петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.08.2017. у 21:11 Г. Ота­ше­вић

„Пшеничица, ситно сјеме” за Јанкову победу

Врхунско свирање трубача из Земуна, награда за најбољи оркестар Бојану Крстићу из Владичиног Хана, за изворно свирање Ивану Ђенадићу из Акмаџића
Сла­вље­нич­ка му­зи­ка: Кр­стић и Јо­ва­но­вић по­сле про­гла­ше­ња по­бед­ни­ка (Фо­то Г. Ота­ше­вић)

Гу­ча – Пр­ва тру­ба 57. Дра­га­чев­ског са­бо­ра тру­ба­ча је­сте Јан­ко Јо­ва­но­вић (25) из Зе­му­на, ко­ји се ов­де так­ми­чио пред­во­де­ћи ор­ке­стар Љу­би­во­ја Ди­ко­ви­ћа из По­же­ге, јер су и Јан­ко­ви ко­ре­ни из обли­жњег Ка­ра­на. Он је, ин­стру­мен­тал­но, из­вео на­род­ну пе­сму „Пше­ни­чи­це, сит­но сје­ме” ко­ја је тру­ба­чи­ма нај­те­жа по­сто­је­ћа, због ра­спо­на од три ок­та­ве. На ви­нил пло­чу, дав­них да­на, сни­ми­ли су је, из­во­де­ћи сев­да­лин­ке, Зе­хра Де­о­вић и Зе­ке­ри­јах Ђе­зић.

Пр­ви се усу­дио да је про­ву­че кроз тру­бу и по­бе­дио је на Са­бо­ру пре две де­це­ни­је Све­то­зар Ла­зо­вић Гон­го из Је­же­ви­це, та­ко­ђе код По­же­ге, а за­тим је исту ари­ју вр­хун­ски од­сви­рао умет­ник с ап­со­лут­ним слу­хом, Бо­бан Мар­ко­вић из Вла­ди­чи­ног Ха­на.

Ка­ко сте уве­жба­ли ту пе­сму, пи­та­мо Јан­ка Јо­ва­но­ви­ћа, ми­нут по­сле по­бе­де, иза ве­ли­ке по­зор­ни­це у Гу­чи.

– Те­шко, мно­го те­шко – ре­че срећ­ни мо­мак.

Он је, при­де, до­био и пр­ву на­гра­ду струч­ног жи­ри­ја за нај­бо­ље од­сви­ра­но ко­ло („На­род­но ко­ло”) и ћут­ке је при­мио обе од­лу­ке, као да не ве­ру­је да се све то до­га­ђа баш ње­му.

Нај­бо­љи ор­ке­стар 57. Са­бо­ра је ка­пе­ла ко­ју пред­во­ди Бо­јан Кр­стић из Вла­ди­чи­ног Ха­на, нај­бо­љи ба­си­ста је Или­ја Ђе­на­дић из ор­ке­стра Ива­на Ђе­на­ди­ћа (Ак­ма­чи­ћи), те­но­ри­ста Дра­ган Јев­тић (ор­ке­стар Јан­ка Јо­ва­но­вић и Љу­би­во­ја Ди­ко­ви­ћа) а буб­њар Сла­ви­ша Ста­мен­ко­вић (ор­ке­стар Вла­ди­ми­ра Ива­но­ви­ћа, За­гу­жа­ње код Сур­ду­ли­це). Жи­ри је на­гра­ду за нај­и­звор­ни­је му­зи­ци­ра­ње до­де­лио ор­ке­стру Ива­на Ђе­на­ди­ћа.

Ка­ко иде пше­ни­чи­ца? Ко не­ма вре­ме­на да се­ди у ка­фа­ни или, још бо­ље, под ша­тром, не­ка за­ми­сли му­зи­ку на ове ре­чи: „Пше­ни­чи­це, сит­но сје­ме, ах мој дра­ги, слат­ко име. От­ка­да се ми гле­да­смо још се ни­смо по­љу­би­ли, ја бих те­бе по­љу­би­ла кад би мај­ка до­зво­ли­ла”.

Све то да­нас, уко­рак за оби­ча­ји­ма но­вог до­ба, иде не­што бр­же, без до­зво­ле.

Коментари0
bf7bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља