петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20
АНКЕТА – КО СУ НАЈУТИЦАЈНИЈИ СВЕТСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Моји небески и медијски писци

Аутор: Пре­драг Мар­ко­вићчетвртак, 17.08.2017. у 21:12
Предраг Марковић

Раз­у­мео сам да се пи­та­ње од­но­си на ин­те­лек­ту­ал­це ко­ји се по­ја­вљу­ју у ме­ди­ји­ма и штам­пи. Да­ни­ма сам раз­ми­шљао о то­ме ко­је ин­те­лек­ту­ал­це, до­ма­ће и стра­не, ја лич­но ра­до чи­там по но­ви­на­ма. Пр­во сам се за­бри­нуо. Упла­шио сам се да је све ма­ње та­квих у на­шој штам­пи и да је све ма­ње жи­вих уоп­ште. Али, он­да сам схва­тио да је ста­са­ла чи­та­ва ге­не­ра­ци­ја од­лич­них но­вих ме­диј­ских пи­са­ца у на­шој сре­ди­ни.

А мо­жда сам и ли­чан, јер су то мо­ји дру­го­ви. Да поч­не­мо са стран­ци­ма и они­ма у не­бе­ској ре­дак­ци­ји.

Ре­ци­мо Ум­бер­то Еко. Те­шко је на­ћи не­ко­га ко је са та­квом ла­ко­ћом опи­си­вао та­ко за­мр­ше­не те­ме као што су пост­мо­дер­на, ан­ти­се­ми­ти­зам, ксе­но­фо­би­ја. А све то без раз­ме­та­ња уче­но­шћу и ци­та­ти­ма. Оти­шао у не­бе­ску би­бли­о­те­ку. Мој на­уч­ни идол, Ерик Хоб­сба­ум, пи­сао је пре­див­не и еле­гант­не књи­ге, али ни­је та­ко вла­дао но­вин­ским тек­стом као Еко. 

На пре­ла­зу из­ме­ђу до­ма­ћих и стра­них ауто­ра је Бран­ко Ми­ла­но­вић. Иако се, на­рав­ски, сви код нас раз­у­ме­ју у еко­но­ми­ју, по­го­то­во свет­ску, код нас не­ма ни­ког, а чуо сам да их је и у све­ту ма­ло, ко­ји успе­ва­ју да нај­за­мр­ше­ни­је еко­ном­ске те­ме об­ја­сне обич­ном чи­та­о­цу. Че­га се све Ми­ла­но­вић ни­је се­тио! На при­мер, да де­ли­ма Џејн Остин и Тол­сто­ја при­ђе са гле­ди­шта еко­ном­ске не­јед­на­ко­сти. Ако до­би­је Но­бе­ло­ву на­гра­ду, ду­жан ми је му­шту­лук.

Од­ле­тео је „дух из бо­це“ Бог­дан Тир­на­нић. За раз­ли­ку од оста­лих „ко­лум­ни­ста“, ње­го­ви тек­сто­ви су пре­жи­ве­ли. И Мо­мо Ка­пор је био ду­хо­вит, али је Тир­ке спа­јао шарм ман­гу­плук „кр­ста­ша” са озбиљ­ним чи­та­њем нај­ра­зно­вр­сни­јих шти­ва. Про­чи­та­ти оба­ве­зно „Бе­о­град за по­чет­ни­ке“, по­себ­но по­гла­вље „Кло­зет­ско пи­та­ње“. 

Од жи­вих до­ма­ћих пи­са­ца ту су Маркс и Ен­гелс, Ан­то­нић и Ву­ка­ди­но­вић. Ан­то­ни­ћу до­ба­цу­јем у про­ла­зу да ће се дру­штве­не на­у­ке у Ср­ба хро­но­ло­шки ме­ри­ти од Сло­бо­да­на Ј. до Сло­бо­да­на А. Ву­ка­ди­но­ви­ћа, на обра­зо­ва­ност до­да­је и ду­хо­ви­тост, ви­дљи­ву у уби­тач­ним на­сло­ви­ма. За­то је он ве­ро­ват­но Маркс у том двој­цу.

Ту је и Зо­ран Ћир­ја­ко­вић. Не­ма Ср­би­на ко­ји је био у то­ли­ким зе­мља­ма, а да је о њи­ма про­чи­тао и го­ми­ле књи­га. За­то он са ла­ко­ћом у истом тек­сту по­ве­же Сре­бре­ни­цу, Ру­ан­ду и Шри Лан­ку, Вра­чар, Ли­са­бон и Тим­бук­ту. 

Ту су и Му­ха­рем Ба­здуљ и Не­бој­ша Гру­ји­чић. Се­ти­мо се 2014. го­ди­не ка­да се це­ла Ср­би­ја рас­ко­ко­да­ка­ла о сто­го­ди­шњи­ци Ве­ли­ког ра­та. И То­ма Ни­ко­лић и па­три­јарх су ре­кли сво­ју. Исто­ри­ча­ри су сем не­ко­ли­ци­не (Ша­ре­нац, Ми­цић, Ђу­рић) ре­ци­кли­ра­ли ста­ре тек­сто­ве. Ба­здуљ и Гру­ји­чић су на­пи­са­ли са­свим дру­га­чи­ју књи­гу. При­ча о Прин­ци­по­вој та­бли и Хи­тле­ру је ме­ђу нај­бо­љим при­ме­ри­ма ис­тра­жи­вач­ког но­ви­нар­ства. Ба­здуљ са ла­ко­ћом по­ве­зу­је не­ку днев­но по­ли­тич­ку те­му са Ан­дри­ћем, ко­га зна на­па­мет или ка­квим кла­сич­ним ен­гле­ским де­лом. 

А он­да схва­тим да до ве­ћег де­ла Ср­би­је ни не до­пи­ре је­ди­ни озбиљ­ни днев­ни лист „По­ли­ти­ка“, ни­ти не­ко­ли­ко при­стој­них не­дељ­ни­ка и ма­га­зи­на у ко­ји­ма об­ја­вљу­ју ови љу­ди. Да ли не­ста­је пу­бли­ка за озбиљ­не ин­те­лек­ту­ал­не тек­сто­ве?


Коментари5
ca28d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana
Zena nema jer su medijske politike takve da se zene ovde prikazuju i uvazavaju samo kao pevaljke i voditeljke. Prosetajte po univerzitetima, tu ima dosta ucenih zena koje ne dobijaju prostor u medijima. Jer zivimo u muskom svetu u kome je obrazovana zena skandal.
Ksenija
Odlican izbor i odlicna obrazlozenja. Eko je zaista vrh i samo moze da mu se tezi. To sto nema zena - pa, nema ih. I ja, kao zena, uz najbolju volju, ne bih mogla da se setim nikog osim, mozda Dubravke Ugresic, mada je to ipak nesto drugacija vrsta literature.
Miroljub
Ima zena u medijima, uglavnom su prikazane kao pevaljke. E jadna li si, srpska kulturo.Zatucani patrijarhat.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Oko 51% srpskon naroda zivi u diaspori; govori i cita na svom maternjem jeziku koje je njihovo pravopravno kulturno nasledje. Izdavac "Srpska Misao " u Australiji je izdala 78 knjiga Srpskih posaca iz diaspor.Knjige su stampane na cirilici za Srbe po celom svetu. Izdavac Dr. Uros Stankovic je bio bivsi ministar i Nedicevoj vladi tako da su kulturne ustanove u posleratnom Beogradu odbile da saradjuju sa njim. Legat i arhiva Srpske Misli su u biblioteci Melbourne univerziteta i bila je gradja za nekoliko akademskih doktorata jer je pocetak etnickog pisanja u Australiji. Knjige su stampane na stamparskoj masini koju su Rusi doneli iz Kine tokom 195og. Zbog negativne politike Jegoslavije prema Srpskoj diaspori Narodnoj biblioteci u Beogradu nije bilo dozvoljeno da prima ove knjige. One ni danas nisu pristupacne narodu u Srbiji. Sramora ,braco Srbi.
Melanija
Nema nijedne zene? Hm. Teski patrijarhat ovde vlada!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља