четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:04
ЗЕЛЕНА ПЛАНЕТА

Прети опасност да ће Арктик остати без леда

Од 1979. године, откада се сателитски прати стање на Арктику, сваке године нестане око 88.000 квадратних километара леденог покривача, што одговара површини Србије
петак, 18.08.2017. у 22:00
Уколико им нестане природно станиште може се очекивати да поларни медведи изумиру за две до пет деценија (Фото Ројтерс)

Сваког лета климатолози, капетани бродова, као и Инуити (групе народа које живе на обалама Северног леденог океана) – пријављују да се ледени покривач на Арктику стално смањује. Не тако давно, чак и током лета, ово подручје било је покривено дебелим слојем леда и недоступно да се до њега дође морским путем. Сада фински ледоломац „Нордика”, са капацитетом од 13.000 тона, може да остане беспослен. Како се све више топи лед, тако овај брод плови својим путем без икаквог напора. Дјук Шнајдер, навигатор, чији је задатак да наводи пловидбу кроз опасне воде, каже да је некада лед на овом месту био дебео неколико метара. „Прошле године, на пример, одређена места била су потпуно покривена ледом, а сада се потпуно истопио, тако да је чак и мореуз Меклинток био комплетно без леда – што се веома, веома ретко дешава”, истиче навигатор Дјук Шнајдер.

Сателитско праћење од 1979. године показује да се ледени покривач на Арктику сваке године смањи за око 88.000 квадратних километара, што је, на пример, једнако површини Србије, преноси Танјуг информацију Гласа Америке.

Научници кажу да то смањење не може да се заустави чак иако земље које су потписале Париски климатски споразум 2015. остваре своја обећања да ће глобално загревање држати на нивоу испод два степена Целзијуса. „Арктик се топи по стопи од око два и по процента по деценији, ако гледамо нивое из маја, и око 10,4 процента по деценији у августу”, истиче климатолог Ендру Вивер.

Неки виде и одређене предности. Некада вечно замрзнути северозападни пролаз из северног Атлантика до северног Пацифика сада је отворен лети, што дозвољава пловидбу бродовима за крстарење, рибарским и трговачким бродовима који доносе робу локалним заједницама.

Међутим, негативне последице могле би да буду дугорочне. „Може да се развије туризам када ће људи долазити крузерима да виде поларне медведе који неће бити ту за 20 или 50 година”, каже стручњак за климатске промене Мајкл Бајерс. Научници кажу да ће, ако се овај тренд настави, и већина деце Инуита ускоро редовно имати лета без леда, а можда – и зиме без леда.


Коментари0
30bda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља