понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:09
АНКЕТА – КО СУ НАЈУТИЦАЈНИЈИ СВЕТСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Издаја интелектуалаца 2.0

Аутор: Жељко Цвијановићчетвртак, 17.08.2017. у 20:20
Жељко Цвијановић

Кад је 2012. аргентинска председница Кристина Кирхнер желела да подсети свет на 30-годишњицу британске окупације Малвинских острва, није се обратила ником од приличног броја западних углавном левичарских интелектуалаца који су 1982. године осудили инвазију британске војске и направили не мали проблем влади Маргарет Тачер. Уместо њих, задатак да узнемири „савест човечанства“ добио је, наравно, уз адекватан хонорар – глумац.

Шон Пен је задатак извршио беспрекорно: тешко да је било иоле утицаjнијег глобалног медија, укључујући и оне који нису доводили у питање статус Фокланда, да није посветио пажњу Пеновој проаргентинској осуди Велике Британије.

Наравно, била је то реч о пропагандној кампањи, а не интелектуалном ангажману и акцији пробуђене савести. Пенова рола није се дала уклопити у класичну дефиницију интелектуалца Жилијена Бенде као „чувара и поседника независног расуђивања лојалног само истини“. Али све је личило на то. Сценарио у коме се снашао Шон Пен заправо је симулирао традиционални 20-вековни интелектуални став, исто онако као што чувени Бернар-Анри Леви, симулирајући моралистички дискурс француске ангажоване филозофске левице, већ деценијама налази оправдање за силна империјална убијања и погроме широм света.

Није ту реч о Левију, већ о томе да доминантан интелектуални дискурс данашњице – и његова најизвиканија имена – јесу суштински говор моћи и одбрана јачег. Претходно се, наравно – има ли за то бољих сведока од нас на Балкану – у чудесној интелектуалној трансвестији јачи прогласи за слабијег, оног коме је потребна помоћ. Интелектуалном ангажману који, уз нешто часних изузетака, игри на позицијама моћи, допринело је, уз контролу нових технологија, укидање сваке најпре идеолошке, а затим и и квалитативне хијерархије. Отуд, садржај идеја није био никаква гаранција интекетуалног утицаја, него је неопходан утицај могао да омогући само савез са елитама.

Шон Пен је задатак извршио беспрекорно: тешко да је било иоле утицаjнијег глобалног медија, укључујући и оне који нису доводили у питање статус Фокланда, да није посветио пажњу Пеновој проаргентинској осуди Велике Британије

Пишући 1927. године чувени есеј Издаја интелектуалаца, Бенда није само осудио напуштање мисије међу својим савременицима, него је на свој начин најавио и будућу ратну катаклизму. Данашњи актуелни окршај интелектуалаца и хетерогених група контраинтелектуалаца само је увод у глобални обрачун елита и контраелита широм света. Остаје слаба нада да савремени говор о издаји интелектуалаца неће бити пророчанство крвопролића, као у времену Жилијена Бенде.


Коментари3
91015
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Господине или госпођо Gena, издаја је када зарад личне користи не цените и не унапређујете своје, него сте у служби туђег. Кад Ви прихватите да пишете свој језик, уместо својим бољим, туђим лошијим писмом, тада сте издали. Још поготово ако сте научили да је свакој асимилацији Срба неизоставно претходило латиничење свога језика. Ништа субјективно и лично. То Вам је тако објективно. Историјски. Тачно доказано и доказиво.
Драгољуб Збиљић
Међу Србима је највећа издаја пристигла нам од интелектуалаца она у издаји српског (ћириличког) писма у писаном споразумевању на српском језику.Та издаја интелектуалаца међу Србима огледа се у томе што су они који су највише задужени, а једини и професионално плаћени за неговање и чување српског језика и српског писма (ћирилице) помогли комунистичкој власти да се српској азбуци одузме суверенитет на начин који не постоји ни у једном европском, али и светском, језику кроз увођење другог (туђег) писма као алтернативног, којим је путем српско писмо после Новосадског договора о српскохрватском језику сасечено до данас 90 одсто међу Србима и замењено хрватским абецедним писмом. А, уз то, чак и данас постоје покушаји да се хрватска латиница (гајица) преименује у "српску латиницу", што изврсно погодује линчовању ћирилице. Многи не схватају ни данас куда то Србе води и зашто је то највеће издаја српских лингвиста и осталих свих интелектуалаца који не дају отпора томе. Част припада појединцима.
Gena
Nije izdaja stvar pisma nego misljenja.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља