четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20
ДА ЛИ ЈЕ БИБЛИОГРАФИЈА ПОУЗДАН МЕТОД ВРЕДНОВАЊА НАУЧНИКА

Важан је квалитет, а не број радова

Неко дели своје резултате на више радова и објављује више пута помало… Има и оних који се договарају по принципу: ти допиши мене, а ја ћу тебе. И то води већој плати на рачун поштених научника, а све због бесмисла неопходности великог броја радова
Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 20.08.2017. у 22:00
Библиотека Опсерваторије на Звездари (Фото Тома Јањић)

Научницима у Србији плате зависе од броја бодова, односно броја радова и квалитета часописа у којима су објављени. Међутим, број радова често не говори о квалитету научника, што доводи до непоштене расподеле плата и демотивисања научника.

Зато научна заједница и тражи корените промене система вредновања истраживача у Србији, а подршку у томе имају и у развијеним земљама, где је библиометрија само једно, помоћно, а не главно средство за одређивање ранга научника.

Оно што је главни аргумент, који се може чути у јавним расправама, јесте да број радова не говори о квалитету научника, јер није могуће да сви научници објављују истом динамиком, што зависи од области и теме истраживања, Управо тај притисак да се објави што већи број радова довео је и до пораста разних облика неетичког понашања.

Битна и старост истраживача
Мајкл Џ. Курц из Харвард–Смитсонијан центра за астрофизику недавно је објавио текст на тему „поређење људи библиометријом”, у којем упозорава да је ово озбиљан посао и да може да утиче на каријере људи ако се не користе исправни инструменти за мерење. Он истиче да уколико се цитираност користи као критeријум, морају да се узму у обзир дисциплина, коауторство, године старости истраживача... Број цитата се, рецимо, удвостручује на сваких 15 година рада.

Цитирајући неке америчке научнике који се баве овом темом, Маја Косановић, дипломирани молекуларни биолог и физиолог и доктор биолошких наука, објашњава да мерење даје неку идеју на великим популацијама и у екстремним случајевима, али да се никако не може нити се сме користити за упоређивање људи.

– Нема те математике која може тачно да измери ко и колико ради и вреди. Усвету се сциентометрија користи као помоћно средство и то углавном код избора у звања. Али се скоро нигде не користи као главни критеријум за одређивање плате – наводи др Косановић.

Она додаје да је при разматрању овог проблема потребно одвојити две ствари: плату и избор у звање. И у плати улогу игра звање, али у оквиру звања плата зависи само и искључиво од бодова (број радова и у каквим су часописима објављени). Код избора у звање тај број бодова је једини одлучујући критеријум. У развијеном свету није тако, поготово не за плату.

– Неко дели своје резултате на више радова и објављује више пута помало... Неко има опрему коју други користе, па инсистира да га колеге због тога потпишу као аутора. Има и оних који се договарају по принципу: ти допиши мене, а ја ћу тебе и обоје на крају имају двоструки број радова. И то води већој плати на рачун поштених колега, а све због бесмисла неопходности великог броја радова. Сциентометрија која је постављена као једини критеријум је тако поткопала суштину бављења науком – сматра наша саговорница.

Оно на шта научници указују јесте да је библиометрија слепа – не прави никакву разлику између различитих области, тема у смислу продукције и објављивости. Да објаснимо на практичном примеру: један научник жели да одреди колико има хемикалија у одређеном воћу. Купи-измери-објави... и на крају има нпр. пет објављених радова, јер је то актуелна тема и сви желе да знају да ли је храна здрава. С друге стране, неко се бави нпр. старењем: узгаја мишеве, чека да остаре, годинама чека да му држава набави неколико антитела којима детектује промене при старењу и за исти период објављује један рад.

Или, када се неко бави средњовековним Балканом, радове ће читати само неко из земаља бивше Југославије и евентуално земаља које су окруживале некадашњу државу.

Питање језика је такође важно, нарочито за друштвено-хуманистичке науке: оно што није на енглеском неће бити измерено и неће се појављивати као библиометријски резултат, тврде научници из ових области. Доктор Александар Бошковић, професор антропологије на београдском Филозофском факултету и научни саветник на Институту друштвених наука, каже да библиометрија узима у обзир само публикације на енглеском и то у одређеним државама.

– Уколико неко објављује на португалском или шпанском, то се нигде не бележи, без обзира на то што је објављени текст већ скинуо огроман број колега. Моје текстове објављене у Бразилу библиографија не примећује – каже др Бошковић, који има 15 година предавачког искуства у Шкотској, Бразилу, Јужној Африци...

 

Ко су најцитиранији научници

Библиометрија, осим броја радова и импакт фактора часописа у којима су објављени, подразумева и цитираност научника. На „Гугл сколару” лако је проверити ранг научника, под условом да је дозволио да подаци о њему буду јавни. Претрагом ове базе, утврдили смо да је најцитиранији српски научник у свету Влатко Ведрал (око 30.000 цитата), који предаје на Оксфорду. Од научника у Србији, међу најцитиранијима су академици Иван Гутман (око 20.000), Зоран Петровић (више од 7.800) Дејан Поповић (5.900), Душан Теодоровић (5.500 цитата)... Стојан Раденовић, који је био проглашен за једног од најутицајнијих умова на свету у 2015. години по Томсон–Ројтерсу, има скоро 5.000 цитата, а на овој престижној листи за 2015. годину нашао се и Зоран Каделбург са скоро 3.000 цитата.

Врсте цитата често су предмет расправа и неспоразума. Наука познаје 1. праве цитате – код којих аутори цитирају друге ауторе, 2. аутоцитате (самоцитате) – код којих аутори цитирају своје претходне радове и 3. коцитате – код којих аутори цитирају друге ауторе с којима су писали неки ранији рад. Приликом анализе цитираности одређеног аутора сабирају се прави и коцитати, док се аутоцитати одбацују код коначног резултата претраживања.


Коментари30
721a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Stojicevic
Ima profesora i sradnika koji placaju objavljivanje radova. Rad ne mora biti nekog kvaliteta ali je potrebno izdvojiti nekoliko stotina eura i/ili poznavati recenzenta i urednika i rad se prihvata za 15 dana. Da ne govorimo o nacinu na koji pojedinci sticu naucna zvanja. Tako se desi da student doktorskih studija samo bez ijednog SCI rada prijavi i odbrani tezu i sa tim istim radom on postaje i naucni saradnik. Da ne govorimo o kategoriji M33 kojom se izjednacavaju sve medjunarodne konferencije. Pa se IEEE kongresi nose isti broj poena kao "medjunarodne konferencije i razni festivali" koje organizuju korumpirani profesori na svojim fakultetima (Vrnjacka Banja, Kopaonik, Zlatibor, itd.) a da pritom ni kotizaciju ne naplate vec nastanacuju svi iz ekipe po 7-8 radova. Da ne govorim da je u Kragujevcu odnedavno pocela da se na Masinskom fakultetu organzuje i Konferencija o kvalitetu zivota. SVAKA cast onima koji uprkos ocajnom okruzenju i losim primerima koje svakodnevno vide, istrajavaju!
obican radnik
Kvalitet je uvek bio najvazniji. Nas problem je nastao kada su kvalitet rada i kvalitet naucnika poceli da kroz "kategorizaciju" ocenjuju i procenjuju. Kategorizcija izmisljotina nasih akademika (jedan od njih je sa vise od 7800 citata). Kategorizacija iako nezakonita odredjuje plate istrazivacima. Tako redovni profesor moze imati i do 30% manju platu od vanrednog, a to najvise zavisi od "kategorije" profesori. Cemu ta kategorija, da li je bavljenje naukom boks?
Leona
@ mladi naucni radnik Skroz ste u pravu, sto sam vec pokusala da ezm uz argumente, ali Politika izgleda objavljuje komentare na jedan vrlo cudan selektivan nacin. Pristojni i konstruktivni komentari ljudi koji se ocigledno duboko razumeju u tematiku se ne objavljuju, ako se nekome ne svide (iz ko zna kog razloga).
Препоручујем 6
obican radnik
Vidi se da ste mladi naucni radnik. Kategorizacija je nezakonita. Zato je i moguce neodmereno koautorisanje na radovima. Zbog toga je i propao Verbicev Konkurs. Bez promene zakona i ukidanja "kategorizacije" nema kvaliteta. To ce se tesko menjati. Mnogima ovakva situacija u naucnoj zajednici odgovara. Mnoge redovne profesore sa punih 65. godina su Veca na fakultetima birala u naucne savetnike kako bi im se produzio radni odnos jos dve godine. U Komisijama Ministarstva rade ljudi koji bi morali da odavno budu u penziji. Mladi naucnici ovde nemaju sanse, zato i odlaze tamo gde je bolje. NAZALOST.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора
D. P.
@Radoje. To vam je lep aforizam, ali je netačan. Verovatno ne postoje naučni radovi koji su SASVIM novost. Sve počiva na prethodnim radovima drugih ljudi. Takođe, nemoguće je citirati SVE izvore našeg znanja. Ako je pak naš rad veoma citiran, to ne garantuje njegovu naučnost. Jedan moj nešto više citirani rad je trivijalan: bio je da nam kašljanje odvlači pažnju od eventualnih bolnih draži i da deluje analgetički. Nešto što je još Hipokrat znao... Ako pišete o kosmologiji, kvantnoj mehanici (Vedral) ili molekularnoj biologiji, topologiji (Gutman), to će se citirati dva do 100 puta više od nekih manje popularnih tema. Stavite u naslov "Fuzzy Sets", ili "Entropy" (kao Teodorović i neki matematičari) i bićete sigurno citirani, bez obzira šta ste napisali. Autori koje spominjem su sjajni naučnici, ali primeri govore o citiranosti uopšte. Zato postoje korekcije impakt faktora. Ali to sve se i ne može korigovati. Najzad, rešenje je prosto: svaki univerzitet ima svoje korigovane indekse.
Radoje
Naučni rad je metodološki uobličen tekst za koji se ni jednom naučnom metodom ne može utvrditi odakle je prepisan :)
Profesor metoda naučnog rada
Kvantitativni pristup radu ima dobre strane jer daje naučniku, posebno mladom, širinu u pristupu i mogućnost da više mozga, kako bi izvukao što više naučnih informacija iz seta podataka iz određenog ogleda. To nije nepoštenje. Kvalitet se vrednuje opet na osnovu kvantiteta - broj citata nekog časopisa ili naučnika. Država treba da ima transparentan i na istini zasnovan i stabilan model rangiranja naučnih radnika i to je sve. Napravi se raspon ranga i gde si tolika ti je plata i gotovo. Univerziteti imaju minimalni kriterijum, koji svakako treba pooštriti, a koji kada preskočiš ideš u dalje zvanje i raste ti plata. Što se tiče dopisivanja, postoje sledeći kriterijumi za koautorstvo: autor pisac, autor finansijer, autor izvođač ogleda, autor analizator podataka, autor tvorac hipoteze, autor mentor. Ne treba davati ovako senzacionalističke naslove, jer se okreću protiv naučne zajednice. Nadam se da sam objasnio da kvalitet je zapravo rang koji se meri kvantitetom. Profa
Naucnik
@Marko A sto je to dovelo do hiperprodukcije radova niskog kvaliteta - samo da bi ih bilo vise?! To je budalastina i potpuno suprotno cilju nauke.
Препоручујем 0
Marko
Setimo se ideje sa kojom je u Srbiji uvedeno placanje naucnika po ucinku. Tada je trebalo pokrenuti ljude na rad tj. Pisanje naucnih clanaka za naucne casopise. Sve statistike pokazuju da je u tome sistem uspeo. Problem je u nedoslednosti sistema jer revalorizacija nikada nije uradjena, a ugovorena je! Dakle, Ministarstvo krsenjem ugovora nije uradilo svoj ugovoreni deo posla, sto se negativno odrazilo na sistem I pad ucinka je vidljiv u svim statistikama. Naravno, sindikat je nastavio sa borbom za par procenata povecanja plate, nize od godisnje inflacije (i gle "cuda" uspeo je), a ovim bitnim krsenjem ugovora nije se bavio. Ministarstvo je trebalo ispostovati ugovoreno I pratiti rad, publikovanje, I na osnovu toga intervenisati adekvatnim merama kako bi uzlazni trend nastavio ili barem oscilovao sa 10% maks. Medjutim personalne promene u Ministarstvu nisu bile na nivou ovako vaznog zadatka I rezultat je vidljiv, pad za vise od 20% sa negativnim trendom.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља