петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:28

Џихадисти крећу на Европу из Марока

Осим што су међу организаторима терористичких напада у Шпанији и Финској, као и оног у Паризу, Мароканци су међу најбројнијима у групама страних бораца у Исламској држави
Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 20.08.2017. у 22:00
Одавање поште жртвама терористичког напада у Барселони (Фото Ројтерс/Сузана Вера)

До последњих терористичких напада у Шпанији и Финској Мароко је деловао као земља евентуално опасна по себе, на ивици унутрашње експлозије и избијања новог „арапског пролећа”. Откако се сазнало да су махом Мароканци осумњичени за планирање и извршење напада у Барселони и Туркуу, као и да је Италија из предострожности јуче протерала двојицу држављана те земље, помолио се други страх.

Мароко у овом тренутку делује као да се придружио Тунису и Либији као главним платформама за пребацивање џихадиста из северне Африке у Европу. Коначно, и неки од организатора масакра у Паризу у новембру 2015. године били су мароканског порекла.

Упркос досадашњем утиску релативно стабилне земље, верује се да је из Марока око 1.600 екстремиста отпутовало у Сирију и Ирак да стане у редове Исламске државе. То је једва нешто мање од оних 1.800 милитаната што су се на исти пут отиснули из државе која је калифату дала највише страних бораца: Тунису.

Према последњим доступним проценама, које је пренео „Гардијан”, око 700 Тунишана и 300 Мароканаца вратило се с тог фронта у своје домовине. Власти у мароканској престоници Рабату затвориле су њих деведесетак. Остали су се утопили у масу у градовима и селима.

Нису сви они опасност, јер међу повратницима из ИД-а немало је оних који су се демобилисали због разочарања у њене поступке, па и идеологију. Али, међу онима који су „свети рат” напустили само због све изгледнијег пораза терористичке организације која га тренутно предводи свакако има појединаца спремних да помогну џихадистичкој браћи који би близину Марока и Европе искористили да стигну до својих мета лакше него с других места у северној Африци. У Либији, на пример, екстремиста има и много више, али оно што им је омогућило да се у њој угнезде, тамошњи рат, истовремено је ставило ту земљу под појачану присмотру и суседа и Европе и САД. И покушаји да се зауставе избеглице које оданде масовно крећу преко Средоземља довеле су до нарочитог обруча око Либије.

Предности Марока за науме џихадиста, пак, нису само у томе што их од њега до Шпаније одваја тек осам наутичких миља, односно, чак ни толико ако се у виду има и да он дели границу са шпанском енклавом у Африци по имену Сеута, за коју се у последње време процењује да постаје све важније чвориште екстремних сунита. Мароко има и унутрашње прилике које су добра подлога за радикализацију и регрутовање нових бораца.

Стопа незапослености се лане само увећала у односу на мерење из претходне године. Међу најспособнијима за ратовање, младима, износила је, према подацима државног статистичког бироа о којима је известио „Мороко ворлд њуз”, чак 21,4 одсто. Рекордан проценат незапослености у поређењу са свим осталим деловима света управо је оно што је северну Африку испунило људима бесним због сопствене ускраћености, особито након краха покушаја да се ствари промене „арапским пролећем”.

Будност безбедносних служби и промишљена политика мароканске монархије ипак су делимично зауздали претњу. Суочен са захтевима за реформе, краљ Мухамед Шести је 2011. године понудио промену устава пре него што су протести током „арапског пролећа” ескалирали. Министарство за верска питања надзире џамије и пази да се у њима не шири радикално схватање ислама. Полиција разбија терористичке ћелије и досад је спречила неколико разорних напада у Казабланки и Рабату. Сарадња са западним службама је узорна: између осталог, марокански обавештајци су били од велике помоћи у истрази око организатора терористичког удара на Париз.

Мухамед Шести се показао проницљивим и када је недавно помиловао 58 чланова покрета који предводи нови талас протеста, непријатно сличан онима с почетка „арапског пролећа”, и када је с позиције мандатара владе сменио Абделилаха Бенкиранеа. Тај политички ветеран ни шест месеци након избора није био у стању да формира владу, доприносећи осећају Мароканаца да се елите више баве собом него сузбијањем сиромаштва. Али, ниједан од та два потеза није отклонио проблеме, већ се из реакција на њих могло ишчитати колико су захтеви испостављени власти нарасли.

И ослобођене вође покрета, познатог као Хирак ал шаби, поручиле су, како је крајем јула јавио Ројтерс, да ништа није завршено док на слободи не буду сви њихови другови, међу њима и први човек покрета, Насер Зефзафи. Незапослени тридесетдеветогодишњак, лишен високог образовања и елегантног речника, Зефзафи је, као контратежа етаблираним политичарима, стао на чело популистичког таласа који је преплавио улице. Повод за обнављање протеста у октобру прошле године дала је стравична смрт продавца рибе чију су робу, због незаконите трговине, полицајци конфисковали и убацили у ђубретарски камион. Када је ускочио у њега да поврати оно од чега је прехрањивао породицу, механизам за компресију ђубрета се некако активирао и смрскао га.

Као што је самоспаљивање тунишанског уличног продавца, којем власт такође није дала да ради, пре шест година ланчано покренуло „арапско пролеће” широм региона, и ова грозна смрт је побудила револт против мароканских власти. Он је до сада остао ограничен на регион у којем се продавац настрадао, Риф, један од развојно најзаосталијих, ако не и најубогији у целој земљи. Локално берберско становништво се ионако много пута дизало и против шпанске власти у време колонијализма и против мароканске монархије.

Круна и њена влада су покушале да, како је преносила Ал Џазира, демонстрације жигошу као „подривање државне безбедности”. Али, оне нису губиле замах. Ни ублажавање реторике централних власти и сваљивање кривице на локалне управљаче за лоше располагање новцем није ослабило повике против корупције, неспособности, па и немара на свим нивоима државног апарата. Зефзафи је одбијао преговоре а врхунац је био када је устао против проповеди у џамији у којој се тражило смиривање протеста. „Припадају ли ове џамије Богу или држави”, питао је он. Убрзо потом је стављен иза решетака.

Изазов налик томе стигао је и од смењеног мандатара Бенкиранеа, премда је краљ позицију премијера доделио Саједу Едину ел Отманију, другом члану његове Партије правде и развоја. Реч је о исламистичкој странци, блиској Муслиманском братству, које је подржавало „арапско пролеће”. Мухамед Шести се нагодио с њима како би избегао дубљу кризу у земљи. Али, ни Отмани није успео ништа више него да састави владу чије је функционисање свеједно блокирано партијским размирицама – а с њом и цела држава.

Почетком месеца, Бенкиране је престао да прећуткује своје незадовољство. На једном страначком скупу почетком месеца он је поручио да „краљ није Бог” већ „човек који је понекад у праву а понекад греши”. Казао је Бенкиране и да „нема дужност да задовољи краља него Алаха и своју мајку”.

Такве речи, како је коментарисао „Харец”, за време оца Мухамеда Шестог, Хасана Другог, биле би довољне да му на врат навуку оштру казну. У деликатној ситуацији у коју је Мароко данас запао, краљ више нема луксуз да се олако обрачунава са пркосницима попут Бенкиранеа и Зефзафија. Политичке, социјалне и безбедносне муке приморавају мароканске власти да буду попустљивије него икада раније.


Коментари8
73231
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Maroko je najlepsa zemlja na svetu, a Berberi najlepsi ljudi, vrlo tanane osecajnosti. Ocajni su zbog pada Libije, njihovog imucnog centra koji im je pomagao. Otuda terorizam. Berberi nisu ni reprezentativni muslimani, religiju su im nametnuli Arapi. Svi se plase terorizma, ali niko na Zapadu nema pravo da se cudi i da ih blati. Bolje bi bilo da razmisle o postupcima sopstvenih vlada, globalno :)
Jelena Markovic
To su arapi a ne barberi ,kakvi su ovo neuki komentari,barberi su mali narod i crnci su hriscani.
Препоручујем 1
Dino Sarajlic
Najveca glupost je povezivati terorizam sa Kuranom, kao i inkviziciju, fasizam ili "svete ratove" sa Biblijom. Naravno, uvijek se moze iz konteksta izvuci nesto sto bi se moglo koristiti za zloupotrebu Svetih Knjiga. Npr. cesto se citira Ajet 2.191 (... ako oni udare na vas ubijajete ich ..) , a ne kaze se da odma iza njega slijedi Ajet: "ako se oni ostegnu i vi se okanite... Inace razlika izmedzu fasizma i terora je da je fasizam bio organizovani pokret u kojem su ucestvovale citave zemlje i narodi, a terorizam je ipak dijelo fanaticnih ludjaka, koji su ipak hvala Bogu, manjina i u svom narodu i u svojoj vjeri.
Goran A.
Citirali ste vama izabrani (!) prevod Ajeta 2.191 iz Kurana. A sad molim vas citirajte ajet 9.5. koji BEZ REZERVE poziva na UBIJANJE nevernika. Pa pri osvajanju Persije i Indije Muslimanski osvajaci su ubili najmanje 20 MILIONA Persijskih i Indijskih "nevernika". NE zbog nekog sadizma nego UPRAVO zbog instruckije u Kuranu !! To NIJE bilo "dijelo fanaticnih ludjaka, koji su ipak hvala Bogu, manjina i u svom narodu i u svojoj vjeri." nego je to UTVRDJENA VJERA Muslimanskih osvajaca! Ali NE SMEMO izbegavati ISTINU o negtivnom ASPEKTU bilo koje religije!
Препоручујем 29
Леон Давидович
Да су људи нормални, и то у правом значењу речи нормални, онда њих у свакодневном животу уопште не би занимало ко каквој религији припада и да ли уопште припада већ би их занимало какви су као људи са свим својим моралним и другим особинама и према томе би их ценили и прихватали као браћу своју. Али видимо да многи људи нису баш нормални и зато проповедају разн екстремне идеологије, а при том нађу надахнуће у религијама, нацијама, расама и у чеми год пожеле и на основу тога мрзе све друге људе који не мисле као они и не само да их мрзе већ их хоће и уништити. Колико дакле неразума у људској врсти то је застрашујуће.
Препоручујем 16
Goran A.
Vecina muslimana su normlani ljudi, ali s druge strane vecina terorista danas su radikalni-muslimani. Savremena civilizacija nece moci da resi problem terorizma dok se ne suoci sa prostom cinjenicom da muslimanski teroristi nisu prosto clanovi neke lude sekte, ili drogirani, nego da iskreno veruju da slede ucenje iz Korana (stihovi 9.5 ili 2.191) koji pozivaju na ubijanje nevernika. Tzv "politicki-korektni" novinari iz humanitarnih razloga zatvaraju oci na neprijatne aspekte date religije - a rezultat izbegavanja istine je neefikasa borba protiv terorizma !
Леон Давидович
То је свет индоктриниран злочиначком идеологијом тероризма веома слично нацистима. Они не прихватају никога ко мисли другачије од њих. Разлика је само у томе што су нацисти нападали фронтално, а ови се подмукло разилазе и врше терористичке нападае убијајући недужни свет.
Goran A.
Da. Tako je. Nacisti su imali vojnu silu - i kad su izgubili rat prosla je pretnja id njih (Dakako, pojavkjuju se i neo-nacisti) Ali sa dzihadistima ce biti mnogo teze izaci na kraj jer teroristi iz cistog mira ubijaju nevine ljude. Vecina muslimana so normalni ljudi ali vecina terorista su Muslimani. Oni se pozivaju na svoju veru - i to na OSNOVNI tekst svoje vere - Koran u kojem (glava 9, stih 5, ili 2.191) se eksplicitno nalaze ubijanje nevernika ! Zvanicna javnost i stampa u svetu ne govori o toj cinjenici iz zelje da ne uvredi Muslimane. Ali dok se savremena civilizacija ne suoci sa faktickom istinom (ko god ne veruje u nju nek procita ta mesta u Koranu) ne vidim kako moze da se resi problem islamskog terorizma.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља