недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Имена цара Уроша и кнеза Лазара на истом споменику

На обронцима Рудника пронађен добро очуван надгробни споменик са натписом из 1369–1371. године
Аутор: Градимир Аничићчетвртак, 17.08.2017. у 22:00
Излазак на терен историчара и филолога потврђује да је поред јасно читљивог имена цара Уроша на споменику стајало и име кнеза Лазара (Фо­то Срђан Пириватрић)
(Фо­то Срђан Пириватрић)

Почетком маја ове године, на локалитету Доње Црквине у селу Каменица код Крагујевца, на источним обронцима планине Рудник, пронађен је надгробни споменик из времена цара Уроша и кнеза Лазара.

Реч је о локалитету на којем су стручњаци Завода за заштиту споменика из Крагујевца током 2015. године довршили заштитна ископавања и конзервацију остатака средњовековне цркве коју је на свом земљишту открио Миомир Пљакић из Крагујевца.

Археолошка истраживања највећим делом финансирали су господин Пљакић и његова фирма „Флорес”. Мајске кише покренуле су тло изнад налазишта, те је Пљакић предузео радове да потпорним зидом заштити налазиште – а онда је на том месту из земље „изашао” драгоцени надгробни споменик из 14. века.

О налазу је обавештен регионални Завод за заштиту споменика, а недавно су на терен изашли и налаз прегледали др Срђан Пириватрић, научни сарадник Византолошког института САНУ, и доцент др Виктор Савић са Филолошког факултета у Београду.

На основу прелиминарног проучавања делимично сачуваног текста писаног ћирилицом који је рашчитао Виктор Савић, може се донети неколико поузданих закључака. Срђан Пириватрић каже да налаз представља надгробни споменик извесног монаха Стипана, а да монументалне димензије споменика (175 х 56 х 21 цм), свечани карактер и украс натписа сугеришу да се радило о значајној личности, која се, попут многих других у то време, замонашила. Монах Стипан преминуо је у кратком периоду када се Рудник налазио у области („држави”) кнеза Лазара, а за живота цара Уроша, чију је власт признавао. У обзир, дакле, долази период од краја 1369. до краја 1371. године, када је цар Урош преминуо и када је Рудник поново припао жупану Николи Алтомановићу.

Иначе, село Каменица је из каснијих извора познато као баштински посед Радича Поступовића, великог челника у време српске деспотовине. Овај моћни властелин је, по мишљењу Стојана Новаковића, у епској поезији запамћен као Облачић или Облачина Раде.

Виктор Савић тврди да облик слова уклесаних на натпису у потпуности одговара до сада познатим налазима с краја треће четвртине 14. века. Такође каже да је реч о ретком примеру нашег старијег глагољско-ћирилског правописа у последњим годинама државе Немањића, занимљивом и због својих језичких одлика (икавизми попут „Стипан“ и „билиг“), чије даље истраживање треба да покаже да ли се ради о локалним или увезеним језичким цртама. Натпис започиње арханђелским крстом и речима које у преводу на савремени српски језик гласе: „Ово је почивалиште (’се покојиште’) раба Божија Стипана...”, а затим иде део оштећеног натписа који ће се тек рашчитавати. Наиме, види се да је поред монашког било уклесано и Стипаново „световно“ име, сада највећим делом нечитљиво). Текст се завршава важним подацима: „погибе у дане цара Уроша, а у држави кнеза (Лаза)ра. А постави овај белег Војихна, братучед му. А то писа поп Митко, амин.”

У слободном пољу на врху натписа друга клесарска рука је касније, вероватно почетком 15. века, додала још неколико редова. Ради се о облицима слова веома сличним једном ранијем налазу са истог локалитета који се чува у крагујевачком музеју, откривеном још 1953. године, који у преводу гласи: „Ово је почивалиште (’сије покојиште’) Радока, сестрића Басила Златоноса.”

Овај надгробни споменик обогаћује доказе српског присуства на овом подручју, будући да је из 14. века, а гробље још старије – из 13. века. Анализа костију са истог места изотопом угљеника показује да су неки остаци из периода 1254–1275. године.

Најновији налаз је још један показатељ археолошког потенцијала околине села Каменица и планине Рудник уопште.


Коментари15
86a82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Manojlo R
Kapa dole gospodini Pljakicu. U ovoj zemlji se vec formorala bogataska klada ali su oni jos daleko da budu elita Srbije. Kupuju se jahte i ostali simboli moci ali, Bogu hvala ima i Pljakica.
Мима
Можда је дошло време, "Политика" би могла да се позабави том идејим да се и археолозима аматерима дозволе истраживања на одређеним локацијама. Као што видимо скоро све радове на овом открићу је финансирао и обавила приватна фирма господина Миомира Пљакића, корист би имала и наша историја и држава, нарочито народ.
Singidumljanin
Напротив, драга Мима, време да археолози аматери ископавају никада не би требало да дође. као што ни лекари аматери не треба да лече, и као што је у свим нормалним државама. Пример господина Пљакића је изузетан, и указује на праксу која постоји у многим земљама - приватни инсвеститор финансира археолошка ископавања, која изводе стручњаци. То је код нас ретко, и овоје јединствен пример. Али обратите пажњу на нетачност коу сте написали - фирма господина Пљакића је финансирала ископавања, а надлежни Завод (уз дозволу Министарства) их је изводио. Иначе ништа од овога из Политикиног текстане би постојало. Силни ''археолози аматери'' омогућили су нам да знамо много мање о нашем наслеђу, које су успешно раскрчили, покупили и у највећој мери из Србије даље прошверцовали. Време би било да се Политика заиста позабави том појавом, али на адекватан начин - о шпошасти коју су ти такозвани ''аматери'' начинили.
Препоручујем 14
Саша
Још једно сјајно археолошко налазиште. "Аутохтонисти" научите нешто.
Dragan Anđelić
Velika količina neznanja o sebi kod našeg naroda. To je stari sroski kalendar. Istočno Rimsko Carstvo (tzv. Vizantija) nije postojalo 5508 godina pre Hrista, te stoga to nije njihov već naš stari kalendar. S poštovanjem ...
Драгољуб
Ето колико је банална логика српски аутохтониста. 5508. година је узимана како година стварања света, ни Византинци ни Срби који су преузели овакав начин рачунања времена нису полазили од "националне" или "државне" идеје у мерењу времена већ од погледа на свет који је Божија творевина, па су према томе време мерили од "почетка стварања" а не "српске или византијске цивилизације". Научите нешто пре него што се усудите да коментаришете.
Препоручујем 16
Petar Stanimirovic
Zamislite samo,koliko su ti ljudi,koji su ovde bili sahranjeni,bili neobavešteni. Nešto su još načuli o nekoj Marici, ali o Kosovskoj bitci nisu imali pojma. A o svemu šta će biti dalje sa tim Kosovom,nisu mogli ni zamisliti. I nama danas je teško da to shvatimo. Taj blagočestivi Miomir,zaslužio je da jednoga dana dobije mesto u blizini svoga pronalaska !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља