субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:31

Хипстерски патриотизам на мађарски начин

После иницијалног успеха, покрет Моментум, сам или подстакнут са стране, покушава сада да се профилише као политички покрет 21. века који ће на изборима зауставити Виктора Орбана Чак и Орбанови противници тврде да концепт Андраша Фекете Ђера „ни ово ни оно” неће донети много гласова
Аутор: Биљана Митриновићпонедељак, 14.08.2017. у 22:00
Андраш Фекете Ђер (Фото: Јутјуб)

Тражење замене „европским диктаторима”, који се из бриселске перспективе по правилу налазе на истоку Европске уније, постало је у последње две године озбиљан пројекат. Откако је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер на једном скупу, угледавши мађарског премијера Виктора Орбана, помало у шали, а помало и озбиљно, рекао: „Ево нама диктатора”, може се рећи да је овај термин ушао барем у колоквијалну комуникацију европских лидера као назив за председнике или премијере који се одликују тврдим националним ставом.

Тај национални поглед на своју државу обавезно је праћен нетолерантним погледом на невладин сектор који финансирају странци, на класични либерални економски концепт и расне, верске и сексуалне различитости. То је више него довољно разлога да се против ових држава покрене тешка бриселска артиљерија.

Чињеница која забрињава Орбанове противнике је то што и он и његов Фидес редовно у анкетама јавног мњења добијају још увек више од 50 одсто подршке, иако његов други четворогодишњи мандат на челу владе истиче идуће године. Екстремни десничари из Јобика имају око 30 одсто мање, а тек потом следе социјалисти, што све заједно показује да Орбан за сада нема достојног противника на изборима у априлу идуће године.

 

На Орбановом примеру, чија је ера „диктатуре” започела 2010, када је са коалиционим партнером његов Фидес освојио двотрећинску већину у парламенту (премијер је био и од 1998. до 2002), пројекат тражења замене изгледа овако.

Покрет Моментум, који су аналитичари сврстали у модеран хипстерски патриотизам, почетком године наступио је као снага младих, друштвено свесних, образованих, активних и одговорних људи који сматрају да држава превише троши на спорт, а премало на образовање; као покрет оних који се баве проблемима „миленијалаца” (који имају конфузне политичке ставове). И све је подсећало на модерну верзију „Цајтгајста”. Међутим, после првобитног успеха, „Моментум”, сам или подстакнут са стране, покушава сада да се профилише као политички покрет 21. века, што је већ измењена, политизована и самој себи контрадикторна верзија „Цајтгајста”.

Иако европско издање портала „Политико” најављује да ће овај мађарски покрет, после успешног заустављања кандидатуре Мађарске за Олимпијске игре 2024. године, кренути на заустављање премијера Орбана – већ се јављају озбиљне сумње да млади Андраш Фекете Ђер, вођа Моментума, има икаквог појма о политици.

На крилима подухвата сакупљених 266.000 потписа на петицији за организовање референдума о одржавању Олимпијских игара као мегаломанског и прескупог Орбановог пројекта – после чега је Мађарска повукла кандидатуру – Моментум је почео да фигурира као сила која би могла политички да прегази Орбана.

Тај потенцијал засад изгледа више као жеља оних који Орбана сматрају диктатором, него што је млади Фекете Ђер, са тек нешто више од 1.000 чланова, у стању да профилише своју политику. Овај 28-годишњак је завршио право, говори неколико језика и не тежи масовности покрета, јер сваки потенцијални члан пролази кроз ригорозну процедуру и проверу. За сада има подршку између један и два одсто на националном нивоу (у главном граду око пет одсто, што је пето место), за себе каже да је патриота, а узор му је француски председник Емануел Макрон.

Поједини аналитичари, анализирајући бројне интервјуе које је у таласима давао након што је Будимпешта повукла кандидатуру, тврде да се намеће закључак да, осим личног уверења да је пронашао слабости у Орбановој политици, млади лидер покрета још увек није пронашао добитни политички концепт.

Највећа врлина му је то што окупља младе, али се процењује да му неутралан концепт „ни ово ни оно” неће донети много гласова. Иако је у време прикупљања потписа за референдум стидљиво најавио да има дугорочни концепт за излазак на изборе, али не идуће године, него тек 2022. године, негде од маја је кренуо у медијску и политичку офанзиву.

Од тада се држи прилично неутрално: Фидес критикује као застарелу политичку платформу 20. века; о свом покрету не говори као о партији – реликту прошлих векова; за покрет каже да није ни десница ни левица; има разумевање и за богате и за сиромашне; и за геј популацију и за мигранте – али разуме зашто је жица постављена на мађарској граници. Такође, не улази у етничке, класне, расне и родне сукобе.

„Политико” сматра да га мађарска власт види као претњу, али чак ни Орбанови противници и критичари не виде да он може да има политичку снагу, јер је концепт покрета баналан и недефинисан. Ако покрет остане при ставу да ниједну групацију људи не повређује, сигурно неће победити на изборима, али ће макар унети нови квалитет на политичку сцену.

 

Коментари6
4a377
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Zanimljivo je da postoji slicnost izmedju Poljske, Madjarske, ostalih evropskih drzava, nekada komunistickih, i Rusije. Rusija se posle pada berlinskog zida razgalila, ruke rasirila preko Evrope i Atlantika prema Americi..., i, pali na nos, pa se povukli i pomalo zacaurili. Isto je sa Poljskom i Madjarskom, i one krenuse, pomoz' Bog carsijo, pa sad u rikverc. U Nemackoj je, izgleda bas bivsi DDR preovladao, usancili se. Samo Francuska i dalje menja svoje vlade :) Bice da su samo oni i imali ozbiljnu revoluciju? Ostali...
Raca Milosavljevic
... najlepsi delovi teksta su pominjanje Junkera Zan Kloda i da vodja Momentuma ide ka Makronu ...prvi se pokazao dok je stolovao u rodnom mu Luksemburgu,koliko su samo novca oprali veliki koncerni tamo ...a drugo asocira na nekadasnjeg Sarkozija samo u drugom pakovanju ...za krupni kapital ili modernim recnikom demokratije za slobodni protok robe i kapitala nepotrebne su price o moralu ...a Orban,sa svim manama sitnim ima jednu najvecu ... otarasio se svetskih bankarskih tutora ...i zato je diktator ...
Zlatko S P
Srbija ,nema taj problem ,Srbija vise nema sta da prodaje,jer sve je rasprodato!
vito
Орбан је државник који брине о свом народу. Зар треба све продати светским компанијама?
Zorka Papadopolos
@miloju: pa razlika je, valjda u tome sto drzava od Miskovica i Beka uzme veci porez, mada... Ili u tome sto ce Miskovic i Beko verovatno svoju dobit i dalje investirati u Srbiji, a tamo neki stranac je danas tu, sutra, ko zna gde. U ljudskoj je prirodi oprez prema nepoznatom. Globalizacija je `uzbudljiva', ali i nepredvidiva.
Препоручујем 0
Milivoje Radaković
U čemu je razlika ako recimo Luku Beograd kupe Mišković i Beko, umesto nekog arapskog emira? Molim za objašnjenje.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља