недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:18
ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У ГОРАЖДЕВЦУ

Над убијеном децом, над уништеном правдом

Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 13.08.2017. у 22:00
У цркви Рођења Пресвете Богородице служeн је парастос српским дечацима Пантелији Дакићу (12) и Ивану Јововићу (19) (Фото Танјуг/Канцеларија за КиМ)

Гораждевац – „Побили су децу. Иван је тешко рањен. Страшно је. Возе их у Пећ”, понављао је, тада, дечак Дарко Димитријевић из Гораждевца. То је био први глас о трагедији на реци Бистрици. Говорили смо му да стане, да се сабере, да напише неколико реченица... Ништа моје помагало, из њега су излазиле исте речи. Кренули смо без пратње. У селу нико није био у свом дому, прашњавим тргом ходали су крвави бели мантили.

Дечак Дарко Димитријевић је остарио за непуна два сата. У сиротињском радију написао је некролог својој генерацији и постао сведок једног од најгорих злочина овог простора. Његова информација демантовала је вести које су писали Албанци да је у етничким немирима у Пећи повређена једна Албанка. Разуме се, у првих неколико сати ту лаж понављали су и страни медији.

Према виру на Бистрици, изрованим путем, одлазили су и враћали се Унмик полиција и Кфор. Место злочина оградили су траком, а иза ње: одећа, патике, папуче, бицикл, угашена ватра на којој се пекао кукуруз из оближње њиве и крвава мрља коју је упијала земља.

Ме­сто зло­чи­на огра­ђе­но тра­ком: оде­ћа, па­ти­ке, па­пу­че, би­цикл, уга­ше­на ва­тра 
на ко­јој се пе­као ку­ку­руз из обли­жње њи­ве
(Фо­то-ар­хи­ва ма­га­зи­на „Глас ју­га”/Ж. Ра­ко­че­вић)

Један омањи полицајац Филипинац, с огромним фото-апаратом, златним сатом и печатним прстењем, шетао се између остављених ствари и снимао. Његове колеге, амерички, индијски, румунски Унмик полицајци побадали су жуте заставице по местима где је, вероватно, ударала киша метака која је засула десетине девојчица и дечака који су се, тог врелог дана, купали на реци. Истрага смрти Ивана Јововића, Панта Дакића и рањавања Драгане Србљак, Богдана Букумирића, Ђорђа Угреновића и Марка Богићевића, после четрнаест година, није одмакла даље од тих фотографија и заставица. Све што се од Еулекса који је наследио Унмик могло сазнати ових дана јесте стара вест да је о овом и другим случајевима још од „2015. године комуникација пренета на локални ниво”.

Речи шефа полиције Штефана Фелера и шефа Унмика Харија Холкерија да ће преврнути сваки камен, прекопати сваки комад земље и наћи злочинце још увек празно звоне изнад побијене деце и уништених живота.

„Панто и Иван пострадали су овде од руке непријатеља чија имена још нису позната, нити су дошла пред лице правде, али Господ свезнајући зна све оно што се десило и оно што се дешава и ништа му није непознато и ниједна неправда од њега није сакривена. И не само ове жртве које су пострадале, већ и невини људи од Старога Грацка до Ливадица и многи злочини који су почињени након рата. Нажалост, допуштено је било да се ураде такве ствари а они који су били задужени да их заштите и поред свих обећања нису заштитили овај народ”, рекао је након парастоса у Цркви Успења пресвете Богородице игуман Високих Дечана архимандрит Сава Јањић.

Он је истакао да поред свих невоља Бог није оставио људе овог краја и да они који су остали морају чувати своје наслеђе, гробове невиних жртава, светиње и имовину: „Зато не треба ни сада, поред свих тешкоћа, да остављамо своје домове, да се не продају куће и имања, јер тиме наносимо несрећу и проклетство самима себи. Њиховом продајом не налазимо пут ка нечем бољем, него чинимо несрећу другима око нас, а исто ни себи ни својој породици нећемо донети срећу. То је стално говорио наш свети патријарх Павле, патријарх Иринеј, наш владика Теодосије – немојте се оглушити о те речи! Косово и Метохију треба да чувамо својим поштењем, животом и вером, јер без Косова и Метохије српски народ би престао да буде оно што јесте, од њега не би остало ништа. Зато с овога места, пред гробовима Панта и Ивана и свих који пострадаше, поручујемо да морамо да останемо верни ономе што је наш народ вековима сачувало. Није то никаква митологија, није то никакво нереално живљење, већ, пре свега, дубока истина – јер, у противном, од нас до данас не би ништа ни остало.”

Парастосу је присуствовао директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић са сарадницима и руководством Српске листе Гораном Ракићем и Славком Симићем. Они су положили венце и цвеће на споменик у центру села свим пострадалим мештанима Гораждевца.

„Не можемо говорити ни о демократији ни о људским правима, док год људски живот не вреди ништа и док год се не знају, или наводно не знају, имена оних који су одговорни за најстрашнију мржњу и прогон из Метохије”, рекао је Ђурић и истакао да се одавде шаље порука истрајности а држава је обавезна да буде конкретно присутна у животима оних који се боре за опстанак. „Никада нећемо прихватити наметање амнезије од стране они оних који желе да се направе да, тобоже, нису одговорни за оно што се овде десило”, каже Ђурић.

На гробљима влада потпуна тишина. Све је залеђено у животу Сенке Јововић, њено ћутање над Ивановим гробом, под огромним храстовима и најстаријом српском црквом брвнаром, њен сведени шапат над синовљевом сликом, годинама говори како је једна несрећна мајка постала херој. Она хоће да буде сама – њој, већ четрнаест година, нико не треба.

Када је прошле године Хашим Тачи дошао и донео цвеће на споменик гораждевачким жртвама она је имала храбрости да га узме и баци у прашину, насред трга. Чувала је образ убијеној деци, сачувала и своје мештане од кукавичлука и понижења. У понижење, које се претворило у начин живота, укључила су се сва пропала обећања. Прва су говорила да ће већина деце овде бити запослена, да ће имати шта да раде, ако већ слободе и правде нема. За рањену девојчицу Драгану Србљак, сада дипломираног психолога, посла није било. Локалне мржње, небрига и непотизам отерали су је далеко од свог места, за које је и крв пролила.


Коментари10
82b62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boban
Zasto ne obaviti i parastos za sve albanske civile (ukljucujuci decu) poubijane i tajno zakopane na poligonu SAJ u Batajnici? Tamo ne postoji nijedno obelezje na njih. Postavljanje obelezja bi silno pomoglo medjunarodnom imidzu Srbije.
Petar
Zato sto taj parastoj obavljaju sluzbenici muslimanske vere. I vec je obavljen i obavlja se, za razliku od civila srpske nacionalnosti. I naravno osudjeni su oni koji su ucestvovali u ubistvima albanaca (cak i vojnika UCK), a nisu osudjeni ubice Srba. Kada vec pitas, da ti odgovorim. Inace pitanje ti je krajnje neumesno i bezobrazno jer ovakvim stavom nipodastavas zrve koje su srbi po nacionalnosti a preuvelicavas albanske zrtve.
Препоручујем 8
Игор Г.
Када ће се обавити парастот шесторици младићима из Пећи убијеним у кафићу "Панда"? Јел` они то нису заслужили? Или је разлог нешто друго?
Радивоје
@Игор Г. Послао сам одговор, али није објављен.
Препоручујем 3
Игор Г.
Није битно да ли сам ја мађар, хрват или лапонац, већ разлог зашто се убијеним младићима у кафићу "Панда" не држе помени ако се зна да им је опело држао патријарх. Моје двориште је чисто и не налази се тамо где ви предпостављате него ме чуде ти селективни парастоси.Шта су ти младићи из Пећи лоше урадили те се не спомињу. Имате ли одговор на то Радивоје?
Препоручујем 4
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Правда по стандардима данашњег Запаада. Они које они одаберу да требају обавити неки задатак за њихов интерес могу да чине шта хоће па и највећа терористичка злочиначка дела и нико их зато неће казнити. Те невине , жртве, та убијена деца управо су дело правде данашњег Запада.
Sasa Trajkovic
Tuzna je i postidjena Srbija... danas a taj zig srama ali i izdaje nosice generacije na svojim plecima. Kosovo je ziva rana Srba i Srbije a nasa krv prolivena na njemu i istorija nam nedaju prava na jos jednu izdaju ili prodaju Kosova.
Rista
Dobro je sto smo od ove jezive tragedije poceli da 'prihvatamo realnost' i 'vodimo unutrasnji dijalog' ... Ciji 'dijalog' i 'realnost' su bila ta nasa nesrecna deca?!? Neciji 'mir i stabilnost', ... zauvek natopljeni krvlju nevine srpske dece?! Samo napred, idite sada i 'pregovarajte' sa njihovim ubicama!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља