уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Два брата одужише дуг према отаџбини

Аутор: Олга Јанковићпетак, 18.08.2017. у 21:12
Хаим Давичо (Фото: „Споменица погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”)

„Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина, вели наша Библија”, прибележено је за потоње генерације у „Споменици погинулих српских Јевреја у Балканском и Светском рату”. Потомци Срба мојсијеваца написаше још и да су Јевреји, од када су напустили своју рођену груду, били кроз сва времена добри грађани, свуда куд их је водио пут историје.

Тако је то било и јесте и у земљи Србиновој, у којој су Јевреји радили у миру на подизању општенародног благостања и борили се за време ратова, раме уз раме, храбро, поред своје браће Срба.

Било је Јевреја српских ратника још у српско-турским ратовима 1876–1878. године, али је љубав Јевреја за српску земљу дошла до пуног изражаја у балканским и Првом светском рату, када су као грађани и војници, стари и млади, примили своју дужност искрено и са самопрегором. Часови туге и бола, немаштине и изгнанства, као и часови радости и славе, победе и тријумфа, при повратку у ослобођену, проширену, славом овенчану и уједињену отаџбину били су заједнички свима, без разлике.

Међу њима памте се и браћа Давичо, два Хаима, обојица из чувене и отмене породице, која је давала истините родољубе. Од ране младости васпитавани су у спартанском духу, а кућа и школа дали су им породичну културу и солидну спрему.

Хаим М. Давичо је био резервни пешадијски капетан, командант 1. батаљона Седмог пешадијског пука трећег позива, његов брат од стрица Хаим И. Давичо, српски наредник, иначе настањен у Бечу, долази у Србију и учествује у борбама на Ади Циганлији, где бива контузован, али учествује у свим даљим борбама против непријатеља све до општег повлачења 1915. године. У Љум-кули бива заробљен, али се и ту истиче српским родољубљем и моралним отпором према непријатељу до те мере да га, као заробљеника, непријатељске власти осуђују на смрт. Казна му је у последњем тренутку преиначена на присилни рад под земљом.

Хаима М., којег је по наводима из Споменице одликовао челични карактер и интелигенција, борио се још у балканским ратовима, као пуковски ађутант и заменик команданта батаљона, а из Великог рата остаде упамћен по противнападу са својим батаљоном да би ослободио друга два своја пука које су Аустријанци заробили.

Многобројна аустријска војска напала је да пробије српски фронт Космајске положаје, које су бранили, храбро и упорно наши трећепозивци. Неколико батаљона је делом било избачено из строја, а делом заробљено. Тада је Хаиму М. поверен тежак, частан задатак – да вештим маневрисањем успори брзо непријатељево напредовање, до доласка помоћи.

Са Давичом на челу батаљона, непријатељ је одступио у нереду, а наши заробљени батаљони су спасени, бележи Споменица. Храбри командант наступао је све даље, предводећи лично своје људе и кад је победа била сигурна, у последњим борбама Хаим М. пада изрешетан непријатељским куршумима на Равном гају 25. новембра 1914. године. Привремено је сахрањен у Младеновцу, одакле су његове кости пренесене у Београд и положене на Јеврејском гробљу, у ратничкој парцели.


Коментари4
f1b49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle Petrovic
Nastavak...I ne samo to, tu nije kraj katastrofi i propasti koje su nasa pokvarena vlastela doneli nama. Nisu samo Srbi stradali u tom ratu (koga je nasa pokvarena vlastela inicirala), mada su oni mozda najvise stradali procentualno. I drugi su stradali u opstoj konflagraciji. Nemci, Austrougari, Britanci, Francuzi -- svi su oni izgubili milione ljudi uz velika razaranja. AU se raspala i izgubila Vojvodinu. Pa je mozda to imalo uticaj na specijalnu mrznju koju su oni ispoljili u 2. sv. ratu prema nama (100 za 1, NS racije i guranje pod led Dunava, itd.). U medjuvremenu je ta nasa pokvarena elita iscenirala atentat na hrv. poslanike u skupstini u sred bela dana, pa se iz toga izrodili hrv. ekstremizam, NDH, Jasenovac. Ovde govorim o uzrocima, ne o opravdavanju necega sto se ne moze opravdati. A uzrok svih propasti koje su zadesile ovaj narod je nasa pokvarena elita i njena dela, usmerena na sopstvenu korist a na nasu stetu. I sad, mi nesto "dugujemo" toj eliti, tj. otadzbini?
Anabela
Potrebno je da se u Zagrebu usvoji Rezolucija o osudi genocida nad Srbima u NDH. Zbog dobrih odnosa i buducnosti. Tuzno je da neko misli kako je neka tamo elita svojim odlukama mogla da motivise genocid i masovne zlocine protiv Srba pocinjene u XX veku. Ante Starcevic je pisao bolesnu, rasisticku ideologiju hrvatskog klero-nacizma jos u XIX veku, poectkom XX veka su po Zagrebu demolirane radnje Srba, pa su tamo neki zlocinci iz Zagrebackog korpusa, vraijeg ili kako se vec zvao, poubijali su silne civile po Macvi jos 1915. Genocid iz IISR da ne pominjemo, zatim izbacivanje Srba kao konstitutivnog naroda iz Ustava, pa proterivanje civila i danas pokusaji kulturnog cenoid i dokazivanja da Srba nije ni bilo u Hr. Jer onda bi izgledalo kao da Srbi nisu ni ubijani. Istina je da nema te elite iza koje bi mogao da se sakrije genocid, pa da se ona optuzi.
Препоручујем 5
sa strane
Dragi gospodine, napisite svoje pravo ime, ova sarada vam nije potrebna. I nije nikakva sramota ne biti Srbin, sramota je lazno se predstavljati.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља