понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:09

Село без рудника живи од угља

„Ко се дима не надими, ни ватром се не огреја”, вели Милан Драгићевић, ћумурџија из Горњег Дупца
Аутор: Гвозден Оташевићсреда, 16.08.2017. у 22:00
Милан Драгићевић и његова радионица у планини (Фото: Г. Оташевић)

Горњи Дубац – Милан Драгићевић (62) некидан је покупио угаљ и одвезао трактором горе, до камионског пута на венцу села, где је утовар. Па се вратио кући да би поново подложио ћумурану, новим дрвима.

– Да ми није овога, не би могло лако да се преживи. Држим и нешто стоке. Гајим малине и ту може да се прође којекако, а купину лани нико није хтео – каже земљоделац за „Политику”.

Њему су и огњиште и ложиште у једном долу засеока Јавор, на десној обали Белице, тек три километра пошто, студена, извире из тишине Чемерног.

Приповеда нам да скоро свака од 94 куће у Горњем Дупцу има ћумурану, по где је то столетни породични занат. „Ко се дима не надими, ни ватром се не огреја”, вели, док ускупља грање и шурка око свог задимљеног угљенокопа.

 

За минулог доба ћумур су искали и лимари, казанџије и ковачи, данас га траже једино крчмари за роштиљ. Али и то је довољно да село без рудника живи од угља. Како у овој горској нигдини ћумурџија почиње и завршава свој дело?

– Морао сам да идем у Младеновац, набавим циглу, печену, и озидам ову ћумурану која хвата 12 метара дрва. Није ми велики забран па докупљујем од стараца по селу. Оду ми два дана док то исечем, превезем, сложим и потпалим.

Милан користи већма буковину, која је на гласу за овај посао, додаје граб и цер. На дно се постави ситније дрво, подина или леге, а затим се ређају цепанице, укруг, па у средини остаје рупа за жар. Ћумурана се заложи на врху, сувом потпалом, угарцима од прошлог пута, са мало ракије и гуме, кресне се шибица и тај отвор покрије металним сачом.

– Кад повуче, појави се дим на одушцима при земљи, ја их имам 13. Оставио сам их мало чешће, да би дрва брже догорела. То се дими шест, седам дана, и још два или три потребна су за хлађење пошто се вентили строго затворе блатом а врх покрије земљом, како не би ушао ваздух. Десетог дана отворим сач и наспем у ћумурану 100 литара воде, јер она покупи прашину па се лакше извади угаљ, има више калорија и спорије гори на роштиљу. Већ охлађен ћумур вади се на мала врата, остављена на боку.

Драгићевић се на жали на продају:

– Имам човека који мој ћумур вози у Нови Сад, сталном купцу. За џак буковог, најбољег ћумура, који хвата 17 килoграма, добијам 500 динара.

Нема ваге, ни кантара, занимљиво је.

– Купци само шаљу џакове, зна се да хватају од 15 до 17 килограма и то тако иде годинама. Ако је џак лак, то је лошији ћумур и иде јевтиније. Ова моја даје негде од 80 до 90 џакова, значи од 40.000 до 45.000 динара по потпали. Али, ту су и руке, гориво за трактор и моторну тестеру. Опет се на жалим и цена је нешто боља, пре годину џак је био 400 динара.

Има ли у овом занату нека тајна која није за свачије уши?

– Нема, али постоје неке зачкољице које човек само кроз живот може да научи. Ако ставиш сирово дрво у ћумурану оно ће да се иситни. Ако је мало присушено остаје онако како си га сложио, и то је најбољи ћумур – рече Милан Драгићевић из Горњег Дупца.

И заповеди супрузи да намерника понуди ракијом „из старог бурета”.

 


Коментари3
4b714
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milanko Kraljevo
Lepo Gvozdene,alal vera,jos jedna prica o zivotu van Beograda.
Sreten Bozic -Wongar
Nedaj se brate Milane.Is Tvoje sam okolin ali me sudbina odnese i daleki svet . Kam srece da smo pod istim grmom.
Србо
Није цела Србија Београд (на води)! Ал' све паре за БГД одлазе (неке и пролазе)! Сиротињо и Богу си тешка!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља