађе са издржавања казне децу дају хранитељским породицама или центру – наводи управник женског затвора.

Његове речи, на индиректан начин, потврђује и Александра Пешић, в. д. начелника за третман, тврдњом да „многе осуђенице дете користе као инструмент за остваривање разних погодности”. Јер, објашњава, труднице су у затвору ослобођене свих обавеза.

Годинама је женски затвор имао око 150 „становница”. Последњих пет-шест месеци тај број је готово дуплиран, сада их је око 280. По европским стандардима, наводи Шутовић, има капацитета за 250.

– Почетком јуна почела је изградња новог павиљона. На тај начин, смештајни капацитети биће повећани на 320 места. Део средстава, 85 одсто, обезбеђен је из ИПА фондова, док остатак новца иде из републичког буџета. По пројекту, осуђеницама ће у новом павиљону бити на располагању и фризерски салон који ће користити за обуку да би могле да се баве овим занатом када изађу – открива Шутовић.

У затвору је највише жена које „окајавају” грехе због крађа и тешких крађа (од 23 до 25 одсто), због дроге (од 21 до 23 одсто), док их је за разбојништва са тешким последицама око 11 одсто. Много је, признаје управник, и оних које су ту због најтежих кривичних дела, мада их је у последње време све више због злоупотребе службеног положаја.

– Трудимо се на све начине да радно ангажујемо што више осуђеница. Тренутно је таквих око 70 одсто. Која год хоће да ради – може без обзира на третман у ком се налази. Имамо три пластеника, кројачку радионицу, израђују се украсни предмети. Организовали смо и описмењавање осуђеница. Пре две недеље је њих 18 добило сертификате. Организовали смо и школску наставу, па тако осуђенице које немају завршену основну школу, овде то могу да ураде. Из донација ћемо добити неколико рачунара, па ћемо организовати и курс за компјутере. У плану је да се организује и секција за одвикавање од беса и агресије – каже Шутовић.

Покушаји манипулације, каже начелница за третман, постоје. На запосленима у овој служби је да их препознају и спрече.

– Нас је десет у служби за третман. Трудимо се да будемо мултидисциплинарни тим и да радимо заједнички. Сваки дан је нови професионални изазов – каже Пешићева.

Велики је број повратница, нарочито оних из наркоманске популације. Заједнички именитељ им је, каже наша саговорница, да им је затвор нека врста гаранције за мир и стабилност.

 

У затвору открила таленат за писање

Она је једна од око 280 жена на издржавању казне у КПЗ за жене у Пожаревцу. Замолила нас је да не објављујемо њено име. Жели, каже, да јој будућност буде потпуно другачија од прошлости.

Овде је због убиства, јер јој је суд изрекао казну од 18 година. Жртва је трговине људима. Учествује у раду драмске секције, а на последњем такмичењу у литерарном стваралаштву добила је диплому и похвалу. Кршећи руке, каже да док није дошла у затвор, није ни знала да има дара за писање.

– Никада раније нисам имала прилике да пробам да пишем. Инспирација ми је моја ћерка која има осам година. Она је моја снага и моја утеха. Подиже ме и гура напред да издржим све ово што је преда мном – говори тихим гласом.

Труди се да има што више посла, јер тако не размишља о ономе што је мучи. Када је слободна, мисли на ћеркицу и мајку.

– У заводу има доста активности, попут драмске секције... Активирала сам се и ту, а да нисам знала умем ли да глумим. Уложили смо максималан труд и сви заједно спремили смо лепу представу са којом смо освојили награду. Са својом екипом сам учествовала и на одбојкашком турниру. Освојили смо треће место – сетно каже.

Има пуно планова када изађе, али не зна колико су они реални с обзиром на то да је „ван спољних токова”.


Коментари0
ccc06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља