петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Средином септембра о повећању минималца

Ако се послодавци питају, 68 одсто њих сматра да се нису стекли услови за повећање минималне цене рада од јануара 2018. године. Они који пристају на корекцију предлажу 140 динара, што је повећање од свега десет динара
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићпонедељак, 14.08.2017. у 22:00
Фото А. Васиљевић

Социјално-економски савет требало би најкасније до 15. септембра да с владом договори нову минималну цену радног сата у Србији, која сада износи 130 динара. Ако се послодавци питају, како показује анкета Уније послодаваца Србије, 68 одсто њих сматра да се нису стекли услови за повећање минималне цене рада од јануара 2018. године. Они који пристају на корекцију истичу да она не може бити већа од 140 динара, што је свега 10 динара више него сада.

Синдикати, с друге стране, кажу, да су се по закону стекли услови за корекцију радног сата и да цена може да иде од 145 до 207 динара, у зависности од тога да ли се узима у обзир просечна нето зарада или и просечна потрошачка корпа.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже да ће они подржати повећање минималца под условом да дође до смањења неког од 500 парафискалних намета, који и овако оптерећују послодавце.

 

– У реду је да до повећања дође, али не тако што ће сва оптерећења поново ићи преко леђа послодаваца. Тражили смо у више наврата да нас растерете плаћања измишљених такси којима се пуне касе локалних самоуправа, али и буџета, и ништа није урађено. Уместо тога добили смо да плаћамо још неке намете, а привредни раст није такав да би једно предузеће могло све то да поднесе. Послодавци зато предлажу да се цена радног сата повећа кроз раст неопорезивог дела зараде, умањење пореза и доприноса, смањење фискалних намета или кроз оштрију казнену политику за нелојалну конкуренцију и рад на црно – објашњава Атанацковић.

Како се може видети из анкете, послодавци који су се изјаснили за повећање минималне цене рада махом су из Београда и Новог Сада, односно с територије Војводине, док је најмање њих из источне и јужне Србије. За повећање су послодавци из сектора металске индустрије, док их је најмање у сектору трговине.

Послодавци поручују да би држава прво морала да се позабави са више од 23.000 предузећа која немају ниједног запосленог, а раде и праве велику добит, јер је то прање пара и узимање посла онима који редовно измирују обавезе према држави. Атанацковић додаје и да без реалног раста БДП-а, који ове године неће прећи два одсто (иако је планирано три и три и по), нема реалног основа да се цена рада коригује.

Упитан где је Србија по цени радног сата, Атанацковић одговара да смо на најнижем нивоу, попут Македоније или Румуније.

С друге стране, Љубиша Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, објашњава да реалне основе за повећање минималне цене рада постоје, те да очекује да се до 15. септембра договоре о минималној заради за наредну годину.

– Повећање минималне зараде било би одлична смерница за раст минималних и зарада уопште, јер у Србији минималац прима више од 300.000 радника. Ако се узме у обзир да је минимална нето зарада око 36.000 динара, минимална цена рада требало би да буде 207 динара. Ако би се узело 60 одсто од просечне нето зараде у мају, минимална цена рада била би 163 динара. А ако бисмо у обзир узели 70 одсто од минималне потрошачке корпе, радни сат би се плаћао 145 динара – каже Орбовић.

Разлог више да се овај предлог прихвати јесте и чињеница да у Србији просечна зарада расте спорије од минималне, каже наш саговорник, и додаје да стручне службе увелико раде на дефинисању нове минималне цене рада.


Коментари3
90434
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevenka
Radni sat u Srbiji iznosi 130 din.I sada tolika rasprava i naklapanje da se poveca za 10 dinara.Kako nije sramota Socijalno ekonomski savet...pa SNS.pa Vucica da se o "tolikom""povecanju plata radnicima uopste prica, dogovara i pregovara?Jose ocekuje da narod glasa za njih.Pa neka glasa,ako mu to odgovara,a kome ne odgovara otici ce i Srbija je sva manja i manja.
Radovan
Nisam strucnjak,ali mislim da sindikati ne treba da pristanu ni na kakvo minorno i milostinjsko povecanje.Pokazite bar jednom karakter i naucite ove kapitaliste,potpomognute drzavom,sta je radnicka snaga. Neka povecaju ako hoce, koliko god hoce,ali bar ne ucestvujte u tome i ne uz vas blagoslov.
ZoranV
Imamo najvece razlike u primanjima u Evropi. Takodje imamo najveca zahvatanja iz minimalca i nizih plata, ako se ne poveca minimalac i to znatno besmisleno je povecavati bilo koje druge plate i izuzetno nehumano a i nepatriotski. Drzava mora da smanji zahvatanja iz minimalca i nizih plata.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља