недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.08.2017. у 22:00 Иван Аранђеловић
ИНТЕРВЈУ: СРЂАН ПЕНЕЗИЋ, редитељ

На смрт Крцуна гледам као на убиство Кенедија

Отац је био изузетан приповедач, али би и донео кино-пројектор и филмове и рекао: „Ево, више не морам да причам”, сећа се сценариста и редитељ филма „Име: Добрица, презиме: непознато”
Слободан Пенезић Крцун (Фотодокументација Политике)

Врњачка Бања – Желео сам да снимим филм о доброти јер сам стални оптимиста и имам наду, чак и ако видим да се све око мене руши, каже Срђан Пенезић, чији је филм „Име: Добрица, презиме: непознато приказан на Фестивалу филмског сценарија.

Сценариста и редитељ живео је 34 године у САД, бавећи се молерајем, канцеларијским пословима, наменским филмовима, али и анимацијом („Филм ноар”). У „Добрици”, којег је реализовао са пријатељима са којима је друговао у Америци – глумцем Славком Штимцем и његовом супругом сликарком Весном Голубовић, продуценткињом, брани идеју да би живот могао да буде леп када човек не би човеку био вук. Такође, и кад неповерење прерасте у поверење, подозривост у веру, безнађе у наду.

Срђанов ауторски и животни оптимизам изненађује, ако се зна да је син Слободана Пенезића Крцуна, хероја револуције, начелника Озне, Титовог саборца ког се маршал одрекао 1964...

Гледаоци са пројекције вашег филма излазе са сузама у очима, али и са осмехом? Шта публика чита у „Добрици”?

Чита наду. Жеља Славка Штимца, Весне Голубовић и мене била је да подаримо публици нешто што би она желела да види. Људи који долазе у биоскоп желе да изађу обрадовани, да им филм побуди емоције.

Кроз филм дајете пресек скоро свега што је Штимац снимао досад. Кроз те филмове пратили смо његово детињство, одрастање и сазревање као уметника. Је ли његов живот филм или обрнуто?

У једној мери да. Чињеница је да је та каријера велики део његовог живота, играо је у више од 50 филмова и серија. Ако пажљиво гледате „Добрицу”, можете да видите Славков живот. С друге стране, он није ништа од оног што се види на филму. Он је човек ширих интересовања. Хтео је да буде научник, истраживач. Наравно, он воли глуму као своју професију и не би тако добро опстао у њој да је не воли.

Је ли ваш филм бајка?

То је бајка за одрасле. Прављен је са жељом да гледаоцу омогући да сања, као што и бајке то чине, да верује да је могуће боље сутра, да доброта ипак постоји.

Какве вам је бајке причао отац Слободан Пенезић Крцун и чему вас је учио? О доброти српског народа коју је истицао?

Не сећам се оца толико добро. Имао сам 12 година кад је умро. Према мени је био врло добар, моја породица је живела сложно. Изузетно сам близак са сестром и братом. Ако ме је учио својим примером, онда је мој одговор на ваше питање – да.

На мене је највећи утицај извршила мајка. Она је била изузетна жена, талентована. Имала је утицај и на читаву групу наших пријатеља, јер смо имали врло либералну атмосферу у породици – могло је све да се ради.

Кажете да је ваш отац умро? У нашој средини се верује да је он убијен јер је био националиста, да је саобраћајна несрећа намерно изазвана? Не верујете у ту верзију?

О томе ништа не знам. Мени је то занимљиво као прича и увек сам мислио да је као из филма. На то гледам као на убиство Кенедија. Никад нећемо сазнати ко је убио Кенедија, да ли је била завера. Наравно, мој отац није био политичар ранга Кенедија, био је мање битна личност. Тешко је да човек препозна истину међу многим верзијама. Поготову ја, који сам тада био дете. А касније сам слушао разне приче.

 

Наш дугогодишњи кућни пријатељ Добрица Ћосић, који се са неколицином очевих пријатеља трудио да ми замени оца, испричао ми је да му је моја мајка открила садржај разговора са Титом: да јој је Броз рекао да је оца убио Ранковић. Мајка ми то никада није рекла

Као ону причу да је ваша мајка отишла код Тита на разговор и да јој је он рекао да је Крцуна убио Ранковић?

Да. У нашој кући је зазвонио телефон, ја сам се јавио и чуо с друге стране: „Овде Маршалат.” Мислио сам да ме неко од другова зеза. Моја мајка је узела слушалицу и јавила се. Отишла је на тај разговор, а од ње никад нисам сазнао шта се десило током тог сусрета са Брозом. Знам само да је престала да иде на партијске састанке.

Много година касније, наш дугогодишњи кућни пријатељ Добрица Ћосић, који се с неколицином очевих пријатеља трудио да ми замени оца, посетио ме је у Њујорку. Испричао ми је да му је мајка открила садржај разговора са Титом: да јој је Броз рекао да је оца убио Ранковић. Од ње то никада нисам чуо, већ од Ћосића.

Верујете ли да је то истина?

Имам тенденцију да верујем у то јер зашто би ме Добрица лагао.

Мене, зачуђујуће, не занима ништа од тога. Ништа не знам о политици.

Тајне из прошлости и филм о доброти: сцена из филма „Име: Добрица, презиме: непознато” (Промо фото)

Како се сећате оца? Кажу да је био интелигентан и да је гајио црту цинизма?

Мало га се сећам. Био је врло интелигентан. Био је циничан у самоодбрани. На пример, када бих му рекао: „Тата, волим те”, он се није понашао као јунаци у америчком филму, да ме загрли. Његов штос је био да каже: „Ево ти 100 динара” и да ми их да. Мислио је да сам због тога то урадио. Такав му је био приступ у животу.

Био је изузетан приповедач. Као клинци волели смо да седнемо поред њега и да нам прича причу. Кренуо би од неке бајке, али би онда измишљао причу даље, додавао ванземаљце... Стварао би позитивну атмосферу, али би на крају опет превладао његов цинизам, који је променио мој живот. Донео би кино-пројектор и филмове и рекао: „Ево, више не морам да причам.”

Којим филмовима вас је увукао у седму уметност?

Отац је, да ли срећом или његовом памећу, изабрао добре филмове. Највише је било Чаплинових кратких филмова. Били су ту и Станлио и Олио. Било ми је задовољство да их гледам.

Чини ми се да сам са седам година добио прву филмску камеру.

Јесте ли размишљали да причу своје породице пренесете на платно? Прича о Крцуну и његовом страдању је овдашњи мит.

Не, никада. Мени се то чини досадним. Друге људе занима да о томе слушају. Пре бих правио неки лик базиран на мојој мајци јер она је касније умрла па сам је боље упознао. Снимао бих филмове о неким својим рођацима, а ово је изанђала тема. Знам да је људи стално прежвакавају и разумем зашто то раде.

Јесте ли због тога одустали од документарца о Крцуну који је требало да радите за „Филмске новости”?

Делимично због тога. Учинило ми се да се толико прича о томе, неки су за, неки против. Мали и небитни поклон мом народу био би да не направим тај филм, да не дижем опет људима притисак, да их не нервирам, да се не свађају по неким кафанама онако полупијани.

Коментари17
ed834
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bato
Vidio sam Krcubovog Servoleta u Uzicu,bio je sjajno auto i imao je zelenkasto zatamljena stakla.Cuo sam i pricu da je Tito trazio od rukovodstva Srbije da grade novu dzamiju za dolazece arapske goste na sta je ekspresno dobio negativan odgovor od Krcuna.Rekao je - U redu druze Tito ako mi izgradima Crkvu u Meki neka oni grade dzamiju u Beogradu.Time je sve to zaustavljeno.Takve izjave se i danas ocekuju od Vucica i kompanije.Jednom rijecu Krcun je bio heroj i to neponovljivi.Iako postoji prica da ga je Leka ubio,Tito nije mogao pobjeci od odgovornosti za njegov zivot.
Tasa
@Bato Cudno je da je Tito bas od Penezica, sefa OZNE, trazio da se gradi dzamija u Beogradu, a ne od nekog iz minstarstva za gradjevinarstvo i urbanizam. Koliko mi je poznato u Beogradu je vec postojala jedna dzamija. Da je Tito hteo da se gradi nova bila bi izgradjena, ko bi ga sprecio da se to desi? Inace, svetske metropole imaju dzamije i niko se zbog toga ne oseca povredjeno ili ugrozeno. Vise nema Tita. Pa ce se u demokratij grati nove dzamije u Beogradu. Svojevremeno smo citali da je Tito bio ljut na Kardelja, sto su on i Pepica o njemu i Jovanki lose pricali, pa je Jovan Veselinov u lovu na njega “slucajno” opalio i Kardelj zadobio lakes povrede, pa ga jedno vreme nije bilo u Beogradu. Jos cudnije je da Tito nije naredio likvidaciju Rankovica, vec Penezica. Posle Titove smrti pronadjeni su “famozni” prislusni uredjaji Titove spavace sobe, zbog cega je ovaj navodno smenjen.
Obrad Lipovac
Posle 15.5.1945. godine, u miru, u borbama sa ustašama, četnicima i ostacima drugih razbijenoh zločinačkih formacija na teritoriji SFRJ, poginulo je 2873 pripadnika UDB (ne računajući pripadnike KNOJ). Slobodan Penezić je bio ratni komesar II proleterske divizije i šef OZN Srbije od njenog osnivanja. Slobodan Penezić Krcun jedan je od najznačajnijih i najuglednijih Srba u našoj istoriji.
Lipovac
Naravno @Šarac, samo ne sekretar nego generalni sekretar, a kao takav imam dužnost da prosvetljujem takve kao što ste vi. Pupin je ukrao je Tesli patent radija i prodao ga braći Markoni (zato Tesla sa njim nije govorio), Mišić je bio načelnik generalštaba Vojske Kraljevine Srbije tokom okupacije Crne Gore i zločina koje je ta vojska tamo počinila. Garašanin nas košta državnosti, a po njegovom receptu je počinjen genocid u Srebrenici. Uz Teslu, Stepu i Milankovića sasvim pristaju Krcum, Leka, Koča, Latinka, Kika, Mijalko ... Biće mi drago ako mogu još nešto da učinim za vas.
Vladija Sarac
Sad sam prosvetljen, hvala ti do neba Obrade. Do malo pre sam mislio da su Tesla, Pupin, Zivojin Misic, Stepa Stepanovic, Milankovic, Garasanin i slicni ljudi medju najuglednijim Srbima. Medjutim, ta uloga pripada Krcunu, koji se hvalio da su mu ruke krvave do ramena, koji se fotelje dokopao ubijajuci svoje sunarodnike u ime naroda, ili vodeci ih u smrt losim komandovanjem u prijepoljskoj bici, ili prebijanjem predratnog komuniste Zivojina Pavlovica (Nemci prakticno ulaze u Uzicku republiku, a Krcun i Dedijer biju coveka koji se usudio da kritikuje Staljina)... Nego, Obrade, potpisujes li se jos uvek kao "Obrad Lipovac, Sekretar SK Srbije"?
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Radio sam kao novinar u Srbiji kada sam u Turistickoj Stampi pisao o misterioznom zamk na Tari pravljen od tesanog kamena. Nije se znalo kome ta oveca gradjevina pripada . Kasnije sam saznao da je to odmaraloiste za UDBU . Ilegalno sam napuistio Jugoslaviju i peske otisao do Pariza. Tu sam dobio politicki azil a kasnije otisao za Australiju.
Dr ing. Obrad Lipovac
Baš vas je izmorilo to pešačenje do Pariza. Ipak je to 2000 kilometara. Na Tari ne postoji objekat od "tesanog kamena", ne znam šta je radio vaš urednik, valjda nije pustio članak. Ima nešto slično, u početku dvadesetak soba, na Zlatiboru. Zove se Narcis, par godina je korišćen za sastanke vrha UDB ali je vrlo brzo predat na korišćenje RSUP Srbije i koristili su ga radnici SUP, i njega i "Partizanku" u Vrnjačkoj banji i "Beograd" u Bečićima. U to vreme, vi možda ne znate, niste bili u zemlji, odmarališta širom Jugoslavije je imalo 90% srpskih radnih organizacija, od pošte, JAT, Jugopetrola, Lole, IMT ...
Simče
Poštovani g. Peneziću, lepo je da ste želeli da snimate film o dobroti, ali bi bilo još bolje za mladu generaciju koja ne zna, da ste snimali film o zlu koje je Vaš otac "heroj revolucije" počinio. Mislim, da bi takav film bio uspešniji.
Саша Бенџаревић
То и јесте генерално проблем нашег народа, причају се бајке уместо да се на основу доступне документације разјасни улога (лик и дело) тих људи који су у једном периоду били у прилици да одлучују о судбини многих људи. Ја мислим да то и јесте посао историчара. Ја лично имам негативан став и о Крцуну и о Ранковићу из простог разлога јер им је шеф био ЈБ, а од тих богобораца и није могло испасти ништа добро. Последице гледамо данас. Ми чак ни дан данас немамо званично потврду ко је уопште био "мали Јожа" а човек је владао 40 година овим мученим српским народом. Поражавајуће је да нас то и не интересује.
предраг Вулин
У говору на Бањици, новембра месеца 1944. Јосип Броз је рекао: „Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости”...Ову поруку друга Старог, Србима је у потпуности растумачио Слободан Пенезић Крцун, који је рекао: „Премного вас је остало у животу, али још имамо времена да ту грешку исправимо”. Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”... како тада тако и данас!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља