субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Заборављени бункер ЈНА у Скопској Црној Гори

На једном зиду у тунелу стоји и година изградње - „1954 работено”, а мештани тврде да су такозвану „скривницу” градили затвореници
недеља, 20.08.2017. у 14:11
(Фото Танјуг/Чедомир Петарић)

Куманово - У Скопској Црној Гори, у шуми изнад села Бањане, близу манастира Светог Илије, скривена дрвећем и растињем, уз једну литицу, стоји трошна, неугледна овчарска колиба.

Само место није баш лако наћи, треба ићи уским, стрмим путићем уз планину, а и густо растиње и дрвеће отежавају погледе на ту бршљаном обраслу колибу, која је заправо - параван за улаз у командни бункер, који је ЈНА градила педесетих година прошлог века.


(Фото Танјуг/Чедомир Петарић)

Та, како је мештани зову - скривница, случајно је откривена 2012. године, а како су за Танјуг рекли мештани Златко Вујић, Кира Ангеловски и Љубиша Коларић, те године су, сасвим случајно, стали аутомобилом релативно близу и из радозналости пришли неугледној колиби и - имали су шта и да виде.

Колиба је скривала тешка, метална, наранџаста врата, попут подморничких, која отварају улаз у подземни војни бункер, тунел са ходницима попут лавиринта и кабловима за телефон, телеграф, као и цевима за вентилацију.

То је било некада, а од како је „скривница” откривена, долазили су разни „посетиоци”, који су „очистили” скоро све из бункера, те сада, у шта се уверио и репортер Танјуга, осим голих зидова, и по ког заосталог прекидача или кабла, нема ништа више.

Ипак, сам бункер је ванредно занимљив, а први утисак је огромна разлика у температури, са спољних 40-ак степени, у бункеру је веома хладно, тешко да је више од 13 степени. Са некада снежно белих зидова капље вода, конденз, бетонски под је мокар, клизав, а јако се осећа и мемла, устајали, хладни ваздух.

Ходник-тунел води у тотални мрак, а цео амбијент прилично језиво делује, као да је из хорор филмова, те храбро укључујемо лампе на мобилним телефонима и са нашим водичима крећемо у обилазак.



(Фото Танјуг/Чедомир Петарић)

Постојање тог објекта некада је била врхунска војна тајна, а, од када је откривен, нажалост, скоро све је однето из њега, покрадено. Сав намештај, апарати, техника, па и каблови телефона, телеграфа, те цеви за вентилацију, као и тешка, преградна метална врата, попут оних на сефовима, или подморницама, све је однето током протеклих неколико година.

Мрачни, мокри, једва осветљени тунел рачва се на два крака, крећемо десно клизавим ходником, на зидовима држачи, остаци некадашњих телефонских и телеграфских линија, а по поду, по која згужвана конжерва пива, опушци, докази неких ранијих долазака радозналаца, или „скупљача секундарних сировина”.

У бункеру, који заиста наликује на лавиринт, има око девет соба и одаја различите величине, које повезују наизглед потпуно исти ходници, а у једном стоји бетонски лавабо са цревом за воду, бар оно што је остало од њега. Одаје су потпуно „почишћене”, нема ничега у њима, тек у једној има остатак телефонског кабла и прекидач за вентилацију, те се њихова намена не може ни назирати.


(Фото Танјуг/Чедомир Петарић)

Након неколико завијања ходника, наилази се на веома низак пролаз, до метар висине, где постоје шарке, дакле, постојала су и ту тешка метална врата, а тај тунел води до степеница и отвора за излаз у случају опасности, кроз који је провучена и цев вентилације.

У испусту тог отвора - наравно смеће, пивске боце, конзерве, а, будући да су нам батерије телефона, једине светлости у мрачним, језивим тунелима, биле на измаку, полако смо се упутили назад лавиринтом, те нас је заиста обрадовао зрак светлости, помешан са врелим, спољним ваздухом.

На једном зиду у тунелу стоји и година изградње- „1954 работено”, а наши домаћини имају информације да су „скривницу” заправо градили затвореници, те да је она требало да буде командно место, али и да се од ње убрзо одустало и направљен је други командни штаб код села Соње на планини Водно изнад Скопља.

Према неким расположивим подацима, у старој Југославији, изграђено је 26 таквих и сличних подземних објеката, по наређењу врховног команданта маршала Тита и постојали су у свакој од шест бивших република, а у Македонији је, поред „скривнице” код села Бањане, постојао још један такав објекат, а сматра се да их у Србији има седам. (Танјуг)


Коментари2
d222f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша
Објекат који описујете није никаква "скривница" него део објекта центра везе бивше ЈНА, каквих је било више на простору бивше Југославије, а објекат је напуштен изласком ЈНА из Македоније 1992.године. А објекат на планини Водно, изнад села Горње Соње, је објекат, тј ватрени положај ракетног дивизиона противваздушне одбране, који је повремено поседан, а изграђен је током 1976 и 1977,године, заједно са приступном комуникацијом до положаја, који је имао армирано-бетонска склоништа за ракетну технику и људство ракетног дивизиона!
Dragan
Tako cemo, kada Vucic zavrsi svoj 'dijalog', da 'pronalazimo' i svoje manastire po Ahtisaristanu?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља