четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:54
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: СВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ СРБИЈЕ (1)

Од Мачкара до Егзита и Гуче

Аутор: Данијела Вукосављевићнедеља, 20.08.2017. у 22:00
(Фото Д. Боснић)

Тек што се завршила Гуча, почео је „Бир фест”. Домаћи и страни туристи у великом броју хрле на широм света познат „Егзит”, али су чести гости и мање познатих манифестација попут разних фијакеријада, грожђенбала или фестивала фића. Према истраживању „Политике”, готово да нема града и села у Србији у којима се у току године не организује барем једна традиционална манифестација. Претрагом различитих извора премашили смо број од 1.200 фестивала, смотри, карневала…

Неки од њих нису превазишли локални карактер, поједине су добиле назив по јелу, пићу или традиционалним српским обичајима, а неки од њих су последњих година афирмисани на светској туристичкој мапи.

Према подацима које нам је доставила Туристичка организација Србије (ТОС), у нашој земљи се годишње одржава око 900 различитих светковина које су већ туристички афирмисане. С друге стране, сазнања Завода за проучавање културног развитка говоре да годишње имамо око 1.000 својеврсних фестивала.

– Без обзира на извор, чињеница је да готово да нема општине у Србији у којој не постоји макар једна манифестација. Највише их је у Војводини где је и највећи број локалних заједница које су светковине препознале као вид промоције својих специфичности. А разлике у броју проистичу из различитости у разумевању појма манифестација – каже за „Политику” др Маша Вукановић, истраживач Завода за проучавање културног развитка.

Фестивали, светковине, церемоније, ревије, смотре, сабори јесу речи које се односе на јавно манифестовање, показивање, умећа учесника те је, указује Вукановићева, и термин манифестација заправо збирна именица за различите врсте догађаја посвећених различитим темама из социоекономског, културног, уметничког и религијског живота заједница и друштва.

– Различите врсте фестивала се организују од античког доба до данас. То је време када бројне стеге свакодневног попуштају и у томе се огледа њихов значај, оне су несвакидашње прилике да се остваре различите врсте интеракција на сцени, иза сцене и испред сцене – објашњава наша саговорница.

Догађаји по којима је Србија препознатљива у региону, Европи, па и свету су свакако Гуча и „Егзит”, који су на својеврстан начин променили конкурентност наше државе у овој области. На пример, ми смо једина земља у региону која има фестивал попут Сабора трубача, који је од локалне музичке приредбе 1961. године, постао обичај и празник у српском народу, а затим највећи фестивал трубе на свету, трећи етно-фестивал по величини и један од 15 највећих фестивала на планети. Такође, у Туристичкој организацији Србије напомињу и да је новосадски „Егзит” далеко популарнији од суседног, мађарског „Сигет” фестивала.

Са косидбе на Рајцу
(Фо­то Танјуг/Оксана Тоскић)

Према појединим информацијама, „Бир фест” који уз најразличитије пивске укусе нуди и разноврсне музичке концерте, највећи је пивски фестивал у југоисточној Европи, гледано по просечној посети. Међу најпосећенијим џез фестивалима у региону је међународни џез фестивал који се одржава у Нишу – „Нишвил”. Поред њих, велику популарност бележе и Роштиљијада у Лесковцу, Врњачки карневал, „Дринска регата”, „Косидба на Рајцу”, „Хомољски мотиви” и „Љубичевске коњичке игре”.

Независно од тога да ли су локалног, регионалног или међународног карактера, да ли су по свом својству привредне, спортске, културне или туристичке, ове манифестације се одржавају током целе године. Захваљујући њима Београд се као „city break” дестинација нашао на листи британског „Индепендента” међу 17 градова које туристи треба да посете. Осим тога, светковине промовишу нашу традицију и културну баштину.

Најстарија културна манифестација у Србији је, према подацима којима располаже ТОС – „Вуков сабор”, који се у Тршићу одржава од 1933. године у спомен реформатору српског језика. Према истраживању Завода за проучавање културног развитка, две најстарије манифестације настале у периоду после Другог светског рата су Фестивал професионалних позоришта Војводине (1951) и Змајеве дечје игре (1957).

– Већ 1973, када је одржано прво републичко саветовање о сталним културним манифестацијама, број манифестација, према извештају с тог саветовања, кретао се између 170 и 200. Од 50 различитих светковина, за које су у то време прикупљени подаци, њих 70 одсто основано је између 1965. и 1973. године – наводе аутори истраживања Биљана Јокић, Слободан Мрђа и Милош Немањић.

Дугог века су и „Хомољски мотиви” у Кучеву, који се сваке године одржавају још од 1968. Ова јединствена смотра изворног народног стваралаштва источне Србије обухвата велики народни вашар, продајну изложбу хомољског сира и меда, базар старих заната, дефиле учесника главном улицом, наступ изворних група и концерт културно-уметничких друштава и избор најлепше пастирице.

 

Премундурени дани стари око два века

Претрагом разних база података утврдили смо да су Мачкаре или Премундурени дани, незванично, најстарија манифестација код нас. Реч је о покладним обичајима који се прослављају и одржавају традиционално већ око 200 година у Голубинцима. Означавају почетак поста уочи Ускрса. Многи елементи Мачкара потичу из предхришћанског периода. Овај обичај представља приказивање магијско-религијске радње и поклапа се с доласком новог вегетационог циклуса када се све усмерава на стимулацију плодности пољопривредних култура, животиња и просперитет људи. За лице које је маскирано кажу да је „намачкарено” или „премундурено”, због чега се за ову прилику израђују маске инспирисане углавном актуелном политичко-економском тематиком или одређеним друштвеним проблемима.


Коментари2
15327
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic
Vaser u Topoli na Petrodvad . Bio je jedan od najznacajniju u Sumadiji , sa oko 40 satri za goste. Njegova popularnost je umanjena posle 1949 kada su Komunisti organizovali poznati Titov govor i smotru Jugoslovenskle Armije u Topoli . Narodna tradicija je ipak prezivela.Dobrica Eric je kasnije napisao poemu Vaser u Topoli koja je ula u citanke za decu.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Guca, Rajinac i Macar - moraju biti nesto mnogo vise ,a ne samo turisticka manifestacija. To je opstanak Srpskog naroda. Srbija ima najbogatiju zemlju u Evropi . Hranila je narod od doba Nemanjica. Mesto herojima kao sto su ovi kosaci je u Ustavu Srbije - Da se neguju tradicije i nacin zivota iz koga je iznikao Dusanov Zakonik. Njegova nacela daleko prevazilaze ono sto EU moze ikada obecati.Potrebno je oziveti tradiciju Orasca,Blagovestenja i Takova . Za one koji odlaze u Brisel - uvesti posebnu taksu i obavezu da po mesec dana rade na polju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља