среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Бошњаци обновили споменик Србима страдалим од усташа

Наши људи су споменик оскрнавили па смо хтели да га ми обновимо, поручују из Удружења „Ја, Јосип Броз Тито” из Цазина
Аутор: Младен Кременовићуторак, 15.08.2017. у 22:00
Споменик у част српским жртвама у Другом светском рату оскрнављен је 1992. (Фото: Удружење антифашиста Цазин)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – У времену изостанка искреног пијетета према страдалима друге вероисповести, вест да су грађани Бошњаци, и то на властиту иницијативу, обновили споменик српским жртвама у Цазину у Федерацији БиХ побијеним у Другом светском рату од усташке руке, с правом се може разумети као гест каквим су га обновитељи и описали: саосећање и позив да и други ураде то исто.

У несвакидашњој акцији обнове споменика и костурнице, места где су сахрањени остаци српских жртава из 1941. медији нису пропустили да примети ни то да су споменик жртвама усташких злочина, обнављали искључиво Бошњаци.

Обнову споменика жртвама терора над српским живљем из 1941. првобитно саграђеног 1956. најпре је покренуло удружење грађана „Ја, Јосип Броз Тито” и Удружење антифашиста из Цазина.

 

Но, првобитни недостатак новца и потом помоћ који су за ту намену исказали бошњачки грађани из Цазина, те чланови ова два удружења и помоћ кабинета потпредседника Федерације БиХ допринео је, преносе медији, да се обнови споменик оскрнављен 1992. за време последњег рата.

„Финансијску помоћ и учествовање у акцији нудили су нам и поједини Срби из Босанске Крупе и Инђије у Србији. Одбили смо, јер су наши људи споменик оскрнавили, па смо хтели да ми то и обновимо”, рекао је за портал „Кликс” Сеад Кличић, председник удружења „Ја, Јосип Броз Тито” Цазин.

Подсетио је да споменик изграђен у част невиних цивилних жртава које су усташе поубијале 1941. када је српско становништво скупљано по околним селима, пре свега у насељима Осредак и Миострах, те су овде довођени и убијани. По подацима, само у тој гробници се налази око 800 тела, углавном стараца, жена и деце.

„Пошто је овде већински муслимански живаљ, наше удружење је желело урадити нешто ново и другачије, али и задати задатак православцима, то јест Србима и Хрватима да би и они требало да следе наш пут. Свако у свом месту треба указати на неко зло које је урађено. Радује нас да су отварању споменика присуствовале и делегације антифашистичких удружења из других делова БиХ, Словеније, Хрватске и Србије и сви су обећали да ће следити наш пример”, рекао је Кличић.

Супротно овом гесту или недавној заједничкој молитви четворице религијских поглавара на местима где су пале жртве свих народа, политика у злочинима и лицитирању жртвама видљива је у политичкој свакодневици БиХ на сваком кораку.

За разлику од политичких представника сва три народа, који се, како то многи примећују, углавном и с ретким изузецима удостоје видети само жртве из властитог народа, игноришући страдале из других народа или немалог дела цивилног друштва из ког својим поступцима пре иритирају него што шире саосећање међу грађанима, народи широм БиХ углавном показују разумевање и за жртве других народа о чему је недавно за „Политику” говорио и Вехид Шехић, председник НВО Форум грађана Тузла.

Он је тада поделио властито запажање да се свакодневно суочава с невероватним степеном емпатије и према жртвама других народа, широм БиХ и напоменуо како у минулом рату није било невиних.

„Свима нам недостаје да се прво суочимо са самима собом, што јесте најтеже, али је неминовно. Покушајмо, зато, када о нечему мислимо прво размишљати као људска бића, за тренутак заборавити властита предубеђења. Па људску смрт и страдања гледати као људи”, рекао је Шехић.


Коментари13
f7b36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan
Zsto su stavili petokraku??? Kada su stradali bili vjere Pravoslavne?
Владимир Матић
Ово што урадише Цазински Мислимани је права морална, али и културолошка, БОМБА на овим просторима !!! Да ли ће њен позитивни и очаравајући талас имати ефекта и на нашим просторима, као и другде, остаје да се види. Надам се свом силином надања да ће тако и бити. Чак и када зло превладава, оно у сваком злу има и које зрнце доброга, а та зрнцад доброте и чине да можемо да живимо даље. Ја сам, штавише, уверен да доброга код свих нас има не у зрнцима, него много, много више, па зато весилије гледам у будућност.
Smail Hidic
Zivi bili moji Bosnjaci. U stara vremena poznati pod imenom Dobri Bosnjani. Za vrijeme Yuge bili su najveci Jugosloveni jer pravo nacinalno ime je bilo uskraceno. Bosnjaci su cuvali crkve dok su dzamije sistematski rusene.Sve to govori o anti- fasistickoj prirodi Bosnjaka i njihovoj ljudskosti.
Анка
Да Смаиле.....о једном дјелу Бошњака. У сваком житу има корова!
Препоручујем 10
Sofija
Moj deda je bio Srbin iz Cazina.Nije se bavio politikom, bio je cak povucen porodican covek, ali su ga mnogi poznavali jer je bio skolovan i radio je sa ljudima, lecio je. Jedne noci 1941. godne na njegova vrata je pokucao komsija Musliman i rekao mu je :'Uzmi zenu i decu i bezi iz Cazina odmah jer ustase kupe vidjenije Srbe. Tebe ce streljati,a porodicu ce ti poslati u logor." moj deda nije znao kako bi i kuda sa malom decom otisao u sred noci. Musliman mu je dao svoje dokumente i dokumente svoje zene i dece. Sa tim ausvajsima je moj deda napustio NDH i presao u Srbiju. Posle rata se vratio u Cazin, samo da pronadje Muslimana koji ih se spasio. Saznao je da je taj covek streljan samo zato jer je njemu omogucio beg.Kada ovo vidim ponosna sam na canzinske muslimane, koji su se pokazali odgovorniji od sarajevskih politicara i onih koji upravljaju drzavom. Ovo je jedna od onih svetlih tacaka, koje pokazuju da za Srbe i Muslimane u BiH ima buducnosti.
Петар Ј акшић
Август 1990.Путујем у Копривницу Подравском магистралом .Између села Низа и Кошка застајемо ради одмора.Излазим из кола и осећам несношљив смрад.Прилазим јасно профилисаном споменику држећи стиснут нос.Имам шта да видим.Две цистерне фекалија изручене су на споменик посвећен команданту 16.војвођанске дивизије Сулејману Омеровићу -Цару,којег су крижари убили из заседе октобра 1945.Претпостављам да су антифашисти у Хрватској тада били уплашени,али ме интересује да ли је Споменик народном хероју Сулејману преживео налет усташоидне ХДЗ власти.Мислим да је херој Омеровић био родом из Маглаја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља