субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:57
ИНТЕРВЈУ: АТИЛА ПИНТЕР, амбасадор Мађарске у Србији

Брисел је пао на испиту из самоодбране

Јаку ЕУ могу да чине само јаке државе чланице, тако да би било глупо Бриселу препустити још више њихових правних овлашћења, нарочито када се може видети да оне дају корисне одговоре на историјске изазове
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 17.08.2017. у 22:00
На Мађарску је пала одговорност одбране својих и спољних граница ЕУ, оцењује амбасадор (Фото: Драгослав Жарковић)

Много пре одлуке Велике Британије да напусти Европску унију, Мађарска је имала проблеме са бриселском администрацијом по неколико основа, али је кроз дијалог успевала да та размимоилажења превазиђе. У разговору за „Политику” мађарски амбасадор у Београду Атила Пинтер наглашава да је Мађарска чланица ЕУ и да ће тако и остати. Поводом несугласица које Будимпешта има са Бриселом око питања миграната, амбасадор наглашава да се јасно види да је ЕУ у том погледу већ годинама беспомоћна. „Брисел је пао на испиту из самоодбране. Јаку ЕУ могу да чине само јаке државе чланице, тако да би било глупо Бриселу препустити још више правних овлашћења држава чланица, нарочито кад се може видети да оне дају корисне одговоре на историјске изазове”, оцењује амбасадор Пинтер.

На констатацију да је Мађарска предузела најозбиљније мере у ЕУ за заустављање миграната изградивши чврсту ограду, што је понегде наишло и на осуде, амбасадор истиче да се у Мађарску може ући само ако се поштују закони, чиме Будимпешта не крши међународна правила, него их поштује. „Кад је 2015. године избегличка криза на такозваној западнобалканској рути почела да достиже врхунац, влада Мађарске је донела јасну одлуку: биће верна својим обавезама и уз поштовање шенгенских и даблинских правила заштитити безбедност својих грађана. Због неспособности Брисела, на Мађарску је пала одговорност одбране својих и спољних граница ЕУ. Наша држава је овај задатак успешно обавила и обављаће га и у будућности”, каже амбасадор.

У току је правни надзор над Мађарском због тога што не жели да прими мигранте.

Наш став је веома јасан. Ми смо понудили решење још 2015. и сада схватамо да све више лидера чланица ЕУ прихвата нашу понуду. Сигуран сам да ћемо релативно брзо наћи решење, јер је већ сасвим јасно да су илегалне миграције веома опасна ствар.

 

Шта је ваш предлог?

Ми смо понудили решење у три тачке. Прво је потребно обезбедити већу пажњу спољним границама ЕУ. Потом, обезбедити подршку земљама из којих мигранти долазе и, треће, обезбедити пунктове на границама ЕУ, јер ту треба да контролишемо миграције а не у ЕУ.

Какав би савет Мађарска могла да да Србији поводом балансирања између европских интеграција и националног суверенитета у овој „нереформисаној” Европи?

По мом мишљењу, српска страна треба да настави да води досадашњу рационалну зрелу политику. Што значи да Београд, по питању поступања у вези са мигрантском ситуацијом, у највећој могућој мери треба да се консултује са Бриселом и државама чланицама ЕУ, али треба да узме у обзир своје интересе и безбедност својих грађана.

У Србији се с посебном пажњом прате акције против Џорџа Сороса у Мађарској. Шта у суштини Мађарска замера свом америчком сународнику?

Постоји Соросов план о томе како претњама навести државе да примају мигранте. У Европи желе да казне оне који не желе да примају илегалне мигранте. За разлику од тога, мађарска влада жели да однесе помоћ тамо где се проблем догодио, а не да овде доводи масу илегалних миграната. Према нашем мишљењу, лоша политика је звати још више људи да дођу у ЕУ, не смеју се подстицати људи, којих у околини Европе има око 30 до 35 милиона, да крену ка Европи. Уместо тога, треба помоћи оним државама које се већ брину о избеглицама.

Како конкретно изгледају те Соросове акције?

Мрежа Џорџа Сороса непрекидно напада Мађарску и путем разних канала подржава настањивање миграната у Европи. После помпезног пријема Џорџа Сороса у Бриселу, на интересантан начин су све европске институције наставиле притисак на Мађарску и централноевропске државе да примају илегалне мигранте. Соросов план је, међутим, супротан интересима Мађарске, зато је потпуно свеједно какав притисак желе да врше на нас, какве ће извештаје прихватити Европски парламент, јер мађарска влада узима у обзир искључиво безбедност Мађарске и њених грађана.

Може ли мађарски потпис на уговору о продужењу „Турског тока” преко мађарске територије да изазове нове проблеме из ЕУ?

Мађарска је заинтересована да диверсификује своје изворе енергије. Зато је и подржавала пројекат „Јужни ток”, а после његове пропасти тражила је друга решења. Реализација „Турског тока” је веома важан енергетски циљ за нас. Уколико Европска комисија има примедбе на кораке неких земаља чланица ЕУ, она на одређен начин и у догледно време указује на то. Уколико дође до тога, Будимпешта ће о томе преговарати са Бриселом, како би се ситуација решила.

С обзиром на проблеме које може да има са Бриселом, Мађарска храбро наступа поводом „Јужног тока”.

Није само Мађарска храбра у вези са „Јужним током”, него и Србија. Имамо заједнички интерес што се тиче „Јужног тока”, јер и Мађарска и Србија добијају гас од Русије преко Украјине и тренутно не знамо шта ће бити с тим гасоводом после 2019. године. Мађарска је радила много да нађе најбоље решење за диверсификацију природног гаса. Ми смо изградили интерконекторе са Румунијом, Словачком и Хрватском и, наравно, наш интерес је да имамо више могућности за диверсификацију гаса из више земаља. Али нам нико није говорио о томе како можемо да добијемо природни гас из неке друге земље а не Русије.

Шта мислите о томе што Пољска купује течни гас из САД?

Пољска, као водећа међу земљама централне Европе, традиционално је један од најважнијих савезника Мађарске. Моја држава је заинтересована да Пољска има стабилно и сигурно снабдевање енергијом, а појава течног гаса у пољском снабдевању може само да допринесе јачању енергетске сигурности те земље.

Ипак је цена различита?

Наравно, чини ми се да је течни гас мало скупљи него природни, али тренутно ни Пољска нема другу могућност него да добија гас из Русије. Значи да треба да обрати већу пажњу на диверсификацију природних ресурса.

Имате проблем са ЕУ и у вези са високим образовањем, где је у први план избио Соросов универзитет. Хоћете ли наћи решење?

Морамо да нађемо решење и за ово питање. У Мађарској не постоји само Соросов универзитет као инострани, него имамо енглески, амерички, немачки, све скупа њих 28. Искрено речено, само је Соросов универзитет изражавао протест против овог закона. Занимљиво је да се ниједан други инострани универзитет који послује у Будимпешти није јавио нашој влади да то за њега представља проблем. Али ја сам сигуран, као и у другим темама, да је наша влада спремна да преговара.

 

Морамо одбранити Европу од најозбиљније претње

„Одговор на изазов миграције није да милионе илегалних миграната пустимо без контроле и мимо важећих шенгенских правила. Поред тога што озбиљно оптерећује систем социјалне заштите у одређеним земљама, то представља и огроман безбедносни ризик. Западна Европа је на својој кожи осетила непосредне и негативне последице илегалних имиграција по своју безбедност и стабилност. После терористичког напада у Паризу 2015. године, у Европи је изведено још 15 великих терористичких напада, у којима је погинуло 315 људи и око хиљаду их је повређено. Крајње је време да се европске институције у Бриселу коначно позабаве стварним питањима, да се суоче са стварним проблемима и да на тај начин почну да решавају и претњу од тероризма. Треба учинити све да одбранимо Европу од нове и до сада најозбиљније претње. Досадашња искуства показују да су покушаји за интеграцију у западне земље неуспешни, а сам процес генерише корените промене у култури одређене земље”, каже амбасадор Пинтер.


Коментари1
fc202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
Сто пута сам ваљда написао да ми Срби треба да се фокусирамо на сарадњу са Мађарима, Грцима, Бугарима ... суседним народима који су нама слични по броју али и државном историјском трајању. Ми трошимо превише енергије на јалове и исцрпљујуће "југословенске бриге" у којима смо увек "хегемони", негативнци и слично ... Зато треба истицати позитивне детаље из историје (као на пример да су Свети Сава и мађарски краљ Андрија помирили наша два народа на месту где је манастиру Ковиљ и да је тај мир трајао све 1848). Дакле, - ми смо више од 600 година непрекидно били савезници. То је јако велико трајање. Због разлике у језику постоји нека врста зида између Мађара и Срба, али ова два народа су сличнија него што људи то на први поглед виде. Кад засвирају тамбураши, - па кад се наточи кадарка (која је заправо скадарка) - то се тако лепо види.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља