четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:17

Мултинационалне компаније одбијају да уједначе рецептуре

Иако су њихови производи за чешко, словачко и мађарско тржиште лошији него за немачко и аустријско, ниједан од произвођача није најавио да ће обезбедити квалитет
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељсреда, 16.08.2017. у 09:24
(Фото Пиксабеј)

Мултинационалне компаније упорно одбијају да одустану од праксе дуплих аршина за производе које пласирају на источно и западно тржиште. Без обзира на велико огорчење потрошача у посткомунистичким чланицама Европске уније, компаније очигледно не намеравају да потрошачима понуде производе истог квалитета, пренела је агенција Бета. Како је Чешком радију објаснио дански произвођач месних конзерви „Тулип”, паковања су иста за сва тржишта, али је реч о различитим производима.

 

– Наше конзерве су увршћене у тест погрешно. Имамо утисак да је нефер да нас уврсте у тај тест јер су наши производи заиста различити производи – протестовао је произвођач месних конзерви што је његове производе са свињетином за потрошаче на Западу а пилетином и сепаратом за „нове Европљане” чешко министарство пољопривреде уврстило у свој тест намирница у коме се показало да од 21 производа само три имају исте састојке и исти квалитет за стару и нову Европу.

Портпаролка чешког министарства пољопривреде Маркета Јежкова упозорила је, међутим, да су конзерве графички и текстуално дизајниране тако да просечни потрошач не примећује никакву разлику, осим језика којим је исписана декларација.

– Продајемо месне конзерве на 120 тржишта света и рецепти се разликују од тржишта до тржишта. Негде су са свињетином, негде са пилетином, негде слатке, негде зачињене. На први поглед изгледају слично, али иначе нису уопште сличне – казао је Чешком радију портпарол „Тулипа” Михаел Равн.

Да су његови производи истоимени у истој амбалажи у ствари два различита производа саопштио је Чешком радију и мултинационални прехрамбени гигант „Нестле”, који различит садржај витамина правда другачијим прописима у Немачкој и Чешкој.

Ниједна од 15 мултинационалних компанија чији производи су у тесту били лошијег квалитета за Чехе, Словаке и Мађаре него за Немце и Аустријанце, премда често по истој цени, Чешком радију није најавила да би могла за исте производе да уједначи квалитет.

Огорчење у посткомунистичким чланицама ЕУ због тога што су истоимени производи код њих горег квалитета и другачијег састава доспело је већ до Брисела, пошто су земље Вишеградске четворке прво, након тих тестова, организовале самит посвећен дуплим аршинима у жељи да њихове земље не буду канте за смеће ЕУ.

Крајем јула, после састанка са словачким премијером Робертом Фицом, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер признао је да проблем дуплих аршина постоји, да није безначајан и да њиме мора да се позабави ЕК, али да засад не види потребу да се доносе неке нове смернице.

– За мене је најважније да је ЕК признала проблем и да ће деловати да се он реши. Нема везе како ће га решавати. Свеједно ми је да ли је мачка црна или бела, главно је да лови мишеве – казао је Фицо после састанка с Јункером.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић објаснио је за Потрошач да се роба различитог квалитета и састава а исте амбалаже може препознати по декларацији, па саветује купцима да обрате пажњу.

– Кад погледате декларацију видећете да је та роба из погона који су отворени у Пољској, Чешкој, Мађарској. Ми масовно то купујемо. Када потрошачи виде да на декларацији пише упутство или састав на српском језику или хрватском, македонском, онда знајте да је та роба за трећу земљу. Где је декларација на немачком, енглеском, француском, шпанском, онда знајте да роба долази из матичних погона – каже Паповић.

Председник НОПС-а је још једном напоменуо да је проблем у Србији и то што се квалитет робе не контролише довољно, пре свега због недостатка кадрова.

– Више пута смо упозоравали на ове проблеме. Велики је притисак увозничког лобија и произвођача. Много од тих произвођача, номинални произвођачи који се налазе у Белгији, Холандији, Француској, имају веће буџете него што је буџет Србије и већи буџет него што имају и Мађарска, Чешка, Словачка – каже Паповић.

Европска комисија је, да подсетимо, још пре две године донела одлуку да не сме бити дискриминације потрошача по било ком основу, па ће номинални произвођачи морати исте производе да пласирају на тржиште овде. Међутим, према речима Паповића, наш проблем је што имамо прописе који често иду на нашу штету.

– Ако су правилници о квалитету такви да никога не можете да отерате са тржишта, чему и ова прича. Код нас не постоји лабораторија која би могла да детектује да ли је у сиру млечна или биљна масноћа, због чега су неке анализе морале да се раде у Француској или Немачкој.


Коментари14
d1fb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Ako već multinacionalne kompanije neće da izađu u susret potrošačima, zašto onda država (ili neka neprofitna organizacija) ne bi pokrenula vebsajt na kome bi bili podaci o proizvodima za različita tržišta? Npr. jedne pored druge bi stajale sve moguće deklaracije za izabranu čokoladu gde bi lepo bilo navedeno koji proizvod je najkvalitetniji a koji najlošiji. Bilo bi interesantno uporediti bar kodove i ako se ispostavi da su razlčičiti onda je sortiranje još jednostavnije - bilo bi dovoljno fotografisati telefonom bar kod i na osnovu istog bi se jednoznačno odredio tip (samim tim i kvalitet) proizvoda. A ako se kojim slučajem multinacionalne kompanije pobune zbog ovoga, treba odgovoriti da živimo u doba u kome je informacija proizvod i ako im je do toga da poprave svoj položaj na lokalnom tržištu na isto treba da plasiraju samo najbolje proizvode i problem je rešen...
Milivoje Radaković
To možete da pokrenete i sami. Organizujte se, možda dobijete i finansiranje iz fondova EU za nevladine organizacije, ili od Fonda za otoreno društvo. I javite ako Vam zatreba pomoć.
Препоручујем 9
Miloš Petrović
Cela stvar nije baš tako crno-bela. 1. Činjenica je, da različita nacionalna tržišta imaju i različit ukus: ono što vole Holanđani, ne mora biti ukusno i prihvatljivo Francuzima. I po pravilu i nije. Pa time postoji i (bar delimično) opravdana razlika u receptima za proizvodnju. 2. Neke kompanije itekako jesu već reagovale na kritiku i promenile recepturu u zemljama Istočne Evrope. To bi trebalo svakako bar pomenuti, ali naslov je veoma isključiv i "pali"...
Сава Богдан
Проблем се решава лако. Изгласати закон који каже да се не може продавати производ под истим именом уколико није у свим земљама ЕУ идентичан по саставу.
Јован Скерлић
Добродошли у Европску унију :) Тражили сте, гледајте.
Ljubisa
Na ' potrosackom planu' lako resivo ( ako deklaracija ne sadrzi tekst na nemackom, francuskom i engleskom jezuku predlazem 'zaobidjite' artikal, ako je pakovanje sa manjih sadrzajem 80g i sl.' zaobidjite', ' zaobidjite' i one ( kompanije) za koje se da u svojim tzv. bar i sipkastim proizvodima imaju GMO ' u sirokom luku' . Ovo je vreme kada " 16. pari cipela" jure par nogu" za razliku od 2000. kada je par nogu jurilo 6. pari cipela. Bese lepo kada je 4. para nogu jurilo 1. par cipela. Proizvodi ne samo da su primetno nekvalitetni vec su sve vise zdravstveno nebezbedni.
Milivoje Radaković
U pravu ste, Ljubiša. Potrošači biraju.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља