петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.08.2017. у 22:51

Радије иду у затвор него да чисте улице

Окривљени су у скоро 99 одсто случајева радије пристајали на принудну наплату или замену новчане казне затвором
(Фото Д. Јевремовић)

Иако веома популаран у свету, друштвено користан рад, или рад у јавном интересу, као алтернатива затворској или новчаној казни, у Србији је и даље непожељан, будући да се грађани пре одлучују да своје казне плате или одслуже у затвору, него да чисте улице или се старају о старим и болесним лицима.

Према подацима прекршајног суда у Београду, тај суд је од 1, марта 2014, када је уведена та могућност, изрекао 2.223 казне рада у јавном интересу уместо новчане казне, што чини тек 1,12 одсто свих изречених замена којих је протекле три и по године у овом суду било 198.142, навео је председник тог суда Милан Мариновић.

Како је замена новчане казне за рад у јавном интересу - добровољна, односно окривљени мора да буде сагласан са њом или да сам тражи ту опцију, окривљени су према овим подацима у скоро 99 одсто случајева пре пристајали на принудну наплату или замену новчане казне затвором.

Иначе, новчана казна се мења по принципу хиљаду динара - дан затвора, или хиљаду динара - осам сати друштвено корисног рада. Могуће је изрећи најмање 20 сати а највише 360 сати рада у јавном интересу.

Као самосталну казну коју је од прошле године могуће изрећи за прекршај из Закона о јавном реду и миру, Прекршајни суд још није изрекао ниједну правоснажну пресуду са казном рада у јавном интересу, рекао је Мариновић, који се залаже да се та казна уведе и за неке прекршаје предвиђене Законом о безбедности саобраћаја на путевима.


(Фото Р. Крстинић)

Да Срби нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу. Мариновић за Танјуг наводи да се суд на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавом интересу

„Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато Поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио”, каже Мариновић. Он је такође указао на проблем дуготрајне процедуре замене и кратког рока застарелости за извршење правоснажног решења од две године.

Према његовим речима, у пракси се често дешава да окривљени коме је новчана казна преиначена у затворску, пред судом тражи замену у друштвено корисни рад, али до тога ипак не дође, јер једноставно не успева да се договори с повереником за извршење санкције о томе шта ће конкретно радити уместо да иде у затвор или да плати казну.

У том случају повереник мора да обавести суд о томе, а суд треба опет да промени своје решење и казну преиначи у затвор, док време пролази и рок од две године за извршење застарева.

Мариновић каже да би повећење рока застарелости на четири године отклонило овај проблем, и очекује да у будућности систем друштвено корисног рада и у Србији профункционише као на западу. Осим за прекршаје, ова казна може да се изрекне за блага кривична дела за која је запрећена казна до три године затвора. (Танјуг)

Коментари4
df096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Анка
Па шта је ово? Какво право има осуђеник да бира? Да сједи и лежи у затвору на терет државе? Ко је овдје луд? Не могу да повјерујем да је истина ово што овдје пише..... значи, крши закон колико год хоћеш, и послије бирај "казну"..... Па људи моји ви нисте нормални!!
Matija Soskic
Ciscenje ulica i skupljanje smeca nisu nigde popularna zanimanja. U Kanadi su se dosetili da coveka koji se bavi tim poslom nazovu "sanitarni inzenjer", cime je to zanimanje daleko bolje prihvaceno.
Sladjana
Na kraju ste pogrešili, ta kazna može da se izrekne za "blaga" krivična dela za koja je zaprećena kazna do PET GODINA. Odluku o tome donosi sam tužilac bez bilo kakve kontrole suda, javnosti, eventualnog oštećenog ili neko drugog.
vuk
U Srbiji je sve dovedeno do apsurda. Osudjenik se dogovara sa poverenikom sta bi mogao da radi, pa ako se ne dogovore kazna se vraca na zatvor.Ko je ovde lud? Kakav dogovor, kaze mu se sta mu je posao i gotovo.Ako odbije odmah se upucuje u zatvor. Neverovatno kako je sve napravljeno ukorist osudjenika sa stotinu nacina da se kazna izbegne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља