среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:56

Одлазе лекари али и занатлије

Синдикалци тврде да ће списак оних који траже посао у Србији временом бивати све краћи
Аутор: Александар Микавицапетак, 18.08.2017. у 21:28
За поједине послове морамо да узимамо раднике из иностранства (Фото Т. Јањић)

Ми­ни­мал­на це­на ра­да у Ср­би­ји у по­след­њих се­дам го­ди­на по­ве­ћа­на је све­га 35 ди­на­ра, та­ко да да­нас из­но­си 22.620 ди­на­ра. По­сле­ди­це ду­го­го­ди­шње ни­ске ми­ни­мал­не за­ра­де по­ста­ју све ра­зор­ни­је по дру­штво, упо­зо­ра­ва­ју јав­ност из Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та Ср­би­је. Не­бој­ша Ата­нац­ко­вић, пред­сед­ник Уни­је по­сло­да­ва­ца, ре­као је не­дав­но за наш лист да је 68 од­сто ис­пи­та­них у њи­хо­вој ан­ке­ти из­ја­ви­ло да се ни­су сте­кли усло­ви за по­ве­ћа­ње са­да­шње ми­ни­мал­не сат­ни­це ко­ја из­но­си 130 ди­на­ра. Они ко­ји при­ста­ју на по­ве­ћа­ње ми­ни­мал­ца од по­чет­ка ја­ну­а­ра 2018, сма­тра­ју да ми­ни­мал­на сат­ни­ца не мо­же би­ти ве­ћа од 140 ди­на­ра. 

– Ако ов­да­шњи ка­пи­та­ли­сти на­ста­ве да шкр­та­ре на пла­та­ма за­по­сле­них и ако др­жа­ва на­ста­ви да их по­др­жа­ва у то­ме, Ср­би­ја ће оста­ти без рад­не сна­ге мно­го ра­ни­је не­го што не­ки ми­сле – ука­зу­је Зо­ран Ми­хај­ло­вић, се­кре­тар Ве­ћа Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та.

Ова син­ди­кал­на цен­тра­ла обра­ти­ла се јав­но­сти са­оп­ште­њем ко­је по­чи­ње пи­та­њем: „До­кле ће срп­ски рад­ник да бу­де нај­ма­ње пла­ћен у Евро­пи”. 

Ми­хај­ло­вић ка­же да је „ово већ по­ста­ло опа­сно по др­жа­ву и на­ци­ју”.

Пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић је, по­сле пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра о ин­ве­сти­ци­ји аустриј­ског про­из­во­ђа­ча ра­све­те „Цум­то­бел” у Ни­шу кра­јем про­шлог ме­се­ца, из­ја­вио да се Ср­би­ја у по­је­ди­ним за­ни­ма­њи­ма већ су­сре­ће с не­до­стат­ком рад­не сна­ге и да за по­је­ди­не по­сло­ве мо­ра­мо да узи­ма­мо рад­ни­ке из ино­стран­ства. На гра­ди­ли­шту ис­точ­ног кра­ка Ко­ри­до­ра 10 Ву­чић је по­звао мла­де да упи­су­ју за­на­те, јер су Ср­би­ји по­треб­не за­на­тли­је, али је ре­као и то да ће тим рад­ни­ци­ма мо­ра­ти да се да­ју ве­ће пла­те.

Ре­пу­блич­ки за­вод за ста­ти­сти­ку не рас­по­ла­же по­дат­ком о бро­ју за­по­сле­них ко­ји при­ма­ју ми­ни­мал­ну за­ра­ду, ре­че­но је „По­ли­ти­ци”. У Ср­би­ји је ре­ги­стро­ва­но око два ми­ли­о­на за­по­сле­них, а са­мо­стал­ни син­ди­ка­ти твр­де да око 300.000 при­ма ми­ни­ма­лац.

Ди­рек­тор На­ци­о­нал­не слу­жбе за за­по­шља­ва­ње (НСЗ) Зо­ран Мар­ти­но­вић из­ја­вио је за Тан­југ да је на еви­ден­ци­ји ове др­жав­не слу­жбе око 638.000 осо­ба ко­је тра­же по­сао, што је нај­ма­њи број не­за­по­сле­них у по­след­њих 25 го­ди­на. Он оче­ку­је да ће зва­нич­ни по­да­ци за дру­ги квар­тал по­ка­за­ти да је сто­па не­за­по­сле­но­сти ни­жа од 13 од­сто, јер би се на тај на­чин Ср­би­ја при­бли­жи­ла европ­ском про­се­ку ко­ји је ис­под 10 од­сто. 

И син­ди­кал­ци твр­де да ће спи­сак НСЗ са име­ни­ма оних ко­ји тра­же по­сао вре­ме­ном би­ва­ти све кра­ћи. 

– Али не за­то што ће ин­ве­сти­то­ри на­гр­ну­ти у Ср­би­ју, не­го због то­га што мла­ди љу­ди не­ће да ра­де за пла­ту од ко­је не мо­же да се жи­ви – ка­же Зо­ран Ми­хај­ло­вић. – Од­ла­зе нам ле­ка­ри, ме­ди­цин­ске се­стре, ин­же­ње­ри ра­зних спе­ци­јал­но­сти, али и ква­ли­фи­ко­ва­ни рад­ни­ци. Европ­ска еко­но­ми­ја ви­ше ни­је у кри­зи. Та­мо их ра­до при­ма­ју, јер су спо­соб­ни и шко­ло­ва­ни, ла­ко сти­чу но­ва зна­ња. 

Ср­би­ји би по­сле 2040. го­ди­не мо­гло да не­до­ста­је од 80.000 до 100.000 рад­ни­ка, ука­зао је не­дав­но еко­но­ми­ста Иван Ни­ко­лић, уред­ник бил­те­на „Ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и трен­до­ви” Еко­ном­ског ин­сти­ту­та. По ње­го­вој ра­чу­ни­ци, због исе­ља­ва­ња и сма­ње­ног при­ра­шта­ја, са уме­ре­ним по­ве­ћа­ва­њем бро­ја за­по­сле­них и ци­ља­ним еко­ном­ским ра­стом од че­ти­ри од­сто, сто­па не­за­по­сле­но­сти у 2020. го­ди­не спу­сти­ће се на 11,5 од­сто, а 2027. ис­под шест од­сто.

Пре­ма Ан­ке­ти о рад­ној сна­зи, ко­ја ва­жи за нај­о­бу­хват­ни­ји и је­ди­ни ме­ђу­на­род­но упо­ре­ди­ви ин­стру­мент за пра­ће­ње кре­та­ња на тр­жи­шту ра­да, број не­за­по­сле­них са про­шло­го­ди­шњих 489.400, до 2025. го­ди­не сма­њи­ће се на 369.200 рад­ни­ка, а 2033. на ис­под 100.000. 

– Већ од 2027. ула­зи­мо у озбиљ­ну кри­зу, ка­да не­ће­мо има­ти до­вољ­но рад­не сна­ге за да­љи еко­ном­ски раст – ка­же Ни­ко­лић. – Ако би­смо за­др­жа­ли по­сто­је­ћу при­вред­ну струк­ту­ру, због ве­ће тра­жње у од­но­су на по­ну­ду рад­не сна­ге раст над­ни­ца био би ве­ћи од ра­ста ин­фла­ци­је, што би се не­га­тив­но од­ра­зи­ло на кон­ку­рент­ност на­ше при­вре­де и успо­ра­ва­ње ње­ног ра­ста.

 


Коментари48
a6122
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan M. Mišković, sociolog
Članak pod naslovom "Odlaze lekari ali i zanatlije", počinje rečenicom: "Minimalna cena rada u Srbiji....". Budući da je Srbija kapitalistička zemlja odnosno društvo, početak navedene rečenice je neodgovarajući. Zašto? Zato što se u kapitalizmu ne plaća rad nego radna snaga. Radnik ne prodaje kapitalisti svoj rad nego svoju radnu snagu. Ako se tvrdi da se plaća rad, kao što je tvrdila klasična engleska politička ekonomija (A. Smit, D. Rikardo..), to je prevara. Čovek koji je to primetio i našao izlaz iz ovog ćorsokaka bio je Karl Marks. (Videti Marksovu studiju "Najamni rad i kapital" i Engelsov Uvod za tu studiju napisan davne 1891. godine).
Mirko Rajkovic
Imamo najvece razlike u Evropi, a takodje i najveca zahvatanja iz minimalca i nizih plata u Evropi. Takva situacija je duboko nehumana ali i nepatriotska i pod hitno je treba promeniti.
Banja
Ako iko bude spasio Srbiju biće to mudraci iz komentatorske sekcije :) čitaš i kao u kristalnoj kugli vidiš jasna i jednostavna rešenja, kao recimo oduzimanje pasoša ako nekom padne na pamet da emigrira jer ne može da se zaposli jer mora prvo da vrati pare od studiranja ali opet nema odakle jer ne može da se zaposli pa mu ostaje da emigrira da zaradi al ne može jer nema pasoš...
Petar
Jednu stvar nikako ne razumem. Kako poslodavci ne shvataju ne samo da će ostati bez radne snage već će ostati i bez ljudi kojima mogu da prodaju svoje proizvode i usluge. Što se tiče tvrdnje da je ekonomija EU izašla iz krize. Ako je to tačno zašto onda Evropska centralna banka ne prestane sa upumpavanjem novca u sistem? I zašto ne podignu referentnu kamatnu stopu?
Zorka Papadopolos
Poslala sam vam komentar ranije na temu odlaska skolovanih u inostranstvo, niste ga objavili, jer je bio pesimisticki? Ni lekari ne stvaraju profit, pa ni zanatlije, obe profesije su, naravno korisne, ali ne i produktivne. Srbija mora da proizvodi za izvoz, da zaradi novac, da bi mogla da placa uvoz i usluzne delatnosti. Politicari se za to ne bore, jer samo zadovoljavaju zelje glasaca, a glasaci ocigledno ne zele sebi samima dobro, i zato nam je tako. Jutros sam, slucajno ustala mnogo rano i uz dorucak slusala dva pedagoga koji su pokusali da objasne Nemcima zasto obrazovanje malo utice na povecanje produktivnosti. Pomenuli su i fantasticne profile masovnog studiranja `socijalne pedagogije' i `psihologije', pod znakom navoda, jer su to cinicne discipline u odnosu na povecanje drustvenog produkta. Ako bogata Nemacka nece vise da podstice takvo skolstvo `po cefu' studenta, sta je ostalo Srbiji?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља