недеља, 06.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.08.2017. у 21:49 Анкица Маринковић

Обавештење о пресуди на непостојећем сајту суда

Београђанин В. М. мора да путује у 350 километара удаљено Врање да би видео шта му пише у пресуди, јер суд нема сајт
(Илустрација С. Печеничић)

Када се Београђанин В. М. нагодио са судом да призна кривицу за учињени саобраћајни прекршај, то није био крај његовог случаја. Наставак, где се показало да нису још сви судови у Србији закорачили у 21. век, у којем се огроман број послова може завршити једним „кликом” на компјутеру, уследио је када је стигла пресуда.

Како је поштар на његова врата звонио док је био на послу, у поштанском сандучету сачекало га је обавештење да је „писмено” враћено у суд и да га може преузети у року од 15 дана од остављања обавештења.

Након истека тог рока, наведено је, „писмено” ће бити истакнуто на огласној табли и интернет страници суда, а осам дана после тога сматраће се да је достављање извршено. В. М. је одмах покушао да на интернет страници суда види колику глобу и коме треба да плати, али не само да није било електронске огласне табле, него није било ни сајта.

Преостала му је друга наведена могућност – да пресуду прочита на табли у згради суда. Међутим, реч је о Прекршајном суду у 350 километара удаљеном Врању, где је прекршај учињен.

„Цео поступак је вођен у Београду, где ми је пребивалиште. Београдски суд по налогу врањског ме тражио, у Београду сам дао изјаву, ту сам у МУП-у направио споразум о признању кривице и сад на крају испада да морам да идем у Врање да бих сазнао колика је казна”, наводи В. М., питајући се где је ту логика.

Прекршајни суд у Врању, међутим, није једина таква институција без интернет странице. Кратком претрагом утврдили смо да од 45 прекршајних судова на територији Србије, сајт нема њих десет (Врање, Младеновац, Лазаревац, Пријепоље, Прешево, Крушевац, Косовска Митровица, Рашка, Ужице, Сремска Митровица).

Кад је о огласној табли на сајту реч, њу или уопште немају или се кликом на ту ставку појављује обавештење да је „страница у припреми”. Изузетак, али опет не позитиван, јесте једино сајт Прекршајног суда у Ваљеву где је постављено обавештење старо 16 месеци, у којем се наводи да је пресуда по једном предмету истакнута на огласној табли суда, али не и шта је пресуђено.

Зашто и даље сви судови немају интернет страницу кад их већ прописи обавезују да одређене акте објављују и на тај начин – питање је које смо поставили надлежнима у Министарству правде. Ту је „Политици” речено да је ово министарство покренуло пројекат израде јединственог портала судова чиме би требало да се смање трошкови одржавања и израде сајтова и испуне законске обавезе.

Међутим, све што грађани тренутно могу да сазнају са тог портала јесу адресе, бројеви телефона и имена судија. Могу и да приступе регистру неплаћених казни, као и да на основу броја предмета виде његов статус (када је покренут поступак, у којој је фази...), али не и да виде шта пише у документу. Када ће сајтови постати функционални на начин на који прописи то предвиђају, одговор у ресорном министарству нисмо добили, али нам је речено да је у току обука за администраторе сајтова.

Овај начин обавештавања и доставе судске поште, који подразумева и информисање путем интернета, уведен је пре неколико година да би се, како је тада објашњено, спречило застаревање предмета. До застаревања је често долазило или зато што окривљени не живе на пријављеној адреси или зато што су избегавали да у пошти преузму „плаве коверте” након што их поштар није затекао код куће.

Али, с обзиром на то да трећина домаћинстава у Србији нема приступ интернету, и да немају сви судови сајт, поставља се питање да ли је правично да се пошиљка сматра урученом, а странка обавештеном у ситуацијама попут ове, када је грађанин неколико стотина километара удаљен од суда?

„Делимично сте већ одговорили на питање. Мало се претерало са тим правилом о уручивању иако је оно можда добро за ефикасност поступка. Закон је ту био доста ригорозан, а у пракси би требало да се нађе примереније решење и треба створити услове да систем доставе буде бољи када знамо да достава не функционише баш беспрекорно”, каже Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда.

Док се ствари у пракси не поправе, једно од решења, према његовом мишљењу, јесте и да се предмет пребаци суду у месту у којем грађанин живи. Друго решење би могло да буде да се, у случају да поштар не успе да уручи судску пошту, она не враћа суду који га шаље, већ у грађанину најближи суд.

„Ако сам већ целу процедуру обавио у месту где живим, а не у месту где сам направио прекршај, ваљда је логично и да пресуду могу да преузмем у најближем суду”, каже В. М. који још не зна коме ће и колику казну платити. 

Коментари7
7e4ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar M
Za gospodina Dragoljuba Markovića Ovde se ne radi o tome da li građani redovno kontrolišu poštansko sanduče, već o tome da im poštar, čiji je posao da im uruči poštu (usluga za koju je plaćen) dođe u radno vreme, kada nisu kod kuće da bi istu primili. Često poštar i ne ode do stana da vidi ima li nekog ko bi mogao da primi pošiljku, nego samo ostavi obaveštenje u sandučetu, a onda građanin mora da ide ili u poštu ili u sud da preuzme pošiljku. Faktički, radi posao pošte. A ako se već poredimo sa Skandinavijom, onda sam prilično siguran da u eri interneta, svaki sud u Skandinaviji ima svoj sajt, što u Srbiji nije slučaj, te da postoji način da se na sajtu suda građanin obavesti o čemu je reč, umesto da prelazi stotine kilometara. Nemam ništa protiv da se, zbog čestog izbegavanja sudskih poziva, na ovaj način reši taj problem. Ali prethodno je trebalo obezbediti da svaki sud ima elektronsku oglasnu tablu, tj. sajt na kome bi se moglo videti o čemu je reč
dragoljub obradović
Očigledno je da predstavnici Pošte i Visokog saveta sudstva koji su potpisali takav sporazum žive u nekom drugom svetu o čemu svedoče sledeće činjenice: Opšte je poznato da advok stranku pred sudom zastupa u prepodnevnim satima a popodne najkasnije do 15,30 h. Obično mu u to vreme poštar donosi poštu pa pošto nema ko da je primi, jer je na sudjenju, pošiljka se vraća sudu koji ju je poslao a on je može podići u tom sudu roku od 30 dana u protivnom sud je ističe na oglasnu tablu i po proteku 8 dana ima se smatrati da je dostava izvršena. Ako je advokat iz Kladova a pošiljku mu je poslao sud iz Leskovca, on je prinudjen da prevali put od preko 500 km samo da bi podigao sudsku pošiljku, a pored toga pošiljku može da podigne i 29-og dana, pa su pomenutim sporazumom postupak još više razvlači, stvaraju se enormni troškovi i gradjanima se zagorčava život. Da li su to hteli ? Pošto nije izvršena lustracija a ni reforma pravosudja, ko zna kakvi će još sporazume tim likovima pasti na pamet.
Desko
Početkom juna Pošte Srbije i Visoki savet sudstva su potpisali sporazum po kojem će sudsku poštu za koju je zakonom predviđeno obavezno lično uručivanje - ukoliko primaoca ne zateknu na adresi ubuduće vraćati sudu, a sud će smatrati da je takva pošiljka UREDNO URUČENA!? Dakle, ako odete u bolnicu (na put, u goste, na rad u inostranstvo) možete da ostanete bez stana ili svega što imate, jer sud više ne interesuje da li ste tužbu ili presudu STVARNO primili! To je bezvremensko dostignuče srpskog pravosuđa koje ne postoji nigde u svetu - ubuduće će da vode postupke i bez samih stranaka, čime će povećati efikasnost na 100%! A neko je naivno mislio da pravosuđe postoji zbog građana a ne oni zbog njega...
Perke
Moramo se udruziti i pod hitno zakon promeniti. Medjusobni komentari na ovakav nacin su samo gubljenje vremena a sbi znamo da je vreme novac .
Драгољуб Марковић
Помислите колико пресуда се не уручи јер онај ко отвара негира властити идентитет и тада нам хрпа нерешених предмета само расте да би се на крају завршило као застарело. У Скандинавији, судски позив долази ОБИЧНОМ поштом, сматра се да је изручено без икаквог доказа примаоца, ако се тужени не појави на суђењу, судија доноси одлуку на основу поднетих аката тужиоца, опет истом ОБИЧНОМ поштом обавештава туженог о исходу, назначује право жалбе у неком року након чега постаје право снажно. Ако не надгледам пошту остаћу без стана, имовине, бити осуђен на затвор итд. Па, драги суграђани, наставимо да не надгледамо поштанско сандуче, оглушавајмо се и даље на позиве и негирајмо свој идентитет али будимо тада спремни на казне. Ту нема љутиш
Gordana
Toliko o ljudskim pravima i ličnom dostavljanju i pravu javnog preduzeća da odlučuje kako se primenjuje zakon.Sve zarad brzine a ne radi prava i uz potpian ugovor sa VSS
Radovanka
A puna im usta EU,mape puta,evropskih integracija,uskladjivanja.... Nas treba po svaku cenu uterati u normalne tokove zivota,a zatim nas sutnuti iz bilo kakve price o EU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља