Лондон – Могло би се помислити да ако на неком такмичњу дође до готово комплетне смене шампиона, да долази млада гарда, да је „краљица спортова“ добила асове за будућност, али то није случај са 16. светским првенством у атлетици. Напротив.
Шампионат у Лондону неће се памтити по блиставим победама и резултатима већ по тешким поразима многих истнских атлетских шампиона попут највећег од свих Јамајчанија Јусеина Болта, али и Британца Моа Фараха, Кенијца Асбела Кипропа, Јамајчанке Елене Томпсон...
Атлетски свет је посебно тешко примио пораз Јусеина Болта у трци на 100 метара, а затим пад и повреду у трци штафета 4 х 100 метара на својој опроштајној трци. Није лепо када се идоли сруше у прашину, у овом случају тартан, нико то не воли, али гледаоци су га поздравили као да је забележио нове у низу својих великих тријумфа, а ИААФ и организатори шампионата наградили су га званичним опроштајем на крају десетог дана 16. шампионата.
За све је то био врло емотиван догађај.
А где је атлетика сада без Болта, посебно спринт. Атлетика нема тренутно ни једну такву личност која може тако снажно да сведочи о врлинама „краљице“ спортова, а када је у питању спринт, онда се може рећи да неће бити чудно да његови вансеријски светски рекорди поживе јако, јако дуго. Ни на видику нема никог ко би могао да их угрози.
По кулоарима Олимпијског стадиона чуло се мишљење да су просечни резултати у многим дисциплинама резултат пооштрене антидопинг контроле и ако је то заиста тако с тим се морамо помирити, али било је и других дешавања и тенденција које до сада нису биле присутне у светској атлетици. Чак ни тај Гинисов рекорд – Лондон је продао улазница за 15 програма у десет дана и тако за готово 300.000 гледалаца надмашио досадашњег рекордера Берлин 2009.
Лондон је, међутим, имао и прву заразу – чак 30 учесника шампионата је заражено норовирусом, а најдебљи крај је извукао Ајзак Маквала из Боцване и тако остао без две „сигурне” медаље.
И то би променило постигнути однос освојених медаља међу земљама учесницима од којих су 38 имале и светске шампионе.
Једини нови светски рекорд у Лондону поставила је Португалка Ињес Енрикес у ходању на 50 км с 4:05,56 али то се могло и очекивати, јер је реч о новој дисциплини, која званично постоји од 1. јануара ове године.
Ни кад су у питању рекорди светских првенстава „краљица спортова” није имала више среће – једини на стази поставила је Американка Ема Кобурн на 3.000 м стиплчез са 9:02,58, а на друму Француз Јохан Диниз у ходању на 50 км с хвале вредних 3:33,12. Трећи рекорд је онај Енрикезове, али она није имала претходницу коју је морала да надмаши.
На шампионату је постављено 15 најбољих резултата сезоне, с тим што су Американке у штафетама 4 х 100 и 4 х 400 м по два пута поправљале најбоље време. Списак достигнућа мора се продужити с 11 континенталних рекорда, а на Стари континент отпадају два – рекорд мушке британске штафете 4 х 100 м с 37,47 и, опет резултат Енрикезове у ходању на 50 км.
Рекордерка по броју државних рекорда постигнутих у Лондону је Бахреинка Салва Еид Насер која је рекорд своје земље на 400 м поправљала у квалификацијама, полуфиналу и финалу, а од 54 нова државна рекорда ни један није српски.
Од 33 шампиона иу Пекинга (рачунајући и штафене саставе) који су дошли у Лондон да бране своје титуле само деветоро је успело у томе. То су Вејд ван Никерк (Ј. Африка) на 400 м, Мо Фарах (В. Британија) на 10.000 м, Конселус Кипруто (Кенија) на 3.000 м стиплчез, Кристијан Тејлор (САД) у троскоку и Павел Фајдек (Пољска) у бацању кладива, а у женској конкуренцији Дафне Скиперс (Холандија) на 200 м, и женска штафета САД 4 х 400 м, Рускиња Марија Ласицкене у скоку увис и Анита Влодарчик (Пољска) у бацању кладива.
У Пекингу Кенија и Етиопија су са по 7 златних медаља спустиле САД, које су имале злато мање, на треће место на листи најуспешнијих земаља. Американци су се у Лондону вратили на врх, а у „топ 10“ први пут се нашла Јужна Африка и то на трећем месту испред атлетских велесила Француске, Кине и Велике Британије која је на „свом“ шампионату била далеко знатно неуспешнија него пре две године. Руски атлетичари су и у Пекингу и у Лондону заузели исто место – девето, с тим што су сада наступили као независни учесници, јер је Сверуска атлетска федерација и даље изопштена из ИААФ због допинг грехова. Пре две године Руси су освојили две златне и по једну сребрну и бронзну медаљу, а као независни златну и пет сребрних медаља, али не сме се заборавити да је назвисни тим био три пута мањи од оног у Пекингу јер је само 19 спортиста добило право наступа пошто су „положили“ све допинг тестове ван Русије.
Ивана Шпановић у Спортској комисији ИААФ
По завршетку 16. првенства света у атлетици саопштени су резултати избора за чланове Спортске комисије ИААФ. Међу 16 кандидованих била је и наша најбоља атлетичарка Ивана Шпановић, а њено име налази се и међу шест оних који су добили највише гласова својих колега и спортских ривал.
Формални резултат избора није саопштен, већ само имена шесторо нових чланова Спортске комисије (по абецедном реду), а поред Шпановићеве то су и Ким Колинс (Сен Китс и Нејви), Ињаки Гимез (Канада), Адам Кшчот (Пољска), Томас Релер (Немачка) и Бенита Вилис (Аустралија).
Бетији награда за фер-плеј
Олимпијска шампионка у скоку вис из Рио де Жанеира Шпанкиња Рут Бетија добила је награду Интернационалног комитета за фер-плеј (ИЦФП). Награду је заслужила, каже се у образложењу, збосвог труда да смири и утеши 24-годишњу Алесију Трост после неуспеха у квалификацијама, јер је то био веома емотиван тренутак за Италијанку којој је прошле године преминула мајка а затим и бивши тренер.
Најуспешније земље
зл. ср. бр. укупно
1. САД 10 11 9 30
2. Кенија 5 2 4 11
3. Ј. Африка 3 1 2 6
4. Француска 3 0 2 5
5. Кина 2 3 2 7
6. В. Британија 2 3 1 6
7. Етиопија 2 3 0 5
8. Пољска 2 2 4 8
9. Незвисни 1 5 0 6
10. Немачка 1 2 2 5
СВЕТСКИ ШАМПИОНАТИ У АТЛЕТИЦИ
година домаћин учесници земље земље/шампиони земље/освајачи медаља земље/финалисти
1983. Хелсинки 1.333 153 14 25 44
1987. Рим 1.419 156 14 27 47
1991. Токио 1.491 162 16 29 52
1993. Штутгарт 1.630 187 20 36 66
1995. Гетеборг 1,755 190 24 43 69
1997. Атина 1.785 197 22 42 61
1999. Севиља 1.750 200 22 42 61
2001. Едмонттон 1.677 189 23 42 68
2003. Париз 1.679 198 23 43 68
2005. Хелсинки 1.688 191 21 40 67
2007. Осака 1.800 197 21 40 67
2009. Берлин 1.895 200 19 37 68
2011. Даегу 1.742 199 16 41 70
2013. Москва 1.784 203 18 38 60
2015. Пекинг 1.781 205 19 43 65
2017. Лондон 2.048 203 24 38 65
