уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:37
АНКЕТА: КО СУ НАЈУТИЦАЈНИЈИ СВЕТСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ

Допринос лингвисте Чомског

О ње­го­вом по­ли­тич­ком ан­га­жма­ну свет­ска јав­ност се ин­фор­ми­ше још од ви­јет­нам­ског ра­та, јер од та­да кри­ти­ку­је аме­рич­ку спољ­ну по­ли­ти­ку
Аутор: Рај­на Дра­ги­ће­вић петак, 18.08.2017. у 22:00
Д.Стојановић

Иако се оче­ку­је да ин­те­лек­ту­ал­ци ко­ји су успе­шни у на­у­ци или умет­но­сти ко­јом се ба­ве бу­ду но­си­о­ци по­ли­тич­ког и дру­штве­ног жи­во­та сво­је за­јед­ни­це, у ствар­но­сти се то рет­ко де­ша­ва. Што су ве­ћи за­љу­бље­ни­ци у свој по­сао, ови љу­ди су све ду­бље за­ро­ње­ни у ње­га, а све ма­ње за­ин­те­ре­со­ва­ни за јав­ни жи­вот.

Ме­ђу лин­гви­сти­ма ко­ји су на­пра­ви­ли озбиљ­ни­је про­до­ре у сво­јој на­у­ци го­то­во да не­ма оних ко­ји су у ши­рој јав­но­сти по­зна­ти као ути­цај­ни ин­те­лек­ту­ал­ци. Је­дан од њих, мо­жда и је­ди­ни ко­ји је ус­пео да при­ву­че па­жњу и на­уч­не за­јед­ни­це и ши­ре јав­но­сти, је­сте Но­ам Чом­ски.

О ње­го­вом по­ли­тич­ком ан­га­жма­ну свет­ска јав­ност се ин­фор­ми­ше још од ви­јет­нам­ског ра­та, јер од та­да кри­ти­ку­је аме­рич­ку спољ­ну по­ли­ти­ку. Срп­ској јав­но­сти по­знат је као је­дан од ин­те­лек­ту­а­ла­ца ко­ји су се 1999. го­ди­не ус­про­ти­ви­ли бом­бар­до­ва­њу Ср­би­је. Го­ди­не 2003. иза­бран је за ино­стра­ног чла­на Оде­ље­ња дру­штве­них на­у­ка СА­НУ. 

Ме­ђу­тим, ван ака­дем­ских кру­го­ва, по­себ­но ван оних нај­у­же струч­них, ни­је до­вољ­но по­зна­то ко­ли­ко је Но­ам Чом­ски зна­ча­јан као лин­гви­ста. Обич­но се на­гла­ша­ва ко­ли­ко је ва­жно да се на­уч­ник за­ин­те­ре­су­је за жи­вот ши­ре за­јед­ни­це, а ма­ло се го­во­ри о то­ме ко­ли­ко је ва­жно на по­пу­ла­ран на­чин при­бли­жа­ва­ти ши­рој јав­но­сти ре­зул­та­те на­уч­ног ра­да чу­ве­них на­уч­ни­ка. По­пу­ла­ри­за­ци­јом на­уч­них ре­зул­та­та за­јед­ни­ца се пре све­га кул­ту­ро­ло­шки уз­ди­же, али и про­на­ла­зи мо­де­ле у фор­ми­ра­њу соп­стве­не иде­о­ло­ги­је и по­гле­да на свет, про­све­ћу­је се и са­зре­ва. Ко­ли­ко је ва­жно да на­уч­ник при­ђе јав­ном мње­њу и да га упо­зна и раз­у­ме, то­ли­ко је ва­жно ра­ди­ти и у обр­ну­том сме­ру – омо­гу­ћи­ти јав­ном мње­њу да упо­зна и раз­у­ме на­уч­ни рад ис­так­ну­тих на­уч­ни­ка. 

Но­ам Чом­ски је сту­ди­рао лин­гви­сти­ку, фи­ло­зо­фи­ју и ма­те­ма­ти­ку и ка­да је имао са­мо 29 го­ди­на, а то је би­ло да­ле­ке 1957. го­ди­не, на­пи­сао је сво­ју чу­ве­ну књи­гу Син­так­сич­ке струк­ту­ре, у ко­јој је пред­ста­вио кон­цепт ге­не­ра­тив­не гра­ма­ти­ке и унео ре­во­лу­ци­ју у лин­гви­сти­ку. 

Је­дан од зна­чај­ни­јих на­уч­них до­га­ђа­ја 20. ве­ка би­ла је де­ба­та из­ме­ђу Жа­на Пи­ја­жеа и Но­а­ма Чом­ског, ко­ја је би­ла упри­ли­че­на 1975. го­ди­не у око­ли­ни Па­ри­за. Ко­ли­ко је оп­се­жна и оп­ште­у­ти­цај­на она би­ла, по­ка­зу­је чи­ње­ни­ца да су обо­ји­ца на­уч­ни­ка укљу­чи­ла у сво­је ти­мо­ве лин­гви­сте, пси­хо­ло­ге, би­о­ло­ге, ма­те­ма­ти­ча­ре, фи­зи­ча­ре итд. При­ме­ће­но је да су пр­ви пут ис­так­ну­ти пред­став­ни­ци тзв. „ме­ких“ на­у­ка ус­пе­ли да ин­спи­ри­шу и укљу­че у рас­пра­ву пред­став­ни­ке „твр­дих“ на­у­ка, по­пут би­о­ло­ги­је или ма­те­ма­ти­ке. Њи­хов су­срет оце­њен је као „мо­дер­на ре­ин­кар­на­ци­ја де­ба­те из­ме­ђу кла­сич­них фи­ло­зо­фа“. Је­дан од ор­га­ни­за­то­ра де­ба­те сво­јим за­па­жа­њем опи­сао је срж ње­ног то­ка: „Ка­да се­би по­ста­вим све­о­бу­хват­но пи­та­ње ’шта то чи­ни чо­ве­ка чо­ве­ком’, ја­сно је да је то де­ли­мич­но ње­гов ге­ном, а де­ли­мич­но ње­го­ва кул­ту­ра. Али ко­ја су ге­нет­ска огра­ни­че­ња кул­ту­ре?“ Ова де­ба­та је, да­кле, пре­ко раз­ли­чи­тих при­сту­па је­зи­ку и са­зна­њу, отво­ри­ла и фун­да­мен­тал­на пи­та­ња, као што је про­блем шта то чо­ве­ка чи­ни чо­ве­ком и да ли је ути­цај на­сле­ђе­ног ја­чи од ути­ца­ја сте­че­ног. 

Зна­чај лин­гви­стич­ких схва­та­ња Чом­ског не­за­о­би­ла­зан је и да­нас, иако са­вре­ме­на лин­гви­сти­ка све ма­ње ис­пи­ту­је уро­ђе­не и уни­вер­зал­не је­зич­ке струк­ту­ре, а све ви­ше оне ко­је су по­сле­ди­ца сре­ди­не и кул­ту­ре на је­зик. Ипак, ути­цај Чом­ског на на­уч­ни­ке раз­ли­чи­тих ин­те­ре­со­ва­ња ши­ром све­та био је не­пре­ва­зи­ђен у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка. Из­ван­ред­на на­уч­на би­о­гра­фи­ја ни­је га спу­та­ва­ла да се ак­тив­но укљу­чи и у дру­штве­ни жи­вот и да и на том по­љу оста­ви не­за­о­би­ла­зан траг.


Коментари3
a1686
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beka
Koleginica je poznata siroj javnosti samo po pateticnom pismu mladima. Zasto je njeno misljenje vaznije od misljenja akademika, na primer. Ili istaknutih naucnih radnika i umetnika. Ne budite inertni, pitajte one koji zaista misle.
Rale P.
A sto se izbora anketiranih tice, i oni, svojim izborima, kreiraju stereotipe. Pitali ste novinare,politicare i univerzitetske botove, tako da su odgovori predvidivi. Budite malo inventivniji.
Kaca
Da se vi gospodo drzite zaista Comskog, svet bi izgledao drukcije. Ali,na zalost...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља